Analizirajući dokumente vezane za Srbiju koje potiču od Vikiliksa, Njujork Tajms zaključuje da su Amerika i Zapad javno hvalili napor Srbije da uhapsi Ratka Mladića, ali su ipak diplomate lično bile mnogo kritičnije prema Srbiji. Pojedine nacije ostale su, kako piše Njujork Tajms, duboko skeptične po pitanju namera Srbije da uhapsi Mladića i nisu usaglašene po pitanju jačine pritiska koji treba napraviti na Srbiju da taj posao ubrza.

Navodi se da srpska vlada i predsednik Boris Tadić insistiraju na tome da Srbija radi najbolje što može kako bi uhapsili Mladića. Većina zapadnih nacija i pored izostanka rezultata podržavala je Srbiju, navodi list dodajući da se u depešama Tadić karakteriše kao harizmatski vođa, često neodlučan i politički "stidljiv".

U novembru prošle godine, kako se navodi u jednoj depeši, Valentin Incko, visoki međunarodni predstavnik u BiH, izrazio je zabrinutost jer Amerika napušta "slučaj Mladić", a takve tvrdnje i pitanja su se mogli čuti više puta. Incko navodi da se Mladić skriva u Beogradu s novim identitetom, moguće uz pomoć bezbednosnih preduzeća koja su mu mreža podrške.

U depeši se pominje i da se španski diplomata Ramon Abaroa požalio 2008. da Srbija uopšte ne sarađuje sa Haškim tribunalom i da tačno zna gde se Mladić nalazi.

Američki diplomata je izrazio rezervisanost prema savetnicima srpskog predsednika koji su se žalili zbog nedostatka saradnje s Rusijom. Jedan od njih, Miki Rakić, navodi Njujork Tajms, čak je putovao u Rusiju kako bi se suprotstvaio savetniku za bezbednost Nikolaju Patruševu, u vezi toga da li Rusija pomaže Mladića koji je tokom vojne karijere održavao tesne veze s ruskom vojskom.

List navodi da se potežu nova pitanja u vezi sa ruskom ulogom u pomoći Mladiću. Navodi se da Srbija i Rusija imaju duge i bliske veze te da je Moskva bila velika podrška Srbiji i njenom odbijanju da prizna Kosovo. Zapadne diplomate kažu da se rusko opiranje da sarađuju u vezi sa slučajem Mladić uklapa u šablon po kom Moskva pokušava da podriva Haški tribunal koji vidi kao zapadni instrument okrenut protiv pravoslavnih Slovena.

Američki diplomata izrazio je i skepticizam u vezi sa ministrom spoljnih poslova Srbije nazvavši ga "Vunderkindom obrazovanim na Harvardu" koji svaku interakciju sa Moskvom vidi kao udarac zadat Vašingtonu.

U jednom od dokumenata američke diplomate prenele su da je "savetnik Ivice Dačića otkrio da je bivši šef BIA Rade Bulatović znao gde se krije Radovan Karadžić čak šest meseci pre hapšenja. Nije ništa učinio zbog tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, koji je ideološki blizak Karadžiću, ali i zbog izostanka međunarodnog pritiska, navodi se u depešama a prenosi Njujork Tajms. Kada se vlast promenila, i Bulatovićec stav se promenio, pa je navodno informacije o Karadžiću pokušao da razmeni za ambasadorsko mesto u Siriji. Nije ga dobio i poricao je da je imao informacije o Karadžiću pre hapšenja, piše u depeši.