dopunjeno 11.8.2012 u 18h19m
Novi zahtev Brisela
Dačić rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da se u dokumentima Evropske unije pominje teritorijalni integritet Kosova jer se takvim formulacijama ometa nastavak dijaloga Beograda i Prištine
Srbija treba da pokloni posebnu pažnju vladavini zakona, proceduri izbora
sudija, odnosno reformama u pravosuđu, zaštiti ranjivih grupa,
naročito Roma, kao i nezavisnosti ključnih institucija kao što je
Centralna banka, da ojača napore na području borbe protiv korupcije i
slobode izražavanja medija, kaže se u Strategiji proširenja EU, i u
Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u proteklih godinu dana,
koji su 10. oktobra dostavljeni vladi Srbije.
Predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić nakon razgovora sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensanom Dežerom, koji mu je uručio Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da se u dokumentima Evropske unije pominje teritorijalni integritet Kosova jer se takvim formulacijama ometa nastavak dijaloga Beograda i Prištine i da će one biti predmet ozbiljnih političkih razmatranja u Srbiji.
Srbija je bila spremna za politički dijalog već u oktobru, ali
sada ovo pred nas postavlja pitanje da li je to samo blaža alternativa
za priznavanje nezavisnosti Kosova, istakao je predsednik Vlade i
ukazao na to da ne postoji teritorijalni integritet bez suvereniteta.
On je rekao i da se ta formulacija ne navodi u Izveštaju EK već, kako
je naveo, u drugom dokumentu EU.
Zahtev da Srbija poštuje teritorijalni integritet Kosova naveden je u
Strategiji o proširenju koja još nije objavljena.
Dačić je rekao da će od evropskog komesara za proširenje Štefana Filea
tražiti komentar o tome da li je formulacija o teritorijalnom
integritetu Kosova novi uslov za Srbiju jer su, kako je istakao, za
Beograd novi uslovi neprihvatljivi.
Dačić je naglasio: "Ako je ovo formulacija koja je sa naše strane
pogrešno protumačena, bićemo spremni za nastavak dijaloga sa
Prištinom."
Evropski komesar za proširenje Štefan File je u intervjuu za RTS istog
dana kasnije objašnjavao: "Mi ne otkrivamo nikakav novi koncept. Princip nemenjanja granica Kosova navela je Kontakt grupa još u novembru 2005. godine u smernicama za pregovore o statusu Kosova. Pominjanje teritorijalnog integriteta nema veze sa statusom Kosova i Komisija je u svom izveštaju jasno rekla da ostaje statusno neutralna… Naš zahtev
jedino znači da ne želimo podelu Kosova…"
Ideju o podeli Kosova pominjao je prethodnih nedelja Ivica Dačić, ali
je naglašavao da je to njegov lični stav, a da je on kao premijer
obavezan da sprovodi usvojenu politiku koja to ne predviđa.
Na pitanje kako se Komisija odnosi prema uslovima članova Bundestaga
saopštenih nedavno u Beogradu i ko, zapravo, govori u ime Evrope o
tome šta Srbija treba da uradi da bi počela pregovore, File kaže:
"Zaključci Evropskog saveta govore o vidljivom i održivom poboljšanju
odnosa sa Kosovom i navodi: regionalnu saradnju, primenu sporazuma,
dogovor o telekomunikacijama i energetici i saradnji sa Euleksom. Kad
to bude urađeno, mi ćemo preporučiti pregovore i zemlje članice će o
tome odlučivati. To ne znači da se normalizacija odnosa završava ovim
pitanjima… Postoje i druga kao što su paralelne strukture i
transparentnost na severu Kosova, ali otvaranje pregovora nije jedini
trenutak za postavljanje ovih uslova. Kad pregovori počnu taj proces
može poslužiti Beogradu i Prištini da postepeno dođu do
normalizacije", istakao je komesar File.
Evropska komisija sugeriše zemljama članicama da potpuna normalizacija
treba da bude ostvarena tokom pregovora.
