Zemljotres kod Kraljeva, dvoje poginulo
Zemljotres je bio snage oko 5,4 stepeni Rihterove skale, a epicentar kod Kraljeva
Dvoje mrtvih, oko stotinu lakše povređenih
Bračni par, Natalija i Siniša Stašić poginuli su kada se na njih
srušio krov porodične kuće u naselju Grdica. Bilo je stotinu
povređenih – reč je uglavnom o kontuzionim ranama, posekotinama i akutnom
stresu.
Zemljotres u 1,56 časova snage između 5,4 stepeni Rihterove skale
(između 7 i 8 po Merkaliju), u epicentru koji se nalazi desetak
kilometara severno od Kraljeva u rejonu sela Vitanovac, na dubini od
27,3 kilometara u Kraljevu je izazvao materijanu štetu: popucali su
zidovi, nestalo je struje i vode, a zbog uznemirenja telefonski
saobraćaj je bio zagušen. RTS je javio u 3:15 sati ujutru da u Kraljevu
ima povređenih. Ljudi su izašli na ulice. U centru grada bilo je šuta.
Zemljotres se osetio širom Srbije.
Kako javlja "Blic", još jedan jak udar zemljotresa pogodio je Kraljevo jutros oko 9.25 sati. Posle potresa većina Kraljevčana izašla je iz svojih kuća i trenutno su na ulicama.
Direktorka Seizmološkog zavoda Srbije Slavica Radovanović rekla je da se, prema dosadašnjih iskustvima, ne očekuju novi jači potresi u regionu Kraljeva.
Stručni tim Zavoda za javno zdravlje Kraljeva i Republička sanitarna
inspekcija za Raški okrug saopštili su da voda iz kraljevačkog
gradskog vodovoda privremeno nije za piće i ljudsku upotrebu. Tokom
zemljotresa oštećeno je 450 od 650 trafo stanica. Većina je
popravljena, ali i dalje 70 trafo stanica nije u funkciji. Telefonski
saobraćaj je uspostavljen pošto je struja dovedena do baznih stanica.
Oštećene su četiri škole u užem gradskom jezgru, tri seoske škole,
jedan đački i jedan studentski dom, a štetu je pretrpeo i Mašinski
fakultet. Na području grada oštećene su Osnovna škola "Svetozar
Marković", Medicinska škola, Mašinsko-tehnička škola i Poljoprivredna
škola, kao i škole u selima Vitanovac, a u školama u selima Lađevci i
Miločaj srušio se krov.
Manastir Žiča je oštećena, severni zid manastira je napukao, a i
manastir Sopoćani pretrpeo je manja oštećenja, izjavio je ministar
kulture Srbije Nebojša Bradić u Skupštini Srbije. Ekipe Republičkog
zavoda za zaštitu spomenika, kao i kraljevačkog ogranka tog zavoda, na
terenu je i utvrđuju stanje.
Prema rečima predsednika Srbije Borisa Tadića oko 120 kuća nije više
za stanovanje. Građevinski materijal za hitnu popravku zgrada biće
isporučen. Građanima kojima su porušene kuće biće omogućeno da koriste odmaralište na Goču, hotel "Termal" i kasarne. Premijer Mirko Cvetković je obećao da će uplatiti kratkoročnu pomoć u iznosu od pet miliona dinara opštini Kraljevo i još milion dinara za potrebe narodnih kuhinja. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izdao je nalog pokrajinskoj vladi i Direkciji za robne rezerve da hitno upute pomoć opštinama koje su najviše stradale.
Dom zdravlja
U selu Vitanovcu, gde je bio epicentar potresa, trenutno nestala je struja, a nema ni vode. Štetu je pretrpelo oko 70 odsto objekata u tom mestu od 850 domaćinstava sa oko 2.000 ljudi. Posle sednice Gradskog štaba civilne zaštite, proglašena je vanredna situacija za grad Kraljevo. To znači da lokalna samouprava nije u mogućnosti da sanira posledice. U samom Kraljevu oštećene su mnoge zgrade, a posebnu pažnju izazvalo je oštećenje na zdravstvenim objektima.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji se nalazi u Kraljevu, rekao je da je oštećena glavna zgrada Doma zdravlja, ali da je i pored toga zbog lakših i težih povreda u toj ustanovi pregledano više desetina građana. Oštećenja ima i na bolničkim zgradama. Cev je pukla i voda se izlila u porodilištu, zbog čega su bebe evakuisane u druge prostorije. Hiruški blok je bio izbačen iz funkcije, ali je jedna hirurška sala brzo osposobljena. Hiruški blok se inače uselio u novu zgradu 2000. godine, koja je privedena upotrebi posle dugogodišnje izgradnje (započeta je 1978. godine, ali zbog nedovoljnog priliva sredstava, završena je 1999. godine). Od 2003. godine bolnica se nalazi u restruktuiranju u programu Vlade Srbije i Svetske banke.
