Lijeva Naša
Josipović i Bandić u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj
Ivo Josipović
U prvom krugu izbora za predsednika Hrvatske vodi Ivo Josipović (51), kandidat Socijaldemokratske partije pravni stručnjak i kompozitor s međunarodnim ugledom koji je očekivano osvojio oko 640.000 glasova odnosno 32,44 odsto.
Milan Bandić
Pored njega u drugi krug ide Milan Bandić (54), gradonačelnik Zagreba diplomirani politikolog s Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu, rođen u selu Donji Mamići, u blizini Gruda u Bosni i Hercegovini. On je osvojio 242.774 glasa ili 14,83 odsto, to jest dva puta manje od prvoplasiranog.
Sledi kandidat HDZ Andrija Hebrang s 12,05 odsto glasova; na četvrtom mestu je nezavisni Nadan Vidošević, koji je osvojio 11,33 odsto glasova; na petom mestu je Vesna Pusić (7,25 odsto); na šestom Dragan Primorac (5,93 odsto); na sedmom, Miroslav Tuđman (4,09 odsto); na osmomom, Damir Kajin (3,87 odsto); na devetom, Josip Jurčević (2,74 odsto); na desetom Boris Mikšić (2,10 odsto); na jedanaestom, Vesna Škare Ožbolt (1,89 odsto); a dvanaesti je Slavko Vukšić (0,42 odsto).
U drugom krugu izbora, za dve nedelje, 10. januara 2010, važna će biti podrška i pristalica trećeplasiranog kandidata HDZ-a Andrije Hebranga, ali je on svojim glasačima poručio da u drugom krugu ne glasaju ni za koga.
Od upisanih 4.495.006 birača, od kojih 406.208 u inostranstvu, za nekog od 12 kandidata glasalo je 1.972.693 ili 44,07 odsto, oko sedam odsto manje u odnosu na prethodne izbore za predsednika 2005. godine, što analitičari u Hrvatskoj ocenjuju kao opomenu birača hrvatskoj političkoj eliti. Najveći odziv bio u Varaždinskoj županiji (53,9 odsto), a najmanji u Vukovarsko-sremskoj županiji (37,07 odsto).
Josipović je prvi u 18 županija i u gradu Zagrebu, gde je Bandić nedavno pobedio na direktnim izborima za gradonačelnika, a sada je tamo osvojio samo 15,6 posto, što je dva i po puta manje od Josipovića s 34,57 posto. Bandić nije pobedio ni u jednoj županiji, ali je dobio najviše glasova u hrvatskoj dijaspori (48 odsto) dva puta više od Hebranga koji je privukao 23 odsto glasova Hrvata u rasejanju. U Ličko-senjskoj županiji prvi je HDZ-ov Andrija Hebrang s 30,07 posto, dok je u Zadru Josipović uverljivo pobedio s 33 posto, a Hebrang je tek treći s 13,69 posto glasova. U Zadarskoj županiji Josipović ima 26,5 a Hebrang 16,74 posto. U Splitu Josipović je prvi s 34,96 posto, Hebrang je dobio 12,39 a Primorac 9,75. Bandić je tek šesti s 8,52 posto. U Osječkoj županiji Josipović je prvi s 32,63, Bandić je drugi s 15,64 posto, a Hebrang četvrti iza Vidoševića s 9,37 posto.
Štampa u regionu daje prednost Josipoviću za koga ljubljansko "Delo" piše da se biračima čini kao najbolje rešenje u razdoblju ekonomske i političke krize i erozije vrednosti. Ljubljanski dnevni list "Dnevnik" prednost za drugi krug takođe daje Josipoviću, a Bandića označava kao populista za kojim se vuče rep afera.
Simpatizeri HDZ-a
Mediji takođe procenjuju da je izborni rezultat težak udarac za HDZ jer njegov kandidat Andrija Hebrang nije uspeo da se uvrsti u drugi krug izbora iako je osvojio više glasova nego što se predviđalo u ispitivanjima javnog mnjenja.
Izbori zaista pokazuju veliku krizu vladajućeg HDZ-a čiji glasovi su se tako podelili da pokazuju da ta stranka pati od teške krize autoriteta i da nije prevazišla seriju kriza koja je kulminirala odlaskom bivšeg premijera Ive Sanadera.