Nakon razgovora Filea sa srpskim zvaničnicima premijer Dačić je u četvrtak 11. oktobra rekao da mu je komesar File je preneo stav da nema novih uslova za nastavak dijaloga i da bi dijalog, ukoliko bi Srbija u njemu učestvovala, bio statusno neutralan. Osvrćući se na pominjanje teritorijalnog integriteta Kosova u Strategiji proširenja EU, Dačić je rekao da je za Srbiju, u tom smislu, bilo važno pitanje da li postoje novi uslovi u procesu evrointegracija, odnosno da li je potrebno da Srbija za dobijanje datuma otpočinjanja pregovora ili članstvo u EU, na neki način, prizna nezavisnost Kosova.
"Odgovor je da nema novih uslova, da je reč o uslovima Evropskog saveta, u kojima jasno stoji da je potrebno vidljivo i održivo unapređenje odnosa Beograda i Prištine i za nas to nije sporno. Za nas je bila sporna rečenica o teritorijalnom integritetu Kosova, imajući u vidu da to može da vodi ka zaključku da možda postoje novi uslovi. A za nas je to neprihvatljivo", naglasio je Dačić.
Povodom novih zahteva iz Brisela oglasili su se i čelnici opozicionih stranaka.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić:
"Izveštaj (Evropske
komisije) prvi put pominje očuvanje integriteta Kosova i Metohije. To
nije dobra vest za Srbiju i veoma je važno da što pre pronađemo, kroz
platformu koju najavljuju Vlada Srbije i predsednik Srbije, modalitete
i rešenja za taj gorući problem koji se nalazi kao prepreka na putu
naših bržih evropskih integracija."
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica je izjavio:
"Nijedna država u Evropi ne bi prihvatila zahtev da poštuje
teritorijanli integritet dela sopstvene teritorije, i Srbija,
pozivajući se na međunarodno pravo, treba jasno da odbaci ovaj zahtev.
Ne može se dopustiti da evropske integracije predstavljaju masku za
stvaranje nezavisnog Kosova. Ovakvi uslovi EU zahtevaju nedvosmislen
odgovor Srbije."
Nakon Fileovog razjašnjenja Koštunica je u četvrtak 11. oktobra odbacio tvrdnju da pominjanje teritorijalnog integriteta Kosova datira još iz 2005. godine:
"Potpuna je neistina tvrdnja predstavnika EU da je Kontakt grupa 2005. godine podržala teritorijalni integritet Kosova. Istinu je veoma lako utvrditi jer su principi Kontakt grupe za vođenje pregovora iz novembra 2005. godine javni dokument i svako se može uveriti da se u ovim principima apsolutno ne pominje teritorijalni integritet Kosova. Naprotiv, neprihvatanje podele Kosova znači dosledno poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. Pravo pitanje glasi da li je EU spremna da iz svojih dokumenata izbaci zahtev za poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova. Pravi je trenutak da Srbija insistira na punom rasvetljavanju ovog pitanja i da ne odustane od zahteva da se izbaci odredba o poštovanju teritorijalnog integriteta Kosova».
EU-SRBIJA: KLJUČNI DATUMI
*1999: EU predlaže novi Proces stabilizacije i pridruživanja za pet
zemalja Jugoistočne Evrope
*Jun 2000: Evropski savet saopštava da su sve zemlje iz Procesa
stabilizacije i pridruživanja potencijalni kandidati za članstvo u EU
*Jun 2003: Solunski samit: potvrđena je perspektiva EU za Zapadni Balkan
*April 2008: Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
između Srbije i EU Decembar 2009: Građanima Srbije odobren bezvizni
režim za putovanja u Šengenski prostor
*Decembar 2009: Srbija podnosi molbu za članstvo u EU
*Februar 2010: Prelazni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za
trgovinu stupa na snagu Jun 2010: Savet EU odlučuje da počne proces
ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
*Oktobar 2011: Evropska komisija daje Mišljenje o aplikaciji Srbije
za članstvo u EU
*1 mart 2012: Srbija dobija status zemlje kandidata
Ključni delovi Izveštaja o napretku za Srbiju
Izveštaj o napretku Srbije deo je Paketa za proširenje 2012 koji je
Evropska komisija usvojila 10. oktobra. Komisija je zaključila da
Srbija nastavlja da zadovoljavajuće ispunjava političke kriterijume i
uslove iz Procesa stabilizacije i pridruživanja. Dinamika reformi
treba da bude ojačana i vidljiva, a potrebno je i održivo poboljšanje
u odnosima između Srbije i Kosova, što bi postepeno rezultiralo punom
normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova. U skladu sa svojom
preporukom iz Mišljenja, Komisija ostaje spremna da potvrdi da
pregovori sa Srbijom o članstvu treba da budu otvoreni kada bude
postignut napredak u jednom ključnom prioritetu.
