Od 26. novembra u prodaji će se naći nova knjiga o Džulijanu Asanžu "Kriptovani otpadnici: Sloboda i budućnost interneta" (Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet), izjavio je za Njujork Tajms izdavač ove knjige, OR BOOKS.

Ko-autori knjige su Endi Miler-Magun iz Nemačke, Džeremi Zimerman iz Francuske i iz SAD-a Džejk Eplbaum. Knjiga je nastala kao rezultat njihovih razgovora sa Asanžom u junu ove godine u emisiji The world tommorow, poznatoj i kao The Julian Assange Show, koja se prikazuje na ruskom RT kanalu od aprila 2012.

Asanž je povodom objavljivanja knjige u saopštenju za javnost izjavio: "U martu 2012. godine okupio sam trojicu vodećih virtuelnih-aktivista (cypher-punks) današnjice da diskutujemo o mogućnostima otpora. Dvojica od njih su zbog rada na zaštiti privatnosti na internetu bili na meti organa vlasti u svojim zemljama. Njihove reči i priče moraju se čuti".

Krajem osamdesetih godina dvadesetog veka osnovan je Cypeherpunks pokret i Džulijan Asanž je jedna od njegovih vodećih ličnosti od samog početka. Izraz Cypherpunks označava aktiviste koji se zalažu za široku upotrebu kriptografije (pisanje u kodu), u čemu vide jedan od načina za zaštitu privatnosti od "Velikog brata", a njihov cilj je sažet u geslu "Privatnost za slabe i transparentnost za jake".

U knjizi se govori o tome da li će nas elektronski oblik komunikacije osloboditi ili zarobiti, a u nekim poglavljima raspravlja se o temama: Da li Fejsbuk i Gugl predstavljaju najsavršenije mašine za nadgledanje koje su ikada postojale? Zašto većina nas dobrovoljno i svesno prihvata tu prismotru? Postoje li legitimni oblici te prismotre – kad su u pitanju npr. pranje novca, terorizam, pornografija? I imamo li sposobnost da se svesno odupremo ovom talasu i stvorimo svet u kome je internet u službi slobode?…

Zimerman, jedan od autora knjige, izjavio je za britanski Gardijan da knjiga pokriva širok spektar pitanja – nadzor i zaštitu podataka, uticaj velikih korporacija na politiku, građansku participaciju i akciju, odgovornost i transparentnost, liberalizam i anarhizam, autorska prava, kulturu i mnoga druga.

Kolin Robinson iz izdavačke kuće OR-BOOKS rekao je da knjigu čine diskusije o tome kako je moguće organizovati internet tako da on omogući što veću dostupnost vladinih podataka i obezbedi transparentost svih bitnih društvenih institucija, a da istovremeno garantuje zaštitu privatnosti običnih građana.

Ovo je druga Asanžova knjiga. Pre ove, on je još u decembru 2010. godine potpisao ugovor sa "Kenongejt Buks" (Canongate Books) izdavačkom kućom za objavljivanje knjige koja bi jednim delom bila autobiografska, a drugim delom predstavjala njegov manifest. U vreme potpisivanja ugovora, Asanž je izjavio da će knjiga biti lična i da će u njoj pisati o potrebi za pronalaženjem novog odnosa između naroda i njihovih vlada.

Krajem marta 2011. godine, Džulijan je izjavio da smatra da je knjiga preterano lična i da su svi memoari prostitucija, pa je u junu iste godine želeo da poništi ugovor. Izdavač je ipak, bez njegove saglasnosti, objavio ovu knjigu pod nazivom "Džulijana Asanž – Neautorizovana autobiografija", u kojoj je opisan njegov život u Australiji, detinjstvo, kako se zainteresovao za kompjutere i kako je kasnije pokrenuo "Vikiliks"; "Imali smo aktivističko iskustvo i volju da se suprotstavimo moćnicima", piše Asanž. "Nismo imali kancelarije, ali imali smo svoje laptopove i pasoše. Imali smo servere u raznim zemljama. Znali smo da će to biti najsigurnija platforma za aktiviste koju je svet ikada video. Imali smo petlju. Imali smo filozofiju. Neka igra počne."