Pre nego što u najkraćem opišemo kako centralne banke u komšijskim državama pokušavaju da odbrane građane od šokantnih kursnih razlika, moramo podsetiti na već poznatu suštinu problema. Evo računice:

Onaj ko je 2008. godine, na primer, uzeo kredit od "virtuelnih" 100.000 švajcarskih franaka, banka mu je odbrojala 61.400 evra, jer je avgusta te godine evro vredeo 76,2 dinara, a švajcarski franak 46,8 dinara. Danas, dve godine kasnije, zbog gotovo egal odnosa švajcarca i evra, glavnica tog kredita se popela na fantastičnih 93.400 evra, to jest glavnica je uvećana za 50 odsto.

Takav porast duga ne knjiži ni najcrnja mafija – ali knjiže banke. Neverovatno je da one ne razumeju da tako rizikuju ponovni gubitak kredibiliteta u Srbiji, koji je ovde teškom mukom povraćen posle Miloševićevih vremena. Na stranu ta tragikomična građanska, "amaterska pohlepa" da se dobije zajam po nešto nižoj kamati, ali škola koju oni treba da plate u igri sa profesionalnim lihvarima, pod zaštitom NBS – čini se da je ipak preskupa.

Verovatno imajući to u vidu, oko problema oko 130.000 hrvatskih građana sa kreditima vezanim za švajcarca, čuveni tamošnji guverner Željko Rohatinski okupio je bankare (dakako strance, koji drže preko 90 odsto tamošnjeg bankarstva) i nametnuo jedan programa "ublažavanja" problema sa naraslim otplatama kredita – u pet koraka. Prvi korak bi bio smanjenje kamate na te kredite (još se natežu između sniženja od 0,5 do 1,5 procentnih poena). Drugi korak je uvođenje namenskog poreza prema bankama na aktivu za kredite u švajcarcima (namena nije još definisana, ali su novi namenski porezi dozvoljivi u EU). Treći korak je da se razvrstaju korisnici kredita i da se najviše pomogne onima koji su kupili prvu nekretninu (obično stan) i koji nisu kupovali najskuplje nekretnine (najbolje lokacije i opremu). Tako bi se, procenjeno je, problem suzio na oko 30.000 kreditiranih, kojima bi Narodna banka Hrvatske "fiksirala" plafon kursa kuna – švajcarac na 6 prema jedan, a ako franak padne ispod 6 kuna, primenjivao bi se povoljniji kurs. Četvrti korak bi išao u korist svih zaduženih – da kursne razlike plate na kraju kredita, a ne po tekućim otplatama. Peti korak je da se propozicije u vezi švajcarca ugrade u zakon koji bi važio i za zaštitu kreditiranih sa svakom valutnom klauzulom.

Prema onome što javlja saradnik Vremena iz Budimpešte, Gabor Bodiš, problem sa kreditima povezanim sa švajcarcem, najkrupniji je u Mađarskoj. Tamo ima više od milion i 200.000 ljudi sa kreditima na podlozi švajcarskog franka. O toga, trenutno, više od 140.000 zaduženih ne može da plaća svoje rate duže od 90 dana.

Opširnije u četvrtak, u novom broju "Vremena".