Uz konstataciju da je Verica Barać češće bila tužena za klevetu no što su se vlada, istražni organi i pravosuđe bavili izveštajima o koripciji, Savet na svom sajtu drži i obiman tekst "Pitanja koja su ostala bez odgovora" o najvažnijim izveštajima i inicijativama o fenomenima sistemske korupcije koji su od 2003. dostavljani vladi i tužilaštvu – i ostali bez odgovora do danas:

– Izveštaj o izvozu šećera u zemlje EU kojim je ukazano na to da je u Srbiji potrošeno i izvezeno od 100 do 300 hiljada tona šećera godišnje koji ne postoji ni u proizvodnji ni u legalnom uvozu. Drugi deo izveštaja analizira razmere zloupotrebe preferencijalnog statusa za izvoz šećera u zemlje EU i mera koje je vlada preduzela kako bi ih prikrila; treći deo izveštaja iznosi zaključak da su aktivnosti vlade zapravo doprinele daljem zataškavanju šećerne afere.

– Izveštaj o politici i procesu privatizacije sa dve dopune primerima sumnji na korupciju u postupanju Agencije za privatizaciju u konkretnim slučajevima. Savet je zaključio da je privatizacija potpuno izdvojena iz šireg konteksta institucionalnih i ekonomskih reformi, kao i da nepreciznosti u propisima stvaraju velike mogućnosti za korupciju prilikom sprovođenja privatizacije.

– Izveštaj o stečaju Sartida po kom je Trgovinski sud prodajom Sartida sa pet zavisnih preduzeća iz stečaja zapravo sproveo dogovor ministra za privatizaciju sa privilegovanim kupcem, uz drastično kršenje prava poverilaca i na štetu države.

– Izveštaj o Jugoremediji po kom je Akcijski fond prodao 42 odsto akcija fabrike lekova Jugoremedija Jovici Stefanoviću, koji je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Ugovorom o kupoprodaji, Akcijski fond je obavezao kupca da izvrši dokapitalizaciju fabrike, čime mu je zapravo omogućio da postane većinski vlasnik.

– Izveštaj o Veterinarskom zavodu po kom je Vrhovni sud 28. maja 2004. poništio rešenje Ministarstva privrede kojim je Veterinarski zavod prodat konzorcijumu Zekstra-Bankom i dao upute da Ministarstvo u ponovnom postupku otkloni propuste navedene u prigovoru drugog ponuđača, Konzorcijuma zaposlenih, i da držeći se pravnih shvatanja i primedbi suda donese novo rešenje. Umesto da postupi po nalogu suda, Ministarstvo je u ponovljenom rešenju samo prepisalo poništeno rešenje i zaključilo ugovor o kupoprodaji sa Zekstrom.

– Inicijativa za sprečavanje prodaje poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja: Savet je dao preporuku premijeru da zaustavi prodaju poslovnog prostora ZOP-a, koji već treću godinu, prema ugovoru sa tadašnjim Guvernerom NBJ Mlađanom Dinkićem, besplatno koristi privatna banka Nacionalna štedionica.

– Izveštaj o Nacionalnoj štedionici: Guverner NBJ Mlađan Dinkić je omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a, dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje i omogućio brojne druge privilegije.

– Izveštaj o Mobtelu: Savet je analizirao najvažnije aspekte osnivanja kompanije, ulaganja osnivačkog kapitala, izdavanja licence za rad, zaključivanja Aneksa ugovora o osnivanju kompanije, kao i probleme vezane za poslovanje i raspodelu dobiti. Vladi je između ostalog data preporuka da stavi van snage svoj Zaključak od 24. juna 2004. godine, budući da je u njegovoj pripremi ključnu ulogu odigrao čovek koga je vlada smenila sa mesta pomoćnika ministra, zbog sukoba interesa.

– Inicijativa za uspostavljanje zakonitog stanja u preduzeću Keramika iz Kanjiže zbog ponašanja policije koja je šest puta opstruirala sprovođenje sudske odluke i uvođenje većinskih vlasnika i legalnih organa Keramike u preduzeće.

– Dopis predsedniku vlade u vezi Memoranduma o razumevanju, tajnog sporazuma na osnovu kojeg je izvršeno preuzimanje trgovinskog lanca C market. Predmet Memoranduma je fiksiranje cene akcija C marketa i podela tržišta. Savet je u svom dopisu zatražio od predsednika vlade da potvrdi autentičnost Memoranduma.

– Izveštaj o C marketu: Savet je preporučio vladi da što pre pristupi izmeni zakonskih propisa o zaštiti konkurencije, kako se ne bi ponovilo uspostavljanje monopola do kakvog je došlo kada je Delta preuzela C market.