Politički kriterijumi
Srbija je postigla izvestan napredak u ispunjavanju političkih
kriterijuma za članstvo u EU. Nakon opštih izbora, stabilnost i
funkcionisanje institucija su očuvani. Uprkos usporenju u zakonodavnoj
aktivnosti, izvestan napredak je registrovan u sprovođenju reformi u
najvećem broju područja. Srbija treba da pokloni posebnu pažnju
vladavini zakona i, nakon odluka Ustavnog Suda koji je odbio proceduru
u tri koraka za sudije i tužioce, potrebna je jača privrženost da se
nastave reforme u pravosuđu. Potrebno je da Srbija posveti posebnu
pažnju zaštiti ranjivih grupa, naročito Roma, kao i nezavisnosti
ključnih institucija kao što je Centralna banka. Srbija treba da ojača
napore na području borbe protiv korupcije i slobode izražavanja
medija. Srbija je podržala punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim
tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Potrebno je da Srbija nastavi svoje
konstruktivno angažovanje i jačanje odnosa sa susednim zemljama. U
dijalogu sa Prištinom postignut je prvi set rezultata, ali je
sprovođenje postignutih dogovora neujednačeno. Srpska interpretacija
sporazuma o regionalnoj saradnji i predstavljanju Kosova konačno je
razjašnjena i, što treba da bude sprovedeno, više ne sprečava
uključivanje u regionalnu saradnju. Novo rukovodstvo Srbije istaklo je
svoju privrženost da sprovede sve sporazume već postignute u dijalogu
s Prištinom kao i da počne da se bavi širim političkim pitanjima.
Ispunjavanje te privrženosti jeste ključno da se otvori naredna faza u
procesu EU integracije Srbije.
Ekonomski kriterijumi
Nije bilo daljeg napretka ka uspostavljanju funkcionalne tržišne
privrede. Konsenzus o osnovama tržišne ekonomije široko je očuvan, ali
je potrebno da bude ojačan. Trgovinska integracija sa EU ostala je
visoka. Neki koraci su preduzeti ka ubrzanju i olakšanju ulaska na
tržište.
Srbija treba da učini značajne napore u restrukturiranju svoje
privrede kako bi mogla da se na srednji rok nosi sa pritiscima
konkurentnosti i silama tržišta u okviru Unije. Visok budžetski
deficit je ograničio efikasnost makroekonomske politike. Uslovi na
tržištu rada pogoršali su se značajno uz rastuću nezaposlenost.
Potrebne su hitne i odlučne mere konsolidacije, podržane sistemskim
reformama javnog sektora kako bi se povratila održivost javnih
finansija. Odlaganja u strukturnim reformama takodje ograničavaju
prostor za politiku podsticanja rasta. Pravna sigurnost i dalje je
slaba a nejasna vlasnička prava sputavaju privredne aktivnosti.
Neformalni sektor ostaje značajan izazov.
Zakonodavstvo EU
Učinjen je izvestan dalji napredak u usklađivanju zakonodavstva,
politika i administrativnih kapaciteta sa standardima EU. Dobar
napredak je zabeležen u područjima kompanijskog prava, zaštite
intelektualne svojine, statistici i carinskoj uniji. Mali napredak je
zabeležen u drugim područjima kao što su pravosuđe i osnovna prava,
energija, klimatske promene, informatičko društvo i mediji,
obrazovanje i kultura. Napredak nije postignut u ekonomskoj i
monetarnoj politici. Održivi napori potrebni su da se ojačaju
administrativni kapaciteti za sprovođenje i primenu zakona.