Proglašena epidemija gripa u Srbiji
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević proglasio epidemiju. Devet žrtava gripa
U Srbiji je u sredu, 11. novembra malo pre podneva proglašena epidemija zbog pojave novog gripa tipa A (H1N1), saopštio je ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Ministar zdravlja je to uradio na predlog Radne grupe za sprečavanje pandemije, koja je jutros održala sastanak.
Milosavljević je rekao da naredba ministra za proglašenje epidemije između ostalog podrazumeva vanredni epidemiološki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove u celoj državi ili u delovima zemlje u skladu sa procenom nadležnih zdravstvenih ustanova. Ministar je objasnio da da u ovom trenutku ipak nema opšte zabrane te vrste.
Proglašenje epidemije, kako je istakao, podrazumeva i vanrednu imunizaciju, a prednost će imati osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja i deca starija od šest meseci. Milosavljević je naglasio da Srbija ne kasni sa početkom imunizacije, budući da će biti jedna od prvih zemalja van EU koja će započeti vakcinaciju protiv novog gripa.
Naredba o proglašenju epidemije stupa na snagu po objavljivanju u službenom glasniku.
Član radne grupe Branislav Tiodorović objasnio je za B92 da mere protiv epidemije, između ostalog, predviđaju vanrednu vakcinaciju stanovništva: "Nešto posebno se neće desiti. U ovoj fazi, koju mi smatramo da je za blagi talas pandemije, nećemo zatvarati sve škole, obdaništa, zabranjivati skupove, održavanje koncerata, pozorišnih i bioskopskih predstava". Radna grupa radila je i na predlogu mera protiv epidemije koje će proslediti Institutu za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut".
Broj žrtava virusa H1N1 do srede, 11. novembra popodne se u Srbiji popeo na devet.
Pedesetpetogodišnja pacijentkinja koja je ležala na Infektivnom odeljenju kruševačke bolnice preminula je u sredu, 11. novembra ujutro, od posledice oboljevanja od gripa, potvrdili su lekari. "Analize uzoraka koje smo jutros poslali na Istitut Torlak su potvrdile prisustvo novog gripa kod te pacijentkinje", izjavio je epidemiolog u kruševačkom Zavodu za javno zdravlje Dragan Vuksanović.
Preminula pacijentkinja iz Kruševca primljena je dan ranije sa visokom temperaturom. Prema rečima Vuksanovića, bila je gojazna i "imala je određene zdravstvene poteškoće koje je novi virus dodatno iskomplikovao".
Mladić koji je preminuo dan ranije na niškoj Infektivnoj klinici bio je težak srčani bolesnik i bolovao je od šećerne bolesti. Iako se pretpostavlja, još nije laboratorijski potvrđeno da je i on žrtva A H1N1.
Na niškoj klinici je već bio jedan smrtni slučaj povezan sa gripom: 5. novembra preminuo pacijent sa teškom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća za koga je kasnije potvrđeno da je oboleo od novog gripa. Na Klinici za infektivne bolesti u Nišu u poslednja 24 sata pregledano je 43 pacijenta, od kojih su se 22 prvi put javili lekaru, a 21 se javio na kontrolni pregled. Na klinici se leči 20 osoba za koje se sumnja da su oboleli od novog gripa. Troje pacijenata je na intenzivnoj nezi, od toga dvoje na respiratorima.
U Srbije je do srede u podne registrovano 261 obolelih od novog gripa, a hospitalizovane su 443 osobe čije se zdravstveno stanje dovodi u vezu sa novim virusom.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Nevena Karanović izjavila je za "Tanjug" da je stvaran broj obolelih najverovatnije "sto puta veći od broja potvrđenih slučajeva, jer kod jednog broja ljudi dominira lakša klinička slika."
Potencijalno dobra vest moglo bi da bude to što u Srbiji u protekla 24 sata nije registrovan nijedan nov slučaj obolelih od novog virusa gripa A (H1N1), izjavila je jutros dr Nada Malić, epidemiolog Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", koji sa Ministarstvom zdravlja i radnom grupom prati epidemiološku situaciju u zemlji.