– Izveštaj o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, analiza dodele koncesije za finansiranje, projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš-Požega. U pitanju je primer kako političari i izvršna vlast u Srbiji koriste javna dobra u cilju ostvarivanja pratijskih interesa, što se ogleda u činjenici da se javni put gradi do izborne baze resornog ministra, iako njegovo krajnje odredište nema veći privredni, finansijski niti socijalni značaj, sa stanovište opšteg interesa Republike, dok je završetak Koridora 10 strateški prioritet države. Savet je takođe ocenio da je tehnička Vlada zaključenjem ugovora o koncesiji prekoračila svoje nadležnosti, što predstavlja rečit primer političke korupcije.

– Izveštaj o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd: akcije Luke Beograd prodate su 2005. godine fantomskoj firmi Worldfin. Kao i u slučaju C marketa, očigledno da su akcije kupljene za račun kupca koji je ostao u senci.

– Izveštaj o Šinvozu: Agencija za privatizaciju je dozvolila vlasniku da fabriku namerno odvede u stečaj, i da ostavi preko hiljadu akcionara bez imovine i oko 700 radnika bez posla. Tek posle otvaranja stečaja, Agencija je utvrdila kršenje ugovora i pokrenula postupak raskida. Nakon raskida, Akcijski fond je odbio da imenuje privremenog zastupnika kapitala, tako da prava države u stečaju niko nije zastupao. Bivši vlasnik je iz preko reorganizacije ponovo preuzeo fabriku, budući da su se njegove firme u stečaju pojavile kao najveći poverioci Šinvoza.

– Izveštaj o privatizaciji preduzeća Zastava elektro ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvršenja ugovora o privatizaciji. U dopuni izveštaja Savet je ukazao na pokušaj zataškavanja kršenja zakona i ugovora u privatizaciji.

– Izveštaj o privatizaciji Trudbenik gradnje kojim se ukazuje na ozbiljne propuste koje su napravili Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije u kontroli izvršenja ugovora o prodaji jedne od najvećih građevinskih firmi u bivšoj Jugoslaviji preduzeću Montera.

– Krivična prijava protiv 17 lica za zloupotrebe u preuzimanju akcija Luke Beograd.

– Izveštaj o privatizaciji IP Prosveta kojim se ukazuje na kršenje zakona i ugovora u privatizaciji nekadašnje najveće izdavačke kuće na Balkanu, od strane kupca i Agencije za privatizaciju.

– Inicijativa u vezi sa privatizacijom Tehnohemije, zbog toga što je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor sa kupcem Tehnohemije i pored toga što je ispunio sve ugovorne obaveze, izmirio pet i po od ukupno šest rata kupoprodajne cene i investirao 60 miliona dinara, što je dvostruko više nego što je ugovorom bilo predviđeno.

– Izveštaj o Srboleku zbog prevarnog posla i nezakonitog poslovanja uprave kompanije.

– Inicijativa Vladi da obezbedi transparentnost i zakonitost prodaje Telekoma i Predsedniku Republike u vezi najavljene prodaje Telekoma.

– Izveštaj o poslu postavljanja optičkih kablova kroz Srbiju, koji je poveren preduzeću Nuba invest zbog neorganizovanja postupka javnog nadmetanja.

– Analiza primene antimonopolskih propisa od 2006. do 2010. i problema u radu Komisije za zaštitu konkurencije ukazuje na ozbiljne propuste u suzbijanju monopola koji su doveli do velikih poremećaja na tržištu, o čemu posebno svedoče nestašice vitalnih proizvoda.

– Pismo Predsedniku Republike o problemima korupcije sa kojima se suočavaju strani investitori u Srbiji, povodom izjave Predsednika Republike da se njemu strani investitori nikada nisu obraćali sa prigovorima da korupcija za njih predstavlja prepreku za ulaganje u Srbiju.

– Izveštaj o konverziji prava korišćenja u pravo svojine 16 hektara zemljišta na Novom Beogradu preduzeću DelReal, bez naknade.

– Izveštaj o privatizaciji Kompanije "Novosti".

– Izveštaj o štetnim poslovima po Azotaru iz Pančeva, zbog kojih bi Azotara iz Pančeva mogla da pretrpi štetu veću od 17 miliona evra. Štetne poslove u ime Azotare, ugovarao je privremeni zastupnik kapitala.

– Dopis Vladi povodom pritisaka izvršne vlasti na "Jugoremediju".

– Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, za sada poslednji u n izu, iz jula 2011. godine.