Zakon o udruženjima, koji je na snazi već godinu dana, dopunjen je uredbom o finansiranju udruženja iz budžeta. Ovo je bilo neophodno, jer su se udruženja finansirala bez ustanovljenih i transparentnih pravila: nisu bili regulisani uslovi, kriterijumi, niti načini dodele sredstava nevladinim organizacijama.

Unošenjem ove dopune u zakon, udruženja će od sada morati na svaka tri meseca da dostavljaju izveštaje o radu nadležnim organima. Ovime će se, smatra zakonodavac, postići kontrola troškova i njihova opravdanost.

Tokom ove godine iz budžeta će biti izdvojeno je oko 100 miliona evra za projekte od javnog interesa – iz oblasti socijalne zaštite, ljudskih i manjinskih prava, zaštite životne sredine, obrazovanja, nauke, kulture. Da novac nije pravilno raspoređen, govori i to da je prošle godine izdvojeno 47 miliona evra za troškove organizacija, a da čak 90 odsto njih ove godine nema dovoljno novca da pokrije izdatke u tekućoj godini. Kako bi se ovo kontrolisalo državni organi će morati da, ukoliko odobre projekat, nadgledaju njegovu realizaciju. Ako se utvrdi da udruženje nenamenski troši sredstva iz budžeta, ugovor će biti raskinut, a potom će se izvršiti povraćaj dobijenih sredstava.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Zorana Marković, smatra da je neophodno da se raspodela sredstava vrši po jasno utvrđenim kriterijumima. "Konkursi moraju biti javni i transparentni i da se zna za koje namene taj novac ide, koje to aktivnosti i projekte civilni sektor radi u ime i za račun građana. Rezultati moraju biti realni i vidljivi, jer je to novac svih nas", istakla je direktorka Marković.

Predstavnik udruženja "Građanska inicijativa" Miljenko Dereta, rekao je da problem leži u tome što pojedine organizacije dobijaju novac iz budžeta samo zato što postoje, a da bi se obezbedio i nastavak njihovog postojanja. Jasmina Benmansur iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava navela je da bi ova uredba trebalo da doprinese i javnom objavljivanju konursa na sajtovima nadležnih organa. Ona je rekla da je pored toga, potrebno dostaviti i listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa, odluku o izboru programa i druge akte i podatke koji su u skladu sa uredbom.

Predlagači ove uredbe uvereni su da će se njom javnost uvesti u proces raspodele budžetskog novca. Međutim, stručnjaci smatraju da se ovim podzakonskim aktom proces ne može učiniti potuno javnim, a najviše zamerki dali su na izostavljanje fondacija i zadužbina iz uredbe.

Trenutno u Srbiji ima 16.500 nevladinih oraganizacija. Od njih, devet odsto se finansira od međunarodnih donatora, a ostatak iz sopstvenih sredstava. Najveći procenat NVO broji se u Vojvodini. Zaposlenih i honorarnih saradnika ima ukupno oko 9000, a sve zajedno broje čak 150.000 hiljada volontera. Istraživanje ovih organizacija je pokazalo da veći broj zaposlenih u državnom sektoru ima samo osam kompanija, te se delatnost civilnog sektora može porediti sa jednom kompanijom poput Merkatora ili Resavskih rudnika.