Šefovi diplomatija Evropske unije odlučili su u ponedeljak 25. oktobra u Luksemburgu da Evropskoj komisiji proslede zahtev Srbije za članstvo u Uniji.

U zaključcima Saveta Evropske unije za opšte poslove navodi se da je Savet odlučio da pokrene proceduru na osnovu Člana 49 Sporazuma o Evropskoj uniji i pozvao Komisiju da da svoje mišljenje o srpskoj kandidaturi. Tokom svake naredne faze puta ka članstvu u EU saradnja Srbije s Tribunalom će biti nadgledana. Savet je pozvao Srbiju da sprovede preporuke Haškog tužilaštva iz izveštaja Savetu bezbednosti UN, od juna 2010. godine, u kojima se Srbija poziva da pruži podršku u suđenjima koja se trenutno odvijaju u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i hapšenju dva preostala begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Agencija Tanjug javlja da je do odluke došlo pošto je izvršen pritisak na Holandiju koja je ostala usamljena u stavu da se suprostavi tom koraku EU, imajući u vidu da Srbija, prema oceni Haškog tribunala, nije dovoljno sarađivala sa tim sudom. Na sledećim «raskrsnicama» biće potrebna jednoglasna saglasnost Saveta ministara o punoj saradnji sa ovim sudom. Nemačka, Francuska i Velika Britanija insistirale su da se odluka za Srbiju donese bez odlaganja.

Savet je uz to zaključio da je od ključnog značaja konstruktivan odnos prema regionalnoj saradnji. Traži se dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i pozdravlja rezoluciju SB UN, usvojenu 9. septembra ove godine, kao faktor mira, bezbednosti i stabilnosti.

Kandidaturu Srbije predao predsednik Srbije Boris Tadić 22. decembra prošle godine, Zahtev za članstvo (kandidatura) se predaje državi koja predsedava Savetom EU, a pa je pismo od Tadića primio predsednik Vlade Kraljevine Švedske Frederik Rajnfeld. Zahtev za članstvo uobičajeno obuhvata nekoliko dokumenata kojima se potvrđuje opredeljenost države da pristupi EU.

Uz zvanično pismo predsedavajućem Saveta Srbija dostavlja i Memorandum Vlade u kojem se daje presek sprovedenih reformi pre svega u domenu poštovanja principa na kojima je zasnovana sama EU. Novina iz Lisabonskog ugovora je da se o podnošenju zahteva za članstvo obaveštavaju nacionalni parlamenti država članica.

Kada Savet ministara Evropske unije prosledi zahtev za članstvo države-aplikanta, Evropska komisija treba da proceni pripremljenost zemlje za otvaranje procesa pristupanja. Ona svoju procenu iznosi na osnovu Upitnika koji se razlikuje u svakom pojedinačnom slučaju i zavisi od karakteristika zainteresovanih država potencijalnih kandidata.

Kad se prihvati odgovore na veoma konkretnih političkih ekonomskih i sistemskih pitanja, kao i pitanja o usaglašenosti zakonodavstva sa propisima EU. Evropska komisija usvaja mišljenje o tome da li je zemlja spremna za status kandidata i da li je zemlja spremna za sledeću fazu – definisanje okvirnog datuma za pregovore o pristupanju. Da bi pribavila mišljenje, Evropska komisija najpre treba da stekne uvid u stepen ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU. U te svrhe priprema upitnik i prosleđuje ga državi koja je podnela zahtev za članstvo. Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku je brojao oko 4500 pitanja, a za Crnu Goru 2178.

Kada država odgovori na upitnik, Evropska komisija sastavlja mišljenje (tzv Avis) koje se prosleđuje Savetu. Po pravilu Evropska komisija ne upućuje Savetu negativno mišljenje već isključivo pozitivno. Jedini izuzetak do sada je u drugoj polovini sedamdesetih godina bila Grčka. Jednoglasnoj odluci Saveta ministara o kandidaturi (Avis)prethodi i saglasnost Evropskog parlamenta, koji takvu odluku donosi većinom svojih članova.

Izrada mišljenja obično traje oko šest meseci i ono se očekuje se posle juna 2011.. Od usvajanja mišljenja do zvaničnog dobijanja kandidature traje oko godinu dana.

Hrvatska je od podnošenja zahteva za članstvo u EU do sticanja statusa kandidata čekala nešto više od godinu dana. Crna Gora čeka skoro dve godine, od decembra 2008. godine. Status kandidata potvrđuje Evropski savet, koji okuplja šefove država ili vlada.

Sticanje statusa kandidata otvara vrata početku pregovora o članstvu, što je poslednja faza u pristupanju neke zemlje Evropskoj uniji. Verovatno i važnije od sticanja statusa kandidata jeste da Evropski savet, na predlog Saveta ministara, donese odluku o datumu za početak pregovora o pristupanju.