GLI ITALIANI E LA CRISI - Italijani i kriza: Milanska berza
Italija na ivici dužničke krize
IMF pritiska Italiju zbog pretnje dužničke krize: sedma po veličini svetska ekonomija, treća je po zaduženosti zemlji u svetu.Kako uštedeti 40.000.000.000
Međunarodni monetarni fond (MMF) je zatražio od Italije da osigura "odlučnu implementaciju" mera štednje da bi smanjila spoljni dug. Ta opomena je došla nakon što su se čuli nagoveštaji da bi Italija mogla da bude sledeća zemlja pogođena dužničkom krizom u evrozoni. MMF ocenjuje da je Rim možda previše optimističan kad je u pitanju ekonomski rast. List Vol strit džornal (The Wall street journale) iznosi procenu da je rast italijanskog GDP u 2011. iznosio 1 odsto i da će i u narednim godinama biti skroman. Direktori MMF ocenjuju da italijanskom planu za poresku reformu nedostaju detalji, nakon što je italijanski ministar finansija Đulio Tremonti predložio smanjenje budžetskih troškova za 48 milijardi evra u naredne tri godine, kao i nameru da budžetski deficit smanji na nulu do 2014. sa sadašnjih 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (GDP). On je u utorak 12. jula napusti sastanak s ministrima finansija Evropske Unije da bi nastavio rad na planovima za štednju.
Ima znakova da su investitori zabrinuti za italijansku finansijsku situaciju.
Mere štednje
četvrak, 14. jul 2011
Politička saglasnost u Senatu
Italijanski senat usvojio je u četvrtak, 14. jula paket mera štednje vredan 70 milijardi evra. Mere koje je predložila vlada premijera Silvija Berluskonija su usvojene sa 161 glasom za i 135 glasova protiv. Opozicija, koja je odustala od opstrukcije rada parlamenta, glasala je protiv rebalansa budžeta, tvrdeći da mere uglavnom pogađaju prosecne porodice i ne doprinose privrednom rastu, koji je neophodan za izlazak iz krize.
"Sa ovakvim budžetskim rezovima, pogodićete porodice, đake, poreske olakšice na nekretnine. Premijeru, koji nije ovde, poručujem da njegova vlada šteti Italiji", kaže Ana Fiinokiaro iz opozicione Demokratske partije.
Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti je u senatu rekao da je paket mera kao Titanik, na kome nisu pošteđeni ni putnici prve klase.
petak, 15. jul 2011
Politička saglasnost u Donjem domu
Donji dom italijanskog parlamenta usvojio je u petak 15. jula ekonomski paket koji predviđa mere štednje od 48 milijardi evra u naredne četiri godine.
BBC citira analitičare koji smatraju da će Italijanska vlada imati probleme sa otplatom duga.
Dužnička kriza u evrozoni se nastavlja: govori se rastućoj mogućnosti da bi Irska zatražiti drugu tranšu pomoći od EU i MMF. Pored Grčke i Portugala, Irska je treća zemlja kojoj će biti potrebna takva intervencija.
List «San Francisko kronikl» (San Francisco Chronicle) piše da eskalirajuća evropska dužnička kriza na ivici da zahvati daleko veću žrtvu – Italiju, sedmu po veličini svetsku ekonomiju. Italija je godinama opterećena dugovima i da je cena novih pozajmica naglo porasla.
Evropski lideri se spore oko dugoročnih rešenja za 20 meseci dugu dužničku krizu, koja se s malih nacija kao što je Grčka može proširiti na mnogo veće, kao što je Španija I Italija, piše «San francisko kronikl».
Italija se pridružuje takozvanim PIGS zemljama (Portugal, Irska, Grčka i Španija), koje su na ivici. Ako su strahovanja da bi moglo doći do kolapsa Grčke, protresla svetska tržišta širenje krize u Italiji, trećoj po zaduženosti zemlji u svetu, to može imati razarajući efekata I da izazove naredni svetski kreditni lom. List citira italijanskog premijera Silvija Berluskonija da kriza poverenja koja je poslednjih dana pogodila Italiju može biti pretnja za sve.
Nemačke i francuske banke koje su dosta uložile u grčke vladine obveznice, drže oko 150 milijardi dolara italijanskog duga, a američki investitori i velike banke – oko 36,7 milijardi dolara italijanskog duga.
Srbija i italijanska kriza
Da li će italijanska kriza imati uticaja na poslovanje italijanskih firmi ju Srbiji?
Ekonomista Goran Nikolić izrazio je bojazan da će se kriza u Italiji negativno odraziti na srpski izvoz, investicije i bankarski sektor."Italija je jedan od dva naša najznačajnija spoljnotrgovinska partnera a posebno je značajno što je srpski izvoz u Italiju bio brzo rastući i sada se vrednost izvoza približava vrednosti uvoza. Postiji rizik da će Italija smanjiti potražnju za srpskim proizvodima", rekao je on sgenciji Beta. Neki ekonomisti upozoravaju da bi italijanska kriza mogla da obori vrednost srpskog izvoza koji je usmeren na evro, ako evro i pod uticajem te krize nastavi da pada.