Šta treba činiti – Saveti Ministarstva zdravlja
Klinička slika gripa i mere prevencije
Grip je bolest koja se kao blaga ili srednje teška leči od strane izabranog lekara, po mogućnosti u kućnim uslovima.Teža i teška klinička slika gripa leči se u stacionarnim uslovima, na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, u zavisnosti od težine stanja obolelog.
Blagu formu bolesti karakteriše grebanje u guši, suv nadražajni kašalj, curenje iz nosa, kijavica, lako do umereno povišena temperatura, malaksalost, što je teško razlikuje od drugih akutnih respiratornih infekcija.
Srednje tešku formu bolesti karakterišu sledeći simptomi i znaci:
tempertura preko 38 stepeni Celzijusovih, suv nadražajni kašalj, gušobolja, malaksalost, glavobolja, kijavica, bolovi u mišićima i zglobovima, dijareja itd.
Napomena:
Svim obolelim licima koja se jave zdravstvenoj službi treba dati:
a) informaciju o znacima i simptomima koji ukazuju na pogoršanje bolesti ili nastanak komplikacija.
b) informaciju o mogućim neželjenim dejstvima ordiniranih lekova.
c) uputstvo da se, ukoliko i pored primljene terapije ne dođe do poboljšanja, jave telefonom izabranom lekaru.
d) uputstvo da se ODMAH jave telefonom nadležnom lekaru ukoliko dođe do
pogoršanja zdravstvenog stanja.
e) uputstvo da ODMAH prijavi nadležnom lekaru svaku neželjenu reakciju nastalu kao posledica primene antivirusne terapije.
Oboleli koji imaju težu kliničku sliku leče se u bolničkim uslovima.
1) Lekar iz primarne zdravstvene zaštite šalje pacijenta na sekundarni nivo zdravstvne zaštite (u bolnice) ukoliko je prisutno bilo koje od navedenih stanja:
a) Respiratorna ugroženost.
b) otežano disanje – ne može da izgovori rečenicu bez zastajkivanja
c) upotrebljava pomoćnu respiratornu muskulaturu
i) odrasli – uvlačenje ključnjačkih jama
ii) deca – uvlačenje međurebarnih prostora
d) osećaj nedostatka vazduha
2) Ubrzano disanje mereno tokom pola minuta
a) odrasli > 30 /min.
b) deca starija od 1 god. > 40/ min.
c) deca mlađa od 1 god. > 50/min.
3) Znaci teške dehidratacije ili šoka:
a) odrasli – sistolni pritisak < 90 mmHg, dijastolni < 60 mmHg b) deca – snižen elasticitet kože, upale oči, uvučena fontanela 4) Izmenjeno stanje svesti: a) konfuznost i dublje izmene svesti b) uznemirenost c) grčevi sa poremećajem svesti 5) Brza progresija bolesti 6) Poremećaji rada srca 7) Održavanje simptoma i pored primljene terapije
Preporuke za škole, učenike i roditelje
A. Učenici/roditelji.
Radi sprečavanja unosa i širenja ovog oboljenja u školu, potrebno je da postupate na
sledeći način:
Ukoliko imate simptome i znake bolesti* potrebno je da ostanete kod kuće i javite se telefonom svom lekaru i obavestite učitelja/razrednog starešinu.
Uz savet lekara boravite u kući do prestanka simptoma, odnosno do kraja perioda zaraznosti, i ograničite – izbegavajte kontakte sa drugim osobama.
Uredno uzimajte preporučenu terapiju, u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja odmah se javite svom lekaru.
Obavestite o svojoj bolesti i sve osobe koje su bile u kontaktu sa vama unutar sedam (7) dana.
Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od ove bolesti pratite svoje
zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta. U slučaju pojave simptoma ostati kod kuće, javiti se svom lekaru i obavestite učitelja/razrednog starešinu.
Primenjivati opšte mere prevencije ** u sprečavanju i suzbijanju širenja gripa.
B. Učitelji/nastavnici/profesori
Ukoliko imate simptome i znake bolesti potrebno je da ostanete kod kuće i javite se telefonom svom lekaru i obavestite kolegijum/direktora ustanove.
