"Sa žaljenjem moram da konstatujem, da uspešna saradnja između demohrišćana, socijaldemokrata i Hrišćanske unije više nije moguća", izjavio je u subotu ujutru umorno, posle neprospavane noći, konzervativni holandski premijer Jan Peter Balkenende. Priznanju da je vlada Holandije pala, prethodila je šesnaest sati duga rasprava koalicionih partnera o daljnjem učešću holandskih vojnika u Avganistanu. Socijaldemokrate (PvdA) su tražile da Balkenende do prošlog petka potpiše odluku o povlačenju, ostali članovi vlade bili su za produženje mandata. Jaz je bio i suviše dubok, dogovor nije postignut.

Jedan od uslova da socijaldemokrate 2007. godine u opšte uđu u većinski konzervativnu vladu, bio je da se holandski vojnici do kraja 2010. povuku iz Avganistana. Nedavno, vlada je bila dobro uzdrmana, kada je u javnost izašao jedan sumnjivi ekspertski izveštaj iz 2003. koji je prethodio invaziji na Irak, u kojoj je Holandija takođe učestvovala. Kada je Balkenende pokušao da menja koaliciioni ugovor i produži boravak holandskih vojnika u Avganistanu stacioniranih u jednom od najopsnijih i najsiromašnijih područja Urusgan, socijaldemokrate su bile nepopustljive.

S jedne strane, moglo bi se reći, da su socijaldemokrate ostale dosledne, pa makar i po cenu pada vlade. S druge strane, većina Holanđana je prema ispitivanju javnog mnjenja za povlačenje holandskih trupa iz Avganistana. Od 2006. u Avganistanu je poginuo 21 holandski vojnik. A od parlamentarnih izbora u novembru 2006. i pristupanju koalicionoj vladi konzervativnog Belkenendea PvdA je izgubila podršku skoro jedne trećine svojih birača i pala na ispod 15 procenata. Na komunalnim izborima zakazanim za 3. mart preti im istorijski debakel.

Socijaldemokrate pokušavaju da spasu što se spasiti može i poprave svoj rejting. Analitičari smatraju međutim, da time zemlju uvode u politički haos: partije su beznadežno posvađane i podeljene, niko nije ni blizu neke ozbiljnije većina, i smatra se da će biti ekstremno teško da se posle vanrednih parlamentarnih izbora – najranije početkom maja – dođe do nove vlade, jer će biti potreban dogovor najmanje četiri partije. Demohrišćane trenutno podržava oko 20 odsto birača, PVV desnog populiste Gerta Vildersa 16,2, a PvdA 13,9 odsto. A Holandija se trenutno bori sa budžetskim deficitom od 6 odsto.

UDARAC ZA NATO: Vrh NATO-a sa zebnjom posmatra šta se događa u Holandiji, ali se uzdržava od bilo kakvih komentara uz obrazloženje, da narvno da "NATO neće da se meša u unutrašnja pitanje jedne od članica". Ali, povlačenje 1950 holandskih vojnika svakako će napraviti pukotinu u i onako ne naročito čvrstoj koaliciji alijanse u Avganistanu. Ova kraljevina je do sada bila jedan od najpouzdanijih partnera SAD-a, kada se radilo o borbenim akcijama NATO-a.

U Avganistanu su u okrilju NATO-a stacionirani vojnici iz 43 zemlje. Cilj koalicije je razbijanje talibana i stvaranje demokratskog, prozapadnog poretka u Avganistanu, a sve to kombinacijom borbenih akcija saveznika protiv talibana i paralelnim obučavanjem lokalnih vojnih i policijskih jedinica, koje bi vremenom trebalo da preuzmu bezbednosne zadatke od NATO-a i omoguće njegovo povlačenje. Bar je to tako nekako objasnio predsednik SAD-a, Barak Obama, kada je najavio privremno povećavanje američkih trupa u Avganistanu, kako bi kratkoročnom širom i jačom akcijom stvorili uslove za izlazak iz Avganistana.

Povlačenje holandskih vojnika preti da raspali nezadovoljstvo u drugim evropskim zemljama čiji su vojnici u ratom obuhvaćenom Avganistanu. Sve se vrti oko priče o "manjku solidarnosti", jer neke države čine i daju sve u opasnim područjima– kao Holandija ili Velika Britanija – a vojnici nekih drugih zemalja sede u bezbednim područjima i u štabovima "čitaju karte". Povlačenje Holanđana je dobar argument i za druge zemlje, u kojima je sve glasnije mišljenje, da je "rat u Avganistanu beznadežan, da Avganistanci u opšte ne žele demokratiju i da se tu na žalost ništa ne može učiniti". Unutrašnji pritisak birača u zemljama ratnih avganistanih saveznika raste. I Kanada bi, na primer, rado povukla svojih 2800 vojnika.