dopunjeno 23.3. u 9
ŠLJAKA, ILI GLAVA ŠEĆERA: Smederevska železara
Slučajevi novi, afere stare
Vesti o borbi protiv korupcije: Razmena poruka između Jokića i Beka. Hapšenja zbog malverzacija u Železari Smederevo i u Jugoremediji, Razvojnoj banci Vojvodine
Slučaj Železara:
Istraga o privatizaciji "Sartida": Kolesar na saslušanju
U Tužilaštvu za organizovani kriminal je u subotu 30. marta počelo saslušanje u aferi "Sartid". Nemanji Kolesaru, bivšem šefu kabineta premijera Zorana Đinđića, određeno zadržavanje do 48 sati. Povodom privatizacije "Sartida" najavljeno je i saslušanje nekadašnjeg predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića.
Reč je o nastavku.
Istragu o toj spornoj privatizaciji koji je pre nekoliko godina započelo Više tužilaštvo u Beogradu preuzelo je Specijalno tužilaštvo. Nemanja Kolesar je osumnjičen da je zloupotrebio službena ovlašćenja šefa kabineta predsednika Vlade, da je inicirao i svojim uputstvima naredio pokretanje stečaja i prenošenje mesne nadležnosti sa Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu kako bi se lakše kontrolisao stečaj.
Kljajević je kao predsednik Trgovinskog suda doneo rešenje o skidanju svih hipoteka nad imovinom Sartida i tako stvorio preduslov da se ta kompanija proda bez dugovanja.
Tužilastvo je drugim državama uputilo zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći u ovom slučaju.
Oslobođenu starih finansijskih dugova, Smederevsku željezaru Sartid, krajem 2002. godine, Trgovinski sud iz Beograda za 23 miliona dolara je prodao američkoj megakompaniji US stilu. Ovom pravnom operacijom osetili su se izigrani svi poverioci Željezare, a najviše finansijeri iz Nemačke, koji su navodno prethodno u Smederevu uložili oko 100 miliona dolara. US stil je prošle godine prodao smederevsku čeličanu za 1 dolar.
Zbog sumnje da su nezakonito prisvojili oko 200.000 tona čeličnog otpada i tome oštetili Železaru za 5,7 miliona evra, 18. marta je privedeno 13 osoba, među kojima su i odgovorna lica iz firme "Harsko metals" u Smederevu i vlasnici i/ili direktori nekoliko privatnih preduzeća. "Pašer metali», "Blubis", "Ema"…
Oni su osumnjičeni da su u poslednjoj godini dana, otkad je Železara ponovo u vlasništvu države, nezakonito prisvojili čelični otpad iz Železare Smederevo, koje je preduzeće "Harsko metals" trebalo da preradi i vrati železari. Policija osnovano sumnja da su oni oko 200 hiljada tona čeličnog otpada prodali privatnim firmama iz Smedereva za 40 hiljada evra, a železari vratili bezvrednu šljaku. Prema policijskoj proceni, Železara je oštećena za 5,7 miliona evra zbog štete nastale gubicima u proizvodnji u kojoj je korišćen taj beskorisni otpad.
Prethodna vlada je prošle godine od američkog vlasnika otkupila železaru "US Steel" za 1 dolar ispoljila nameru da održi proizvodnju od milion tona čelika godišnje. Strateški partner tražen je u Rusiji, Ukrajini, Kini i Indiji. Cilj prethodne vlade preuzela je i sadašnja, uz obelodanjivanja plana B da se proizvodnja čelika u Srbiji nastavi po modelu strateškog partnerstva, u slučaju da se ne nađe novi kupac Železare.
"SARTID" je inače prodat kompaniji US Steel 31. marta 2003. za 21,3 miliona dolara, a pet od čeličane zavisnih preduzeća za još 1,7 miliona. Ta privatizacija je predmet novih istraga u okviru preispitivanja 24 spornih privatizacija.
