Nuklearno gorivo iz Vinče stiglo u Rusiju
Istrošeno nuklearno gorivo, više od 8.000 gorivnih elemenata, koji sadrže oko 2,5 tone uranijuma, iz instituta Vinča, koje je tamo čuvano čitavih 26 godina, posle mesec dana stiglo je u skladište u Rusiji. Operacija je počela, mesec dana ranije, u tri sata posle ponoći, 19. novembra, kada je 15 kamiona sa isto toliko specijalnih ISO kontejnera punih goriva iz Vinče, krenulo je na put. Konvoj dužine oko kilometar i po, u pratnji 250 policijskih vozila, obezbeđivalo je više od 3.000 policajaca. U pratnji helikoptera, konvoj je tog dana oko šest ujutru stigao do Azotare u Subotici, gde su ISO kontejneri pretovareni na specijalnu železničku kompoziciju za prevoz opasnog materijala. Odatle su otpremljeni vozom do Kopra u Sloveniji, zatim na brod, do luke Murmansk u Rusiji. Sa broda, opet vozom u skladište Majak na granici sa Kazahstanom.
Koliko je čitav posao bio značajan govori činjenica da su se te noći u Vinči pojavili najviši državni funkcioneri Srbije. Ta operacija, sprovedena u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, najveća je u istoriji te organizacije.
Zbog opasnosti od terorističkog napada na konvoj, operacija je predstavljala državnu tajnu, ali je o njoj u Skupštini Srbije nedavno govorio ministar Milutin Mrkonjić. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je o ocenio da ministar koji je izneo informaciju o transportu u javnosti od strane jednog od ministara za skupštinskom govornicom nije pokazao nikakvu odgovornost.
Završetkom tog posla, istakao je Đelić, Srbija je skinuta sa mape zemalja koje su moguće mete nuklearnog terorizma.
Više o Nuklearnom institutu Vinča, radioaktivnom gorivu kao i bezbednosti Srbije pročitajte u velikom istraživanju o crnim ekološkim tačkama "Titovo radioaktivno nasleđe". Sledi i tekst o otpadu iz Vinče i njegovom odlaganju, koji je deo ovog istraživanja.
Snegovi Urala
Gde će biti izgrađeno trajno odlagalište radioaktivnog otpada
Sav raznovrsni radioaktivni otpad niske radioaktivnosti koji u Srbiji nastaje radom industrije, istraživačkih instituta i medicinskih ustanova na kraju dospeva u Vinču. Ovde se pohranjuje sve, od radioaktivnih igala do većih predmeta. Budući da i sama Vinča generiše jednu količinu ovakvog radioaktivnog otpada, ispostavilo se da stara skladišta nisu dovoljno bezbedna. Kako bi se ovaj problem rešio, u Vinči je tokom prethodnih godina izgrađeno novo odlagalište otpada niske radioaktivnosti. Samo mesto ne deluje posebno impresivno – reč je o samo jednom stabilnom hangaru koji je podignut u krugu Instituta za nuklearne nauke "Vinča". On je suv i zaštićen, ali nije ni nalik nekakvom postrojenju za tretman radioaktivnog otpada. Ideja tekućih projekata koji su ranije realizovani u VIND programu, a sada su u nadležnosti javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, jeste da se ovde privremeno odlaže otpad niske radioaktivnosti, a da se onaj opasniji otpad kao što je istrošeno gorivo iz vinčanskog reaktora pošalje u Rusiju. Tamo se, na Uralu, ono skladišti u trajnim odlagalištima. "Novoizgrađeni objekti u Vinči, shodno propisima, predstavljaju privremeno odlagalište radioaktivnog otpada", kaže za "Vreme" Radojica Pešić, direktor JP-a Nuklearni objekti Srbije, dodajući da je pitanje trajnog odlagališta regulisano Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti koji je donet 2009. godine. Inače, izgradnja jednog većeg postrojenja koje bi bilo trajno odlagalište radioaktivnog otpada planira se već godinama. U okviru detaljne studije, Radna grupa Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj izabrala je pre tri godine šest lokacija za trajno odlagalište, ali su one ostale državna tajna. "Trajno odlagalište, prema zakonu, trebalo bi da bude pušteno u rad u roku od 10 godina od trenutka stupanja na snagu novog zakona. Izbor lokacije, izrada tehničke dokumentacije, izgradnja objekta, puštanje u rad i pogonjenje samog objekta je u nadležnosti Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. Naravno, ovde se misli na operativne nadležnosti, što će reći da odluku o lokaciji treba da donese država. To će se svakako i desiti, a kao ekspertska podloga za tu odluku poslužiće i studije koje su izrađene u prethodnom periodu. Smatram da, kada ovo pitanje dođe na red, nema razloga da javnost bude isključena. Naprotiv, biće potrebno ostvariti najtešnju moguću vezu, jer se radi o strateškom pitanju", smatra Pešić.
