U šumi u Košutnjaku, iza zgrade Radio televizije Srbije, 11. januara oko podne pronađen je obešen muškarac star oko 50 godina. Muškarac je visio sa drveta, ali su mu noge dodirivale zemlju, a ekipa Hitne pomoći je konstatovala prelom vrata. Ispostavilo se da je obešeni muškarac – bivši direktor Instituta za onkologiju dr Nenad Borojević, optužen 2010. godine za malverzacije prilikom nabavke citostatika.

Borojević je, podsećamo, bio uhapšen 30. juna 2010. godine u policijskoj akciji "Kraba", zbog sumnje da je primao mito od farmaceutskih kuća. U međuvremenu mu je ukinut klasičan, u zamenu za kućni pritvor uz elektronski nadzor. Međutim, dve nedelje nakon puštanja iz pritvora (uz nanogvicu) Borojević je 1. jula 2011. ponovo uhapšen i, po odluci Prvog osnovnog suda u Beogradu, vraćen u zatvor zbog novih optužbi za kršenje Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Pritvor mu je u tom predmetu ukinut 9. novembra prošle godine i on je vraćen na stari režim zabrane napuštanja mesta boravka uz elektronski nadzor. Po puštanju iz pritvora dobio je obavezu nošenja elektronske narukvice za nadzor, tako da su u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija mogli da prate njegovo kretanje na monitoru 24 časa.

Služba Hitne pomoći utvrdila je da se Borojević obesio još u utorak uveče, 10. januara. Pitanje koje se, stoga, prvo nameće je – zašto policija nije reagovala na njegovo kretanje i činjenicu da je (s obzirom na utvrđeno vreme smrti) od kuće bio odsutan više od 12 sati?

Odgovor do koga su u sredu popodne došli mediji je da se u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija alarm nije upalio, jer u Borojevićevom rešenju piše da je imao zabranu napuštanja mesta boravkaa što je u njegovom slučaju Beograd, a ne stana, pošto je bio pritvorenik, a ne osuđenik. Dakle, mogao je da napušta stan, a da to ne bude sumnjivo ukoliko je na području Beograda.

O motivima za samoubistvo i ostalim detaljima obavestiće nas policija, međutim, Borojevićev advokat, inače bivši tužilac, Zoran Jakovljević ističe da njegov branjenik nije bio ni depresivan, a kamoli suicidan.

"U ponedeljak uveče (9. januara) sam sa Nenadom sedeo do kasnih večernjih sati i spremao njegovu odbranu za glavni pretres, koji je trebalo da se desi u podeljak, 16. januara. Apelujem na državne organe da sprovedu kompletnu istragu i utvrde sve činjenice i okolnosti pod kojima se ovo desilo, jer kao neko ko ga jako dobro poznaje i ko je sa njim proveo puno vremena mogu da kažem da taj čovek nije bio suicidan i razgovor koji je imao sa mnom bio je daleko od depresije i pesimizma", izjavio je za B92 Jakovljević.

Samo nedelju dana pre samoubistva, Nenad Borojević je dao intervju listu "Press" u kome je negirao da je kriv za ono što mu stavlja na teret i, između ostalog, ispričao kako mu je nuđeno da za 20.000 evra bude isključen iz krivične prijave.

"Kajem se što sam svojom voljom, pre svega svojom željom i ambicijom, prihvatio da radim posao koji je u pojedinim momentima izgledao kao nemoguća misija. Mislim da pored ovakvih zakonskih pravila koja važe danas u Srbiji svako ko obavlja funkciju rukovodioca može da se nađe u situaciji u kojoj sam ja, pa makar se trudio da svoj posao obavi najbolje što može", naglasio je u intervjuu objavljenom 3. januara. Na pitanje novinara da li su lekari Instituta od farmaceutskih kompanija po nabavci uzimali po pet odsto i na taj način zaradili milion evra, rekao je: "Šta god da kažem biće shvaćeno kao neko moje pravdanje. Interesantno je da u takozvanoj aferi Citostatik najveći broj lekova i nisu citostatici. To jesu lekovi za rak, ali nisu citostatici. A još važnije, nijedan od njih ne daje se deci oboleloj od raka. Bezočno je i strašno manipulisati takvim poluinformacijama i poluistinama na način na koji su one plasirane javnosti".

Borojeviću i još osmoro optuženih sudi se pred Specijalnim sudom zbog optužbi da su se od marta 2007. do 2009. godine, s predstavnicima farmaceutskih kuća dogovorili da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki.

Prvi osnovni sud sproveo je istražne radnje na predlog tužilaštva protiv Borojevića i bivšeg načelnika odeljenja pedijatrijske onkologije Zorana Bekića zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. To je prvi slučaj u kom je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu protiv nekog državnog funkcionera.

Prijava je podneta jer nije prijavio svu imovinu koju je bio dužan da prijavi po osnovu Zakona o borbi protiv korupcije, a na to je bio obavezan jer je rešenjem Vlade Srbije bio imenovan na funkciju Direktora Instituta za radiologiju i onkologiju. U Specijalnom sudu Borojeviću se sudi zbog optužbi da je u više navrata naplatio 11,2 miliona dinara, dok je Bekić optužen da je za iste usluge naplatio oko 17.000 evra.

Prema tvrdnjama tužilaštva za organizovani kriminal, lekari sa Instituta za onkologiju su se od marta 2007. do 2009. godine, s predstavnicima farmaceutskih kuća dogovorili da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki.

Na početku suđenja u Specijalnom sudu Nenad Borojević je negirao da je primao mito kao i da je bio na čelu grupe optuženih za nameštanje tendera prilikom nabavki citostatika.