Iako su do sada omanuli bar tri puta, Nemci su 8. juna javno izneli još jednu sumnju – da je smrtonosna vrsta bakterije ešerihija koli prvi put preneta sa čoveka na čoveka.

Jirgen Heseman sa Instituta Petenkofer rekao je za "Bild" da je proteklog vikenda na kliniku primljen muškarac koji je sa suprugom bio na izletu na jednom ostrvu.

Kod njega je dijagnostifikovano prisustvo ove bakterije, a nakon nekoliko dana zarazila se i njegova žena. Budući da su na izletu bili ranije i da je prošlo vreme inkubacije, tim Jirgena Hesemana pretpostavlja da se žena nije zarazila jelom, već da ju je zarazio suprug.

Dodatno objašnjenje je da se ešerihija koli ne prenosi kašljem i kihanjem, ali da bakterije žive na kvakama i drugim površinama, pa je važno prati ruke.

Nema sumnje da će ova vest izazvati još veću paniku. Do sada se trebalo čuvati (samo) krastavaca, paradjza, sojinih klica, pasulja, mesa, zelene salate i "hrane koju više vole žene", a od sada, sudeći po nemačkim stručnjacima, i od kvaka i ljudi. No, šalu na stranu.

Od zaraze ovom bakterijom do sada je preminulo 25 ljudi u Nemačkoj i jedna žena u Švedskoj, a zaraženo je više od 2400 ljudi.

Još se ne zna šta je izvor zaraze, a nemački ministar zdravstva Danijel Bahr upozorava da opasnost još nije prošla i da je moguće da će biti još žrtava.

I dok zvaničnici broje žrtve, proizvođači povrtarskih kultura broje štetu u milionskim iznosima.

Priključili su im se i makedonski proizvođači ranog voća i povrća koji su 9. juna bacili u vatru 250 tona krastavca, pošto nisu mogli da ih izvezu na evropsko tržište zbog straha i panike od zaraze koji vladaju u Evropi.

I pored toga što su makedonski krastavci i paradajz prošli rigorozne kontrole koje su pokazale da su zdravi i bezbedni za ishranu, evropski trgovci su otkazali sve dogovorene kontingente i time naneli veliku štetu makedonskim uzgajivačima.

Uništavanje povrća će se produžiti i u sledećim danima, kada će paljenjem sumpora dezinfikovati plantaže, ali time uništiti i rod.

Situaciju na makedonskim plantažama Gjorgi Samandov, vlasnik jednog od najvećih plantažnih sistema EKO Oaza iz Štipa je slikovito uporedio sa cunamijem.

"Šta da radimo sa 2.000 tona neobranog povrća, sa punim magacinima, a da pri tome ni jedna gajba nije izvezena na evropsko tržište?", pita se Samandov, ističući da je šteta veća od milion evra.