Obavestite o svojoj bolesti i sve osobe koje su bile u kontaktu sa vama unutar sedam (7) dana (kolege na poslu, odeljenje – učenike).
Uz savet lekara boravite u kući do prestanka simptoma, odnosno do kraja perioda zaraznosti (oko sedam dana), i distancirajte se od socijalnih kontakata.
Uredno uzimajte preporučenu terapiju, u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja odmah se javite svom lekaru.
Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobama obolelim od ove bolesti pratite svoje
zdravstveno stanje tokom sedam dana od kontakta. U slučaju pojave simptoma ostati kod kuće, javiti se svom lekaru i obavestite kolegijum/direktora ustanove.
Svako odsustvo đaka u odeljenju čiji ste učitelj/razredni starešina prijavite radniku škole koji će biti od strane kolegijuma/direktora određen da vodi evidenciju o odsustvovanju sa nastave pre svih đaka i nastavnog osoblja, a potom i drugih zaposlenih u ustanovi (nedeljna ili dnevna evidencija o zdravstvenom stanju u odeljenju, koja se u pisanoj formi izjave/informacije dostavlja osobi koja vodi evidenciju i komunicira sa
nadležnom zdravstvenom/epidemiološkom službom).
Često tokom dana provetravati prostorije u kojima se sprovodi nastava.
Organizovati zdravstvenovaspitni rad o opštim merama prevencije gripa primereno uzrastu, u saradnji sa domom zdravlja ili IZJZ/ZZJZ.
∗Oboljenje slično gripu (OSG) je ono kod kojeg postoji iznenadna pojava temperature (iznad 38 stepeni Celzijusa), praćena bolovima u mišićima i zglobovima, suvim kašljem i simptomima od strane gornjih disajnih puteva.
** Shodno preporukama SZO opšte mere prevencije, kao što su držanje odstojanja od najmanje 1 m od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah treba nakon upotrebe baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija u kojima se boravi, su efikasne mere prevencije i suzbijanja gripa izazvanog novim tipom virusa A (H1N1).
Ministarstvo zdravlja – Preporuka mera prevencije
Osnovne mere prevencije:
Opšte mere prevencije, kao što su držanje odstojanja od najmanje 1 m od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija su najefikasnije mere prevencije i suzbijanja gripa izazvanog novim virusom influence.
Osobama sa blagim oblikom bolesti preporučiti izolaciju i negu kod kuće do
oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.
Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, nadoknadu tečnosti, upotrebu
antipiretika (lekova za sniženje povišene telesne temperature), a upotreba
antivirusnih lekova i antibiotika sprovodi se samo po preporuci lekara.
Hospitalizacija se preporučuje samo u slučaju naglog pogoršanja kliničke slike.
SZO preporučuje upotrebu zaštitnih maski kod učestalih i bliskih kontakata sa obolelim osobama. Po preporuci SZO treba dozvoliti nošenje zaštitinih maski na javnim mestima, iako ova mera nema gotovo nikakvog uticaja na prevenciju gripa izazvanog novim sojem virusa.
Postupak sa obolelima od gripa izazvanog pandemijskim virusom influence u
slučaju kućne izolacije.
Obolele osobe sa blagom simptomatologijom treba uputiti na kućno lečenje i
izolaciju, uz sprovođenje higijene disajnih puteva i higijene ruku i maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.
Poželjno je odrediti jednu osobu, najbolje člana porodice, da neguje obolelu
osobu kod kuće, kako bi se mogućnost daljeg širenja novog virusa gripa svela na najmanju meru.
Obolele osobe i osobe koje neguju obolele treba obučiti kako da nose i da odlažu zaštitne maske tokom perioda kada je bolesnik zarazan za okolinu. Ukoliko maske nisu dostupne u dovoljnoj količini, važnije je da zaštitnu masku nosi obolela osoba. Zaštitnu masku treba nositi samo u slučaju bliskog kontakta sa osobom koja pruža negu. Zaštitne maske treba bezbedno odložiti, baciti ukoliko se ovlaže.
