Na trećim vanrednim izborima za odbornike na Voždovcu u nedelju, 6. decembra 2009. naprednjaci Tomislava Nikolića su ostvarili najbolji rezultat pri oko deset odsto većoj izlaznosti nego što je bila na prethodnim drugim vanrednim, u junu (42,7:31,5, što znači oko 15.000 glasača više). Prema preliminarnim rezultatima koje su naprednjaci objavili u nedelju u 22 sata, a demokrate indirektno priznale čestitajući im, oni su osvojili 35,91 odsto glasova, za pet odsto više nego prošli put. Naprednjaci se nadaju da će uspeti da formiraju vlast na Voždovcu u savezu sa koalicijom DSS-NS-NP, koja, po prvim preliminarnim rezultatima ima manje glasova nego prošli put, 8,47 odsto (u junu 12). Taj uspeh naprednjaka je zanimljiv i po tome što to nije njihov tradicionalni teren: u toj opštini pre oktobra 2000. godine dominirala je tadašnja opozicija (a veći deo sadašnje vlasti), uglavnom zahvaljujući tadašnjoj snazi Srpskog pokreta obnove, dok Srpska radikalna stranka, iz koje su nastali naprednjaci, tu nije imala dominantno uporište.

Drugi po veličini rezultat ostvarila je Demokratska stranka, po naprednjacima sa oko 28,66 odsto glasova, za jedan procenat manje nego prošli put, nastupivši u koaliciji Za evropki Voždovac u drugačijem sastavu nego u junu, pošto se koaliciji pridružio Rasim Ljajić sa svojom Socijaldemokratskom partijom, a van te koalicije sada je G17, koji je samostalno okušao sreću, kako izgleda bez uspeha.

Pošto su potencijalni saveznici demokrata, socijalisti ostali tu gde su i bili, (SPS 6,7 odsto glasova), a G17 i LDP se bore s cenzusom, DS će na konstitutivnu sednicu na kojoj se bira predsednik opštine, otići sa znatno slabijom pozicijom nego u junu.

POSLEDICE: Važnija od mesta predsednika opštine je ipak poruka tih izbora. Tako oštra politička kompetitivnost u jednoj gradskoj opštini, koja, zato što pripada Gradu Beogradu zapravo ima manje ovlašćenja od običnih opština, proizilazi ne samo iz atraktivnosti Voždovca za partijski plen (tamo se najavljuju mnoge rekonstrukcije i gradnje), već iz toga što su partije na izbore u ovoj opštini sa gradskim i seoskim naseljima, gledale kao na neku vrstu lakmusa koji treba da pokaže kako će one proći na narednim izborima.

Voždovački rezultat potkopaće donekle samouverenost vladajuće koalicije, koja je i pored velikih apetita manjih članica, na republičkom nivou do sada delovala stabilno, koja je u nekim pitanjima imala i podršku LDP i kojoj se suprotstavljala programski razjedinjena opozicija, s vidljivim međustranačkim tenzijama (između narednjaka i radikala, između LDP i ostalih). Zbog specifičnih okolnosti za svaku sredinu lokalni izbori često ne daju isti rezultat kao republički, ali partije učesnice u ovim izborima su im očito same dale veliki značaj.

Obzirom na svoju (i gradsku) energiju koju je uložila u tu lokalnu kampanju, DS ne može biti zadovoljna rezultatima tih izbora, ne zato što je izgubila podršku, već zato što su protivnici osvojili više. Kao stožerna stranka vlasti ona je na ovim izborima svakako dobila važnu informaciju – da birači možda više ne priznaju globalnu krizu kao izgovor i da račun počinju da šalju onome ko je na vlasti.

Na opozicionoj strani crveno svetlo se upalilo radikalima, koji su se, kako izgleda, u ovoj opštini spustili ispod cenzusa.

KAMPANJA: Do sada nije zabeležen toliki intenzitet izborne propagande na lokalnom nivou kao što je to ovde bio slučaj. U kampanji su učestvovali vrhovi stranaka, koji su obilazili domove penzionera, voždovačka naselja, podavalska sela – otvarali česme, trotoare, parkove, posećivali porodice, obećavali rekonstrukcije ulica, obdaništa. Gradske i opštinske službe, od Zelenila do Gradske čistoće sjatili su se na Voždovcu. Toliko je bilo rada na terenu da se na Voždovcu u šali kaže kako bi trebalo zakonom od odrediti da se izbori održavaju svakih šest meseci.

