Predsednik Hrvatske Ivo Josipović od nedelje 18. jula boravi u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji. Dvodnevnu posetu hrvatski predsednik započeo je razgovorom sa domaćinom, predsednikom Srbije Borisom Tadićem sa kojim se sreće peti put u toku ove godine.

Dva predsednika su, posle susreta u Beogradu, izjavili da su Srbija i Hrvatska, nakon problematičnih odnosa u prošlosti, našle pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, kao što su traganje za nestalima u ratu, povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, zaštita njihove imovine i rešavanje stambenih pitanja, zaštita pisma i jezika Srba u Hrvatskoj, pitanje granice, pitanje nestalih, pitanje manjina i zaštite njihovih prava. Prema izveštaju generalnog sekretara Evropskog saveta za izbeglice i prognanike (ECRE) Bjartea Vandvika, u Srbiji i dalje živi oko 70 hiljada srpskih izbeglica iz Hrvatske. Evropska komisija je u izveštaju za 2009. ukazala na to da je za pregovore o članstvu Hrvatske u EU jedan od uslova i rešavanje pitanja povratka srpskih izbeglica. Mada je od poslednjeg oružanog sukoba prošlo petnaest godina rešavanje tih vitalnih pitanja se uz razne izgovore još oteže.

Dvojica predsednika prisustvovali su u Subotici obeležavanju 20. godišnjice osnivanja Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), a tom prilikom predsednik Tadić je ukazao na to da je za razvoj bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske važna zaštitila interesa, kulturnog indentiteta i posebnosti Hrvata u Vojvodini.

TOPOLO, HLADNO: U trenutku izbora Josipovića za predsednika Hrvatske srpsko-hrvatski odnosi bili su zapali u krizu posle nekoliko godina postepene normalizacije u vreme vlade Sanadera u Hrvatskoj i Koštunice u Beogradu. Povod za zahlađenje su tužba i kontratužba pred Međunarodnim sudom pavde, kontroverzne izjave bivšeg hrvatskog predsednika Mesića o tome da bi vojno intervenisao u Bosni i Hercegovini, a pre toga hrvatsko priznanje Kosova, aktivno učešće hrvatske u procesu pred Sudom pravde o zakonitosti proglašenja kosovske nezavisnosti. To je obeležilo i samu Josipovićevu inauguraciju na koju predsednik Tadić nije išao zbog toga što je na svečanost u Zagrebu pozvan predstavnik Kosova kao samostalne države.

Relativno brzo posle toga odnosi su počeli da se popravljaju. Dva predsednika su se neformalno srela u Opatiji 24. marta gde su između ostalog razmenili gledišta i u restoranu Bevanda uz poširani file zubaca uz malvaziju "kabola" iz 2008. godine i uz čašicu "kaberne sovinjona" iz 2006. godine. Vest o neformalnom susretu predsednika Hrvatske i Srbije Iva Josipovića i Borisa Tadića u Opatiji 24. marta naišla je na veoma dobre reakcije u sedištu Evropske unije i među zemljama članicama EU. Posle toga dva predsednika su se srela u Briselu, Pečuju, Mošorinu i na samitu u Istambulu.

BEOGRDSKI VOJNIK: Za Josipovića Beograd ne bi trebalo da bude nepoznanica – on je 1985. služio vojni rok u Beogradu, obuku je završio na Avali, a nastavak roka je služio u Generalštabu JNA. Dobio je značku primernog vojnika, ponajviše zbog organizacije kulturnog života u vojsci. Posle vojske s kompozicijom "Samba da camera" pobedio je na međunarodnom takmičenju Svetske federacije muzičke omladine, koje je održano u Beogradu u "Kolarcu". Dobio je sve tri prve nagrade, uključujući i prvu nagradu Evropske radijske unije.

Posle razgovora u Beogradu predsednici Tadić i Josipović potvrdili su da su dve države, nakon oscilacija u odnosima, našle pravi put za rešavanje otvorenih pitanja koji vodi najboljim susedskim odnosima. "Srbija želi najbolje odnose sa Hrvatskom u domenu kulture, ekonomije, bezbednosti, i da postanemo zajedno članice EU. Hrvatska će naravno pre Srbije postati članica EU i Srbija podržava njeno što brže učlanjenje", rekao je Tadić. Josipović je najavio da će Hrvatska pomoći Srbiji na putu do Evrope.

Jedno od otvorenih pitanja se odnosi na Hrvatsku tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i srpske kontratužbe. Tadić je rekao da bi bilo dobro da se problem reši vansudskim poravnanjem, dok je Josipović, koji je inače koautor hrvatske tužbe, naveo da su tužbe podnete zbog rešavanja određenih problema i ako se oni mogu rešiti van suda, "tim bolje".

OTVARANJE SPISKOVA: Tokom Josipovićeve posete Srbija će Hrvatskoj predati dokumenta u vezi sa događajima u Vukovarskoj bolnici za vreme rata. Pred posetu predsednika Josipovića Hrvatska je najavila da će svakom od izbeglih moći da bude dostupan spisak onih protiv kojih je pokrenut postupak ili se vodi istraga za ratne zločine. Postojanje tajnih spiskova optuženih i osumnjičenih je inače odvraćalo mnoge izbegle Srbe da se vrate u Hrvatsku ili da tamo putuju da bi rešili imovinska ili statusna pitanja.

Novi predsjednik Hrvatske Ivo Josipović i predsednik Srbije Boris Tadić uspostavili su odnose koji predstavljaju korak napred u pravcu normalizacije stanja na prostorima bivše Jugoslavije i sigurno je da je to povoljna atmosfera za rešavanje svih preostalih problema. Normalizaciju političkih odnosa prati i normalizacija ljudskih odnosa, postepeno se, na primer, povećava broj srpskih turista u Hrvatskoj, mada tu normalizaciju prate sporadični incidenti, kao što je na primer pojava transparenta Srbe na vrbe u Splitu. Produžena zategnutost je najvidljivija početkom svakog avgusta kada se u Kninu održavaju vesele državne svečanosti a u Crkvi svetog Marka u Beogradu odbegli Srbi se okupljaju na parastosu žrtvama. Između Srbije i Hrvatske očekuje se pomak u saradnji policija i tužilaštava i na polju ekonomije. Povodom 17. godišnje skupštine Udruženja šefova policija jugoistočne Evrope (SEPCA) u Opatiji, direktor policije Srbije Milorad Veljović izjavio je da je saradnja policija Srbije i Hrvatske pravi primer kako se može sarađivati u borbi protiv kriminala.