Džulijana Asanža uhapsila je u utorak ujutro britanska policija u svojoj stanici u Londonu na osnovu poternice Interpola koju je izdala Švedska. Asanž nije uhapšen zbog objavljivanja američkih diplomatskih prepiski već zbog silovanja.

Dve žene tvrde da su letos, u avgustu, upoznale Asanža na nekom seminaru na kom je bio predavač a on ih je nakon toga seksualno zlostavljao i silovao. Žene su zajedno, šest dana posle toga, otišle u policiju i prijavile šta im se dogodilo. Asanž tvrdi da je imao seks sa njima, ali da je on bio sa pristankom.

"Asanž je optužen od strane švedskih vlasti po jednoj tački optužnice za nezakonitu prinudu, po dve tačke optužnice za seksualno zlostavljanje i po jednoj tački optužnice za silovanje, koji su kako se navodi počinjeni u avgustu 2010. godine" saopštila je londonska policija.

Sud mu nije odobrio kauciju pa Asanž ostaje u pritvoru dok se ne odluči o njegovoj daljoj sudbini. Britanija bi trebalo da ga izruči Švedskoj, a ukoliko se to desi, kasnije bi i Švedska mogla da ga izruči SAD-u ili bilo kojoj drugoj državi koja želi da mu sudi.

Asanž je danima pre hapšenja preko svog advokata pregovarao oko predaje policijii. Njegov advokat navodio je da policija zapravo sve vreme zna gde se on nalazi i da jednostavno može da dođe do njega, a nakon hapšenja izjavio je da je Asanž od avgusta nudio da se preda policiji.

Asanž je inače prestao da se pojavljuje u javnosti nešto pre nego što je procurelo poslednjih 250.000 diplomatskih depeša.

Obruč oko njega počeo je ubrzano da se steže i neizvesno je šta će se dogoditi niti sa njim, niti sa organizacijom na čijem je čelu.

Švajcarska banka "PostFajnens" je u ponedeljak 6. decembra blokirala račune sa 31.000 evra osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, zbog toga što je naveo da stanuje u Ženevi, a ne može da dokaže da živi u Švajcarskoj pa time ne ispunjava kriterijume koje moraju da ispune klijenti banke. Vikiliks je svojim saopštenjem poslatim preko društvene mreže Tviter (Twitter) potvrdio tu vest, a u poruci je Asanž označen kao izbeglica beskućnik.

Njujork tajms piše da je kolektivni anonimus (Anonymous), neformalna ali poznata grupa hakera i aktivista, u nedelju 5. decembra objavila rat neprijateljima Džulijana Asanža i pozvala pristalice da napadaju sajtove kompanija koje ne podržavaju Vikiliks (kasnije su napali sajtove Pejpala, jedne švajcarske banke, Masterkarda…) i da šire materijal koji je preko Vikiliksa procurio. Piratski aktivisti kreirali su na stotine takozvanih sajtova ogledala (mirror) koji sadrže tačne kopije sadržaja sajta Wikileaks.org. Do petka 3. decembra bilo ih je najmanje 208. U međuvremenu, američki ambasador u Švajcarskoj, Donald S. Bijer mlađi, reagovao je na informacije da će Asanž i Vikiliks možda tražiti utočište u toj zemlji i opomenuo je da njene vlasti moraju veoma pažljivo da razmotre da li će pružiti uporište nekome ko krši zakon.

Vikiliks je saopštio da je našao utočište u različitoj internet infrastrukturi širom Evrope, posebno u Švajcarskoj nakon što je Amazon prekinuo saradnju s nim, a PayPal podlegao pritiscima američke vlade i prestao da posreduje u transferu uplata. Vikiliks je u Švajcarskoj registrovao sajt wikileaks.ch domen koji je registrovan na švajcarsku Piratsku partiju, političku organizaciju koja ima ciljeve slične kao što su Asanžovi. Uz to švajcarsko-islandska kompanija, Datacell, je najavila da će posredovati u transferu uplata umesto PayPal-a, a na sajtu Vikiilksa se vidi da Asanž prihvata direktne donacije na svom bankarskom računu u Švajcarskoj.

Međutim portparol finansijskog odeljenja švajcarske pošte Mark Andrej, je izjavio da će preispitati odnos sa Asanžom.

Pošto je Vikiliks uspeo za nekoliko dana da ogoli američku diplomatiju i pokaže je u pravom svetlu, sada – doduše nenamerno – uspeva da nam približi i brojne političke, poslovne i demokratske principe.

Podsetimo, kompanija PejPal (PayPal) odlučila je da više ne pruža usluge Vikiliksu i da "blokira njene donacije". To znači da se donacije ovoj organizaciji, zahvaljujući kojima i funkcioniše, više ne mogu uplatiti na jednostavan način preko interneta.

PejPal je saopštio da se njihove usluge ne mogu koristiti za aktivnosti "koje ohrabruju, promovišu i olakšavaju nezakonite aktivnosti i uče ljude kako da ih sprovode".

Prethodno je sajt Vikiliks, na adresi Wikileaks.org bio primoran da promeni svoju veb adresu. Razlog za to je odluka kompanije koja dodeljuje domene da prestane da im dalje pruža usluge. Kako su objasnili u EveryDNS.net, Vikiliks je pod velikim hakerskim napadima i oni su ugrožavali i preostalih 500.000 sajtova koje ova firma opslužuje.

U međuvremenu, Vikiliks se snašao. Oni su još ranije zakupili na desetine domena, kao što je Sunshinepress.org, Wikileaks.com, Wikileaks.net ,Wikileaks.biz, Wikileaks.de, Wikileaks.ru, Wikileaks.pl i mada za sada većinu ne koriste, preko njih će moći da distribuiraju dokumente koje su prikupili. Za sada, pošto www.wikileaks.org ne radi, korisnici se upućuju na www.wikileaks.ch

Prethodno je Amazon, kod koga je hostovan sajt u sredu raskinuo ugovor sa Vikiliksom, objašnjavajući da razlog nisu ni hakeri ni pritisci, već to što je Vikiliks prekšio uslove korišićenja usluga jer "nije posedovao ili na neki drugi način kontrolisao sva prava na sadržinu" diplomatskih dokumenata koje je objavio, odnosno da ne kontroliše autorstvo nad materijalom.

Ovo je treći put za nedelju dana da sajt nije radio, i smatra se da je ujedno bila i najveća pretnja. Kako piše Gardijan, Amazon je ustuknuo zbog političkog pritiska. Ovo ne čudi, s obzirom na reakcije koje stižu iz američkih vlasti. Na primer, Džo Liberman, predsednik komiteta za bezbednost američkog senata pozvao je sve organizacije koje sarađuju sa Vikiliksom da "momentalno prekinu" odnose sa njima.

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž rekao je da je ovakav razvoj situacije primer "privatizacije državne cenzure" u SAD-u i da je to ozbiljan problem.

Nakon izjave Miloša Oparnice, šef beogradske kancelarije Interpola da će srpska policija uhapsiti Džulijana Asanža, osnivača vebsajta Vikiliks, za kojim je raspisana crvena interpolova poternica ukoliko se on pojavi na teritoriji Srbije, list "Blic" je na svom sajtu sprove anketu u kojoj je 93,8 odsto anketiranih izjasnilo protiv toda da Asanž bude uhapšen u Srbiji, a samo 6,1 odsto podržava hapšenje.

Opširnije u štampanom izdanju "Vremena"