Vreme prošlo: Komedija za Kostu Čavoškog i društvo
Dok Miroslav Toholj, izdavač Karadžićeve Sitovacije, smatra da je reč o umetničkom ostvarenju visokog kvaliteta, Aleksandra Jovićević, teatrolog i pomoćnik srpskog ministra kulture, ovaj dramski prvenac upoređuje sa objavljivanjem Majn kampfa u Nemačkoj pet godina posle Drugog svetskog rata
Miroslav Toholj, urednik Izdavačkog grafičkog ateljea "M" koji je izdao Karadžićevu knjigu, nije želeo da ulazi u interpretaciju dela, već Karadžićev dramski prvenac u književnom smislu i u smislu humora vidi kao delo na tragu Jazavca pred sudom Petra Kočića, uz izvestan uticaj Ćelave pevačice Ežena Joneska i sličnih komada. Toholj je tom prilikom najavio i da će isti izdavač uskoro objaviti izabrana dela Radovana Karadžića u šest knjiga uključujući i novija Karadžićeva ostvarenja, kao i monografiju o njemu.
U štampi je već Karadžićeva zbirka izabranih pesama i knjiga za decu Ima čuda nema čuda sa ilustracijama Mome Kapora. Isti slikar je ilustrovao i još dve dosad neobjavljene knjige za decu istog autora, koje takođe uskoro treba da izađu.
Osim ovih knjiga, u planu su još i dva Karadžićeva romana, od kojih jedan nosi naziv Srpski kvart, zatim dvotomni sabrani politički spisi, članci i govori i knjiga ratne prepiske i poslanica. "Situacija u kojoj se nalazi Radovan Karadžić je situacija u kojoj on najviše može da piše i u kojoj je na neki način na to prisiljen jer ne može da vodi razgovore sa širim krugom ljudi", izjavio je Toholj.
"Tu su još i terapijski razlozi jer umetnost jeste terapija čovečanstva, a sama stvarnost je postala ne ‘situacija’, nego ‘sitovacija’, dakle jedna deformisana stvarnost pa time pisac ima dobre podsticaje da drži olovku u ruci i bavi se književnošću. Rukopisi koji su do sada došli do izdavača pokazuju da je reč o visokom umetničkom nivou ostvarenja i da se tome s te strane ne može ništa prigovoriti. Dela treba ostaviti da sama govore svojom snagom, svojim unutrašnjim nabojima, i u to ne treba mešati politiku i vanknjiževne stvari. Uostalom, videli ste u izveštajima holandskog Istorijskog instituta da je njegova uloga u Srebrenici ‘nejasna’, kako se tamo kaže, znači da je nije ni bilo. O svemu tome neka govore istoričari, a kao što je i do sada bio slučaj s mnogim piscima, od Ovidija koji je pisao u izgnanstvu pa nadalje, treba ljudima ostaviti mogućnost da se bave književnošću na jedan legalan način, da ih izdavači štampaju i ponude na uvid čitaocima… Rukopis je stigao do nas preko njegove supruge koja je ujedno i nosilac njegovih autorskih prava… Ne verujem da može biti nekakvih otpora kada je u pitanju knjižarska distribucija, to je knjiga kao i svaka druga, dostupna i podložna javnoj proceni", smatra Toholj.
Ceo tekst Komedija za Kostu Čavoškog i društvo