Italija je, prema podacima za prvih pet meseci 2011 godine, najveći izvozni partner Srbije. Srbija je u Italiju izvezla robe u vrednosti od 584 miliona dolara. Italija je ranije pokazivala interesovanje za ulaganja u energetski sektor, pre svega u termoelektranu Kolubara B, što je investicija vredna skoro milijardu evra. Italijanski Goldoni je potpisao sporazum o spremnosti da kupi većinski paket akcija fabrike 21. maj, u kojoj bi se proizvodili kultivatori i traktori.
U Kragujevcu očekuju snažnija ulaganja Fijata i tokom eskalacije krize nisu registrovali promenu ponašanja Italijana. Antonio Ćezare Ferara, direktor Fiatove fabrike u Kasinu u Italiji, imenovan je za novog generalnog direktora kompanije Fiat Automobili Srbija. Grupa radnika i rukovodilaca iy ove fabrike je na obuci u Italiji.
Italijani su u Srbiju ulagali u oblasti zajedničkih investicija, proizvodnih kooperacija, kao i u sektore bankarstva i finansija, turizma, i saobraćaja.
Ako se kriza u toj zemlji rasplamsa investicije bi mogle biti smanjenje a postoji i mogućnost da realizacija već dogovorenih investicija bude dovedena u pitanje.
Italijanska banke u Srbiji drže značajan deo aktive, neke od njih su vodeće, a veća kriza bi ih sprečila da imaju ozbiljniju bankarsku aktivnost koja bi bila finansirana novcem iz matičnih banaka.
U Srbiji je 15. jula trebalo da bude održan poslovni forum Italije i Srbije, ali je forum otkazankao i poseta premijera Italije Silvija Berluskoniija.
Ambasador Italije u Beogradu Armando Varikio rekao je za italijanski sajt TM Njuz da je poseta premijera Berluskonja odložena za posle leta, kada će se održati i samit uz prisustvo italijanskih ministara i kada će biti potpisani i predviđeni sporazumi. On kaže da je srpska strana u potpunosti razumela razloge odlaganja posete. (Dopunjeno 17. jula)
«San francisko kronikl» piše da američki zvaničnici pritiskaju Evropu da preuzme odlučnije korake kako bi ograničila dužničku krizu na male zemlje i da povrati poverenje u to da veće zemlje kao što su Italija i Španija ne budu pogođene.
Italijanske banke ipak prošle stres test
Bauk se širi Evropom, bauk dužničke krize. Sada preti Italiji. Tržište je postalo "nervozno" zbog rezultata testova Evropske banke tokom kojih je upaljeno crveno svetlo za italijanske banke UniCredit, Intesa Sanpaolo i druge, mada su se pre toga čule procene da će italijanske banke proći test. Akcije banke UniCredit pale su za 7 procenata.
Do ovog leta Italiju je zaobišao najgori oblik krize takozvanog evropskog suverenog duga. U Italiji se nije naduvao balon kredita za nekretnine poput onih koji su devastirali Irsku i Španiju, a više od polovine svojih obveznica je držala kod kuće. Ovi faktori čini se, nisu bili dovoljni da se ta zemlja zaštiti od tržišnih turbulencija. Međutim, pošto se italijanski dug gomila, a dostigao je 1,8 biliona evra, jednog trenutka početkom ovog leta izgledalo je da će i Italija postati laka meta za špekulante.
Zatim je Međunarodna agencija za kreditne rejtinge Standard & Purs 21. maja «snizila prognozu» za Italiju: od ocene da je italijanska ekonomija stabilna, došlo se do negativne ocene. To je izazvalo političko trenje: Berluskonijev vladajući blok je loše prošao na lokalnim izborima širom Italije, i počelo se govoriti da Berluskonijeva vlada može pasti pre kraja mandata u 2013, a njen rejting je još skliznuo 14. juna, kada su birači na referendumu odbacili predloge o zabrani nuklearnih elektrana i privatizaciju distribucije vode. Uz to, Međunarodna agencija za kreditne rejtinge Mudis Investors Service je 17. juna najavila da će se smanjiti kreditni rejting Italije.
Italijanska vlada je 4. jula odobrila mere štednje za uravnoteženje budžeta do 2014., ali sprovođenje plana je okruženo konfuzijom, pošto je plan predviđao 47 milijardi evra štednje, a kasnije je skresan na 40 milijardi…
Finansijsko tržište se, prema agenciji Rojters, malo ohladilo nakon tri dana bure oko italijanskih obveznnica.