Mada se za Bandića kaže da zahvata oko 8 odsto biračkog tela SDP i znatan deo desnog biračkog tela i da koristi populističku demagogiju, gledano po partijskom poreklu finalista, zborni finale u Hrvatskoj odvijaće se na levici, pa se u izbornoj noći čula i dosetka, koja kaže da Lijepa Naša Hrvatska postaje Lijeva Naša…
Pijanista
Ivo Josipović je profesor na zagrebačkom univerzitetu, pravni stručnjak za Haški sud, saborski zastupnik i član nekoliko Vladinih odbora i dugogodišnji predsednik Muzičkog bijenala Zagreb. Opisuju ga kao uglađenog profesora, koji u slobodno vreme svira klavir i još nekoliko instrumenata.
Gradonačelnik
Milan Bandić je bio član Saveza komunista Hrvatske, a nakon izbora 1990. godine ostao je u redovima komunističke partije koja je reformisana u Socijaldemokratsku partiju Hrvatske. Četiri puta biran je za gradonačelnika. Pre nego što se kandidovao bio je član SDP-a, predsednik Gradske organizacije SDP-a u Zagrebu i član Glavnog odbora i Predsedništva stranke iz koje je izbačen kad se kandidovao.
Dosadašnji predsednici Hrvatske
Franjo Tuđman od 30. maja 1990. do 10. decembra 1999, umro pre kraja mandata
Vlatko Pavletić od 10. decembra 1999. do 18. januara 2000, kao vršilac dužnosti
Zlatko Tomčić od 18. januara 2000. do 18. februara 2000, vršilac dužnosti
Stjepan Mesić od 18. februara 2000. madnat mu teče do februara 2010.
Franjo Tuđman bio je poslednji predsednik Predsjedništva Socijalističke Republike Hrvatske, kojeg je na taj položaj izabrao Sabor Republike Hrvatske nakon provedenih parlamentarnih izbora 1990. godine. Ustavnim promenama u srpnju 1990. postao je predsednik Republike Hrvatske. Na istu dužnost ponovno je izabran na predsedničkim izborima 1992. i 1997. godine.
Vlatko Pavletić je bio privremeno na dužnosti predsednika Republike. U decembru 1999. godine postavljen je na osnovu Ustavnog zakon o privremenoj spriječenosti predsednika Republike Hrvatske za obavljanje dužnosti pošto je tadašnji predsednik Tuđman bio u bolnici. Nakon Tuđmanove smrti preuzima dužnost predsednika Republike.
Zlatko Tomčić privremeno je bio na dužnosti predsednika Republike pošto je nakon izbora 2000, izabran za predsednika Sabora čime je automatski preuzeo dužnost privremenog predsednika Republike.
Stjepan Mesić je na izborima za predsednika u februaru 2000. godine pobedio u drugom krugu i tako postao drugi predsednik Republike Hrvatske. Na predsedničkim izborima 2005. godine Stjepan Mesić osvaja drugi mandat koji mu ističe u februaru 2010. godine.
Inkopatibilnost
Mandat predsednika u Hrvatskoj traje pet godina. Prema Ustavu RH niko ne može biti biran više od dva puta za predsednika Republike. Predsednička dužnost u Hrvatskoj nespojiva je s bilo kojom javnom ili profesionalnom dužnošćui. Predsednik Hrvatske ne sme biti član političke stranke, pa nakon dolaska na dužnost u stranci mora da podnese ostavku i da o tome obavesti Hrvatski sabor.
Finalisti o odnosima u regionu
Josipović u predsedničkom programu navodi da je jedan od njegovih prioriteta saradnja sa susedima, a Srbima koji su izbegli iz Hrvatske poručio je da je njegov slogan "Pravda za sve" i da će svi građani imati jednake mogućnosti. Neki mediji, inače, navode da je Josipović, kao stručnjak za međunarodno pravo, učestvovao u pisanju Hrvatske tužbe Međunarodom sudu pravde protiv Srbije za genocid.
Bandić u predesdničkom programu prednost daje borbi Hrvatske da pobedi ekonomsku krizu, i smatra da će samim tim biti rasterećeniji u odnosima sa susedima".
