Ko to tamo laje
Beograđani će uskoro plaćati taksu za držanje ljubimaca, ali ne znaju zašto
Pre nedelju dana američka radio stanica u Masačusetsu (Miks 104) javila je da će vlasnici kućnih ljubimaca morati da plaćaju takse. Ubrzo je i radio stanica u Ilionisu saopštila da se isto odnosi na njihove državljane. Novinar je staloženo objasnio da je predsednik Obama bio protiv nameta, ali je na kraju popustio pritiscima. Od skupljenog novca planira se osnaživanje reformi socijalne zaštite. Taksa će varirati u zavisnosti od težine ljubimca, a vlasnici imaju 48 sati da prijave svoje životinje. To je vrlo brzo izazvalo burne reakcije građana dve američke države. Bili su ogorčeni, besni.
Deo javnosti se, ipak, nije mnogo uzbudio. Pogledali su na kalendar i bilo im je jasno ono što će ubrzo javiti i radio stanice. Datum je bio 1.4.2010, a vest o taksi na kućne ljubimce bila je u stvari, kako je posle kazala slušateljka iz Masačusetsa, "jedna od najboljih prvoaprilskih šala koje je čula u poslednje vreme ".
Beograđanima, međutim, nije do smeha. U septembru ove godine u poštanskim sandučićima 88.000 vlasnika registrovanih pasa i mačaka naći će uplatnice za komunalnu taksu za držanje kućnih ljubimaca na iznos od 500 dinara. Rok za uplatu biće do kraja godine, a taksa će se plaćati jednom godišnje.
Epilog „simboličnih taksi"
Nakon što je, bez objašnjenja, stigla vest da će vlasnici registrovanih pasa i mačaka plaćati "simboličnu taksu" od 500 dinara na godišnjem nivou, iz Skupštine grada je stigla ispravka. Naime, većina onih koji su udomili napuštene životinje bili su ogorčeni što sada treba da plaćaju komunalnoj službi što su već radili njihov posao i sklonili sa ulice lutalicu. Ova (jedna u nizu) nelogičnosti biće ipak promenjena.
Tako se odluka Skupštine neće odnositi na one vlasnike koji su iz azila ili sa ulice udomili pse ili mačke. Takođe, oni koji se o njima brinu u privatnim azilima neće plaćati. Kako se navodi u saopštenju Grada, "Simbolična komunalna taksa za držanje kućnih ljubimaca, u iznosu od 500 dinara godišnje deo je šire strategije po evropskoj praksi", a novac dobijen na ovaj način biće iskorišćen za pomoć azilima za pse i rešavanja problema pasa lutalica, kao i njihove sterilizacije.
Planirano je da se izgrade dva azila, od kojih će jedan, na Paliluli imati kompletno opremljen hirurški blok. Pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin istakao je da se svakog meseca u Beogradu steriliše više od 300 pasa lutalica, kao i da je broj ujeda u prva tri meseca 2010. smanjen za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Novi azili bi trebalo da prime više od hiljadu pasa, a Strategiju kojom bi se rešio problem lutalica sprovodiće Veterinarska stanica Beograd (Sekretarijat Grada je prošle godine preuzeo osnivačka prava nad njom).
Inače, taksa za kućne ljubimce nije novina i ona postoji u nekim evropskim gradovima. Međutim, tamo, vlasnici mogu sa svojim psima da ulaze u restorane i da se voze u metroima i autobusima. To bi u Beogradu, pogotovo imajući u vidu neprijateljstvo koje nemali broj Beograđana oseća i pokazuje prema "najboljem čovekovom prijatelju", spadalo u domen naučne fantastike.
"Odluka o uvođenju taksi za kućne ljubimce nije nova, usvojena je još 2002. godine, ali se nije primenjivala jer nismo imali precizne podatke o vlasničkim životinjama. Sada ćemo koristiti bazu podataka Ministarstva poljoprivrede, na osnovu koje u Beogradu ima registrovanih oko 80.000 pasa i između 7.000 i 8.000 mačaka", izjavio je pomoćnik sekretara za stambene i komunalne poslove Dragan Terzin, ali nije objasnio zbog čega se taksa uopšte uvodi.
Drugim rečima, ljudi koji redovno vakcinišu svoje ljubimce, koji su ih čipovali, biće "nagrađeni" ovom obavezom. Oni, opet, koji nisu svoje ljubimce vodili kod veterinara neće plaćati taksu. Kako cinici primećuju, Grad Beograd bi mogao i da uvede telefonsku liniju kako bi komšije vlasnika pasa mogli da prijavljuju lavež is susednog stana. Jer, ipak, zakon treba da je isti za sve. Ostaje i nedoumica šta će biti ako neki kućni ljubimac u međuvremenu ugine, da li verovati njegovom vlasniku na reč ili ga sumnjičiti da hoće da prevari Grad.
Kako je objasnio Terzin, prvobitno je bilo planirano da godišnja taksa za sterilisane ljubimce bude 500, a za nesterilisane 1.000 dinara. Pošto u bazi podataka nema informacija o tome, ove godine će ona za sve biti ista.
Iako suma nije velika, Beograđani su neprijatno iznenađeni. Jelena Tinska je, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji izjavila: "Ukoliko vi imate svoje životinje koje ste uzeli sa ulice i pomogli gradu da ne budu lutalice, sada morate da platite porez na vašeg psa umesto da grad vama plaća što ste uradili njihov posao i sklonili ga sa ulice. Vi morate da ga hranite, da ga lečite, da ga vakcinišete i još da plaćate što ga imate".
Prosta računica pokazuje da će budžet grada ovom taksom biti uvećan za 44 miliona dinara. Prema rečima Dragana Terzina, prikupljeni novac će biti upotrebljen za sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica, izgradnju novih azila i sličnih problema.
No, i dalje ostaje pitanje zašto bi vlasnici registrovanih ljubimaca davali novac za probleme koji bi trebalo da rešava Grad. Oni se pitaju da li će imati bilo kakve prednosti za svoje ljubimce ako već plaćaju za njih ili je to samo način da se puni gradska kasa.
Kakvom se uopšte logikom vodi gradska vlast u ovom slučaju? Kako će izgledati sama procedura? Dragan Terzin je izjavio da su zada obuhvaćeni samo mačke i psi, i da je cena ista za sve za ovu godinu. Kako će biti sledeće godine?
Šta će pomisliti Beograđani ako prvog aprila 2011. godine Radio Beograd javi da je uvedena taksa za akvarijumske ribice. Prvoaprilska šala ili sasvim normalna taksa?