Osam od 91 evropskih banaka iz 21 zemlje nije prošlo stres test Evropske banke koji pokazuje šta bi se s njima desilo u drugoj recesiji. Stres testovima je ispitivana sposobnosti banaka da izdrže dve godine rastuće nezaposlenosti, pad cena kuća, pad stope privrednog rasta 4 odsto ispod planirane i druge nepovoljne okolnosti. Test nije prošlo pet banaka u Španiji, jedna u Grčkoj, jedna u Austriji i jedna u Nemačkoj. Još 16 banaka je jedva prošlo taj test: na Kipru (jedna banka), u Nemačkoj (dve), u Grčkoj (dve), u Italiji (jedna), u Portugaliji (dve) i u Sloveniji (jedna).
Kad je 15. jula objavljeno da je pet italijanskih banaka prošlo test "s malom marginom", guvener Banke Italije Fabricio Sakomani izjavio je novinarima da bi činjenica da su italijanske banke prošle test mogla uticati na smirivanje tržišta – pošto je do uznemirenja i došlo zbog pretpostavke da one ne mogu proći test.
16. jul: Austrijska "Folks banka" i grčka EFG banka, koje nisu prošle stres-test, a koje imaju filijale u Srbiji, stabilno posluju, pošto kao pravna lica u Srbiji one i nemaju velike veze sa zemljama maticama, tvrde u Narodnoj banci Srbije.
Italijanski paket
Većina mera štednje imaće efekat 2013. i 2014. Za ovu i narednu godinu predviđena su nešto manja kresanja budžeta – nekih 25 milijardi evra u 2011. i 2012.
Smanjeni su budžeti centralnih, vladinih minstarstava za milijardu evra u 2012, a za 3,5 milijardi u 2013. i 5 milijardi u 2014.
Povećanje zarada se zamrzava do 2014. za radnike u javnom sektoru
Za10 odsto se umanjuju sredstva za finansiranje političkih partija i limitiraju se kompenzacije za izabrane funkcionere.
Finansiranje gradskih provincijskih saveta smanjeno je za 3,.2 milijarde u 2013. a za 6.4 milijardi evra u 2014.
Izdaci za zdravstveno osiguranje smanjuju se za 2,5 milijardi evra u 2013, a za 5 milijardi evra in 2014.
Smanjenje državnih penzija, odlaganje penzionisanja i porez na penzije veće od 90.000 evra godišnje. Pomeranje granice za penzionisanje žena sa 60 na 65 godina, ali tek s početkom u 2032.
Automatsko povećanje broja godina za penziju uslediće između 2013. i 2015.
Privatizacija državnih kompanija do kraja 2013.
Doplata nekih bolničkih i medicinskih pregleda.
Povećanje poreza za vlasnike finansijskih instrumenata – 725,1 miliona evra u 2011, od 1,3 milijardi u 2012, 3,8 milijardi u 2013 i 2,5 milijardi u 2014.
Dodatni porez na stimulativne naknade (bonuse, opcije) za menadžere.
Limitiranje poreskih olakšica za operatere drumarinom kao što je Atlantia.
Veći porez na benzin i dizel – 1,7 milijardi evra.
Veći porez na prihode od kladionica i lutrije u vrednosti od oko 1,9 milijardi evra između 2011. i 2014.
Povećanje drumarine za velike automobile.
Poreske olakšice za mlade preduzetnike, kao i poreske olakšice za sporazume kojima se povećava produktivnost.
Razlike između Italije i Grčke i Italije i Španije
GRČKA -ITALIJA: Prema Eurostatu, statističkoj instituciji Evropske Unije, italijanski javni dug iznosi 116 odsto BDP-a u 2010, što je drugi najveći relativni dug posle Grčke (sa 126,8 odstto BDP).
Međutim, najveći deo italijanskog javnog duga je u vlasništvu nacionalnih aktera, a to je velika razlika između Italije i Grčke.
ŠPANIJA- ITALIJA: Zaposlenost je opala u Italiji manje nego u Španiji, ali ipak italijanska stopa zaposlenosti još je uvek za tri poena ispod španske. Italijanski BDP je pao za gotovo 7 odsto, dva poena više nego u Španiji, i ne pokazuje znake oporavka.
Berluskoni zbog budžeta otkazao posetu Srbiji
Zbog obaveza vezanih za usvajanje budžeta u italijanskom parlamentu italijanski premijer Silvio Berluskoni otkazao je za petak 15. jula zakazanu posetu Beogradu. On je u četvrtak 14, jula posle podne o toj odluci lično obavestio predsednika Tadića.
Šef pres službe italijanskog premijera u izjavi Tanjugu objasnio da se Berluskoni do poslednjeg trenutka nadao da će moći da poseti Beograd, ali da je do otkazivanja došlo zbog pomeranja satnice glasanje o budžeta u donjem domu italijanskog parlamenta.
Berluskoni je glasanje o paketu pretvorio u glasanje o poverenju njegovoj vladi, kako bi sprečio da eventualni disidenti glasaju protiv.
Opozicija je glasala protiv, ali je pristala da ne podnosi amandmane na predlog plana kako bi bila ubrzana procedura usvajanja. Predsednik Italije Đorđio Napolitano je brzo usvajanje paketa nazvao "čudom".