Oštećena je zgrada Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu, zbog čega je zabranjen ulaz u taj objekat i evakuiše se oprema iz laboratorija. ZJZ Kraljevo je inače osnovan 21. novembra 1949. godine kao Sanitarno-epidemiološka stanica u Rankovićevu. Od maja 1950. godine Sanitarno epidemiološkoj stanici Rankovićevo pripadaju teritorije srezova: Studeničkog, Trsteničkog sa gradom Trstenikom, Žičkog sa gradom Rankovićevo (Kraljevo). 1951. godine delatnost stanice se proširuje na srezove: Ljubićko-trnavski i Dragačevski sa gradom Čačkom. Komitet za zaštitu narodnog zdravlja FNRJ propisuje organizacionu strukturu Sanitarno-epidemioloških stanica, tako da one u svom sastavu imaju 9 organizacionih jedinica.
. Pre tri godine proslavljena je, inače 800 godišnjica postojanja bolnica u ovom regionu. Razvoj zdravstvene službe na ovom području počinje još od stvaranja prve srpske bolnice u Manastiru Studenica u XII veku, koja je nosila naziv "Sveti duh". Sava Nemanjić je u okviru bolnice odvojio odeljenje za duševne od odeljenja za telesne bolesnike. Prvi vodovod i kanalizacija izgrađeni su u Manastiru Studenica 1196. godine. Druga bolnica je nastala u Manastiru Žiča 1217. godine. Posle II srpskog ustanka 1817. godine osnovana je prva narodna ambulanta Kneževića u Karanovcu (Kraljevu). Godine 1837, u Karanovačkom garnizonu osnovana mala bolnica, 1863. godine osnovana jedna od prvih javnih bolnica u Srbiji u XIX veku.
Zemljotresi u Srbiji
20. novembra 1997. Novi Pazar,4,5 po Rihteru
30. oktobra 1998. Mionica 5,7 po Rihteru
30. aprila 1999, Mionica 5,4 po Rihteru
1. jula 1999. Trstenik 5,3 po Rihteru+ dosta naknadnih udara
4. aprila 2000. Rudnik 4,1 po Rihteru
26. aprila 2000, Priboj 4,1 po Rihteru
22. februara 2001. Rudnik 4,6 po Rihteru
14. marta 2001. Lazarevac 4,3 po Rihteru
6. septembar 2001. Kokin Brod 4,1 po Rihteru
25. aprila 2002. Gnjilane 5,1 po Rihteru
25. maja 2002. Veliko Gradište 4,5 po Rihteru
12. maja 2006.Maljen 4,3 po Rihteru
21. novemba 2006. Paraćin 4,9 po Rihteru
Tektonski pokreti
Zemljotresi u Srbiji direktna su posledica podvlačenja afričke
tektonske ploče pod evroazijsku. Evroazijska ploča se kreće ka severu
1,7 santimetra svake godine. I afrička ploča ide ka severu, ali nešto
brže, pa pošto ne može da "prestigne" evroaziju, ova tektonska ploča
se podbija, podvlači pod nju. Podbija se pod grčka ostrva, takođe i
ispod Italije u Tirentskom moru.
Kada se u Srbiji događaju zemljotresi, oni se istovremeno dešavaju i u Italiji i u severnom Alžiru jer se nalazimo na dve susedne ploče.
Kako su stručnjaci predviđali zemljotresi su zabečeženi u regionu:
Dvadesetak kilometara jugozapadno od Zagreba, na području Klinča Sela,
Paučnjaka i Donje Zdenčine, jačina zemljotresa je bila četiri stepena
po Rihterovoj skali, a podrhtavanje tla koje se osetilo u Zagrebu –
3,2 stepena. U 16.29 časova u sredu osetio se potres u BiH – u
Sarajevu, u sredu, u 15.27 jačine 3,3 stepena po Rihteru, potom je
registrovan novi epicentar zemljotresa jačine 3.4 stepena Rihterove
skale 16 kilometara jugoistočno od Mostara, odnosno sedam kilometara
istočno od Blagaja,.
Recimo, kada se 1980. godine dogodio zemljotres jačine 5,8 stepeni Rihterove skale na Kopaoniku, treslo se i u oblasti Irpinija na jugu Italije, gde je stradalo 1.200 osoba, pa u alžirskom gradu El Asnam gde je nastradalo oko 3.000 ljudi, te na Azorskim ostrvima.
Trusne oblasti u Srbiji su: kopaonička, rudnička, krupanjska, maljenska, lazarevačka, svilajnačka, golubačka, urosevačko-gnjilanska, vranjanska i
kraljevačka.
U SFRJ, 1963. u Skoplju stradalo je više od 1000 ljudi, u zemljotresu koji nije imao veliku magnitudu (oko 6 po rihteru), ali je bio izuzetno plitak, što je dovelo do velikog rušenja, zatim Banja Luka 1969. u dva zemljotresa
27. i 28. oktobra jačine 6 i 6.5 po Rihteru i u Crnoj Gori 1979. čija
jačina varira od 6.7 do 7.2 po Rihteru.
Tektonske ploče
