Četvrtak popodne bio je miran dan na prodajnoj izložbi starih umetničkih zanata, koja se, u organizaciji Asocijacije starih umetničkih zanata (ASUZ), održava u Beogradu, u Knez Mihailovoj 5, u prostoru nekadašnje Robne kuće "Beograd".

Pošto su radili i za Novu godinu i na Božić, mnogi izlagači zamolili su kolege da im pričuvaju štandove kako bi se malo odmorili. Mislili su da su praznici prošli i da je malo verovatno da će bilo šta prodati.

Ipak, Slobodanka Kupusarević je morala da bude na izložbi jer je njen muž, Mihajlo Kupusarević, predsednik ASUZ-a.

"Izlagačica koja pravi lutke bila je odsutna. Videla sam da neki čovek, sa vunenom kapom na glavi, razgleda njene lutke. Prišla sam štandu. Bio je stranac. Lutke su mu se očigledno dopale, jer je za žapca, koji puši cigaretu, rekao: This is a bad gay. Mnogi su se divili toj lutki, ali je niko nije kupio. Bilo mi je dosta pohvala za nešto što niko ne kupuje, pa sam mu samo pokazala cenu i rekla: This is a price!. Kada mi je kazao da će kupiti sve lutke, pomislila sam da će tražiti popust i rekla sam mu: No discount!. To sam stvarno i mislila jer znam da je ženi, koja je napravila te lutke, potreban svaki dinar", kaže Slobodanka Kupusarević.

Čovek sa vunenom kapom dao je znak svom pratiocu da plati lutke. Kada su otišli dalje, Slobodanki je prišao kolega, koji je čuvao štand izlagača sa olovnim vojnicima i rekao joj da mu je nešto čudno u vezi sa tim čovekom, jer je upravo kupio veliki broj olovnih vojnika.

Slobodanki je potom prišao još jedan izlagač i rekao joj da je isti čovek od njega kupio četiri krznene šubare. Potom je do Slobodanke došao izlagač koji je, u trenutku kada je čovek sa vunenom kapom prišao njegovom štandu, čitao novine. Podigao je pogled sa novina i shvatio je da čovek o kome se govorilo u članku stoji pred njim. Bio je to princ prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, koji je dan ranije stigao u posetu Srbiji.

"Bio je neprepoznatljiv. Skromno obučen, sa običnom vunenom kapom, sa samo jednim čovekom u pratnji. Ponašao se kao i bilo koji drugi posetilac izložbe. Niko od nas nije mogao da pretpostavi ko je on", priča Slobodanka Kupusarević.

Šeik je otišao, a vest o njegovoj poseti se proširila među izlagačima. Dok su to još komentarisali, videli su da se šeik vratio. Svi su ga posmatrali. Prišao je štandu sa drvenim, didaktičkim igračkama i napunio kese. Kupio je još krznenih kapa, nekoliko pari opanaka, a potom je obišao još nekoliko štandova i na njima je takođe kupio dosta izložene robe.

Kada je šeik al Nahjan ponovo otišao, izlagači su se oporavljali. Slobodanka Kupusarević mirila se sa tim da je verovatno jedina osoba na svetu koja je prestolonasledniku Ujedinjenih Arapskih Emirata odbrusila: No discount!. Žena, koja pravi drvene didaktičke igračke oporavljala se od šoka. Proizvođači olovnih vojnika, koji prikazuju srednjovekovne srpske vitezove i vojnike iz Prvog svetskog rata, zabezeknuto su gledali svoj poluprazan štand. U najvećoj opasnosti bio je proizvođač krznenih kapa. Oporavio se uz pomoć šećera i vode, tako da hitna pomoć, ipak, nije morala da dolazi.

Niko od izlagača nije razmišljao zašto je šeik baš kod njih kupio toliko stvari. Šta je mogao da kupi prolazeći Knez Mihailovom ulicom? Isto što i u svakom tržnom centru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Izložba ASUZ-a bila je možda jedino mesto u Knez Mihailovoj ulici u kojoj se moglo naći nešto čega nema u Emiratima i što je karakteristično za Srbiju.