Dve partije su držale svoje stranačke skupove u izbornoj tišini. Prvi rezultati o izlaznosti u nedelju pre podne, pak pokazivali su da je zainteresovanost birača slična kao na prethodnim izborima. Tako je bilo do 16 sati, do kada je biračko pravo iskoristilo 26 odsto upisanih birača. U toku izbornog dana pojedine partije su aktivirale glasače koji su potpisima obećali takozvani sigurni glas. Demokratska stranka je u tom pogledu u gradskom delu bila možda najaktivnija. Partijski aktivisti su birače pozivali telefonom, podsećali da glasaju s kućnih interfona. Rezultat: presek oko 18 sati pokazao je da je na birališta izašlo oko 36,5 odsto birača, više nego što je na prethodnim, junskim izborima izašlo u toku čitavog dana. Naprednjaci su, kako izgleda, bili efikasniji u seoskim opštinama. Prvi izveštaji pokazivali su relativno veliki uzlaznost na primer u Ripnju.

VELIKI BROJ LISTA: Opštinska izborna komisija Voždovca potvrdila je čak 14 izbornih lista.

1. LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA – Čedomir Jovanović

2. SRPSKA NAPREDNA STRANKA – Tomislav Nikolić

3. G 17 PLUS – Mlađan Dinkić

4. SRPSKA RADIKALNA STRANKA – Dr Vojislav Šešelj

5. SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE – PARTIJA UJEDINjENIH PENZIONERA SRBIJE – JEDINSTVENA SRBIJA – Ivica Dačić

6. DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – NOVA SRBIJA – Vojislav Koštunica

7. NARODNA PARTIJA – Maja Gojković

8. ZA BOLjI VOŽDOVAC – Boris Tadić

9. CRPSKA SLOGA – Ljubomir Simić

10. NAPRED ZA OPŠTINU AVALSKI VENAC – Zdravko Pršić

11. PARTIJA VETERANA SRBIJE – General Vukajlo Čađenović

12. GEPS ZA VOŽDOVAC – PROFESOR DR JOVAN FILIPOVIĆ; Jovan Filipović

13. SRBIJA 21 – Ivan Markov

14. NIJEDAN OD PONUĐENIH ODGOVORA

To je za 40 odsto više partija nego što ih je učestvovalo na prethodnim vanrednim izborima. Intencija zakonodavca je inače suprotna – da se preregistracijom stranaka, koja traje do kraja godine pojednostavi partijska scena u Srbiji. Izgleda da je to i intencija birača – na 49 odsto prebrojanih glasova u Opštinskoj izboroj komisiji Voždovca u nedelju u 23 sata, od tih četrnaest konkurenata prošlo je samo pet partija (SNS 33,34; ZEV 29,4; DSS-NS-NP 8,85; SPS 7,3; LDP 5,3), a po naprednjacima koji barataju celokupnim rezultatima – samo četiri (SNS, DS, DSS, SPS). Na prošlim izborima, od 10 cenzus je prošlo sedam lista:

STARA PATA KARTA: Da podsetimo, u opštini Voždovac treći vanredni izbori u poslednjih godinu i po dana, raspisani su pošto na kraju konstitutivne sednice Skupštine, u petak 14. avgusta, kada je isticao dvomesečni zakonski rok, nijedna stranka nije obezbedila potrebnu većinu za izbor predsednika opštine. Za većinu u voždovačkoj skupštini jedan odbornik nedostajao je Kolaiciji Liste "Za evropski Voždovac", koju su osim DS-a, činili G17 plus, SPO i DHSS, koalicije SPS-PUPS-JS, LDP-om i Ljajićeve Liste za toleranciju koja je u međuvremenu prerasla u Socijaldemokratsku partiju i sa DS nastupa u koaliciji ZEV.

DS je u prethodnim izborima pozivala koaliciju DSS -NS-NP da se pridruže lokalnoj koaliciji na Voždovcu, ali je DSS odbila uslovljavajući svoju saradnju zahtevom da gradonačelnik Beograda Dragan Đilas saopšti podatke o vlastitoj imovini. Taj spor se vodi i danas i Đilas najavljuje tužbu. Za ovu priču tu je interesantno to da se nastavlja udaljavanje te dve stranke koje su nekada bile zajedno.

Srpska napredna stranka tada, od juna do avgusta, nije uspela da u pregovorima sa koalicijom DSS- NS-NP, obezbedi koaliciju. Na tri biračka mesta, na Pašinom Brdu, u Belom Potoku i u Ripnju, izbori su tada ponavljani zbog nepravilnosti, što je takođe govorilo o izbornoj napetosti. Ta napetost prerasla je u neku vrstu totalnog izbornog sudara posle koga su naprednjaci uz pečenje, što je bio običaj još dok su bili u radikalima, u nedelju uveče otvorili i šampanjac i pevali «Tu mi Rada, tu mi Rada platno beli…»