Osobe koje neguju obolele od gripa izazvanog novim virusom influence treba da peru ruke nakon svakog kontakta sa njima.
Osobama koje neguju obolele treba dati instrukcije kako postupiti u slučaju
pogoršanja kliničke slike pacijenta.
Sedam (7) dana nakon pojave simptoma obolele osobe nisu više zarazne za svoju okolinu.
Svi članovi domaćinstva moraju da sprovode higijenu disajnih puteva i higijenu ruku.
Redovno provetravati prostorije.
Redovno čistiti prostorije vodom i sredstvima za čišćenje ili dezinfekciju.
Pandemije
165, 180: Antonijeva bolest, možda boginje
251, 266: kiparska kuga
541: Justinijanova kuga
1300-ih: kuga, čuma, "Crna smrt".
1501, 1587: tifus
1732, 1733: grip
1775, 1776: grip
1816, 1826: kolera
1829, 1851: kolera
1847, 1848: grip
1852, 1860: kolera
1855, 1950-ih: bubonska kuga
1857, 1859: grip
1863, 1875: kolera
1889, 1892: grip
1899, 1923: kolera
1918, 1920: španski grip (ponekad nazivan i španska groznica) od koga je tokom Prvog svetskog rata bilo više hospitalizovanih nego od ranjavanja.
Pretpostavlja se da je u svetu umrlo najmanje 20 miliona ljudi
1957, 1958: azijski grip
1968, 1969: hongkonški grip
1960-ih: kolera zvana El Tor
1980-ih –HIV
2009, grip: 2009 svinjski grip
Epidemije u Evropi
1400 P. N. E: Evropska kuga koja je ubila 90 odsto tadašnje populacije
430 P. N. E: atinska kuga
1347, 1351: kuga zvana Crna smrt
1426: kuga zvana Crna smrt, London Engleska
1466: kuga , Pariz, Francuska
1489: tifus, Granada, Španija
1485: groznica, Engleska
1494, 1495: kuga, Island
1498: kuga, Engleska
1509, 1510: kuga, Engleska
1527: kuga, Nemačka
1528: engleska groznica,Engleska
1557: kuga, Valencia, Španija
1560: kuga, Istanbul, Otomansko carstvo
1563, 1564: kuga, Engleska
1570: kuga, Moskva, Rusija
1574: kuga, Edinburg, Škotska
1596, 1602: kuga, Španija
1603: kuga, London, Engleska
1630: velika milanska kuga, Milan, Italija
1630, 1631: kuga, Venecija, Italija
1636: kuga, Njukasl, Engleska
1647, 1652:Velika kuga, Sevilja, Španija
1656: kuga, Napulj, Italija
1663, 1664: kuga, Amsterdam, Holandija
1665:velika londonska kuga, London, Engleska
1668: kuga, Francuska
1676, 1685: kuga, Španija
1679: velika bečka kuga, Beč, Austrija
1710, 1711: kuga, Stokholm, Švedska
1720, 1722: marseljska velika kuga, Marselj, Francuska
1730: žuta groznica,Kadiz, Španija
1738: velika kuga,Balkan
1743: kuga, Mesina, Italija
1770, 1772: ruska kuga 1770-1772, Rusija (
1778: denga groznica, Kadiz, Španija
1800, 1803: žuta groznica,Španija
1812: kuga, Istanbul, Otomansko Carstvo
1813: kuga, Malta
1813: kuga, Bukurešt, Rumunija
1816, 1819: tifus, Irska
1821: žuta groznica, Barselona, Španija
1829: malarija, groningenska epidemija, Holandija
1832: kolera, London, Pariz
1840: kuga, Dalmacija
1857: žuta groznica, Lisabon, Portugal
1866, 1867: kolera, Rusija, Nemačka
1870, 1871: male boginje, Nemačka
1881, 1896: kolera, Hamburg, Nemačka
1918, 1922: tifus, Rusija
1972: Velike boginje, Jugoslavija
2009: zauške, Irska (izbila 2000-ih)
2009 –svinjski grip
O poreklu svinjskog gripa i velikim epidemijama čitajte u posebnom tekstu
"Strah od kuge".