Kao i u Slučaju pančevačke "Azotare", vesti o spornoj privatizaciji zamenjene su vestima o istragama o novom, sumnjivom poslovanju.
***
Slučaj Jugoremedija:
U nastavku slučaja "Jugoremedija" inspektori Uprave kriminalističke policije priveli su direktora firme "Nini farmacija" Dobricu Živkovića. Sumnja se da je Živković omogućio nezakonito prisvajanje 4,5 miliona evra i oko 450 hiljada dolara bivšem direktoru "Jugoremedije" Jovici Stefanoviću Niniju. Sumnja se da je Stefanović tim novcem, izvučenim iz "Jugoremedije", dokapitalizovao 20 odsto tog preduzeća i tako od manjinskog postao njen većinski vlasnik.
Privatizacije «Jugoremedije» takođe spada u sporne 24 privatizacije kojima se poslednjih meseci bave radne grupe Uprave kriminalističke policije.
Stefanović je uhapšen 7. novembra prošle godine zbog sumnje da je zloupotrebom službenog položaja nezakonito stekao 7,5 miliona evra, na štetu "Jugoremedije".
I jedan i drugi slučaj policija smešta u akciju protiv organizovanog kriminala i korupcije. U nekim listovima nekoliko dana pre ovih vesti potpredsednik vlade Aleksandar Vučić najavio je novi talas borbe protiv korupcije i nastavak istraga o Razvojnoj banci Vojvodine, "Galenici", Agrobanci, "Azotari Pančevo", Veterinarskom zavodu "Zemun", "C marketu", "Sartidu", "Luki Beograd"…
Savetnik Aleksandra Vučića, Aleksa Jokić, (nekadašnji ministar za saobraćaj i veze i nekadašnji šef PTT Srbija (vidi tekst "Ne može nam niko ništa", Vreme broj 452, 4. septembar 1999.), u intervjuu "Kuriru", pod naslovom «Mog Vučića mnogi bi voleli da vide mrtvog» izjavio je: «I Miroslav Mišković, i Milan Beko, i mnogi politički lideri koji gube svoje pozicije, kao i njihove medijske sluge, dobro znaju šta pripremaju… Oni Vučića ne mogu da pobede već će na kraju pokušati da mu oduzmu život…»
Biznismen i bivši ministar za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića Milan Beko je na tvrdnje Alekse Jokića odgovorio u intervjuu "Novostima":
«Ovo je najozbiljnija i nabesmislenija optužba kojoj sam bio izložen.
Sasvim je sigurno da ja ne predstavljam opasnost za bezbednost Aleksandra Vučića.
Gospodine Jokiću, dobro kažete, poznajemo se. Ne više od toga. Naš poslednji susret bio je prilikom davanja izjava, u svojstvu svedoka, italijanskom državnom tužilaštvu o privatizaciji "Telekoma Srbija". Tada sam posvedočio da u tom postupku niste imali aktivnu ulogu zbog vašeg gotovo svakodnevnog pijanstva, iako ste bili prisutni i na funkciji
Potpuno je neubedljivo da najmoćniji čovek Srbije, ministar odbrane i koordinator svih nacionalnih bezbednosnih struktura nema o ovakvoj stvari ubedljivije izvore informisanja niti način da eventualne pretnje osujeti, od samonudećeg Alekse Jokića, savetnika u kabinetu…
Tabloidno društvo, estradni politički voluntarizam, tabloidni mediji, na suprotnoj su strani. Oni predstavljaju promotere zakona rulje i najveća su pretnja ukupnoj sigurnosti. I Vučićevoj… i mojoj» izjavio je Beko.
Hapšenja u Razvojnoj banci Vojvodine
Pripadnici Radne grupe Uprave kriminalističke policije privode troje bivših čelnika Razvojne banke Vojvodine zbog sumnje da su odobravali kredite mimo zakona i važećih procedura te banke, javio je RTS u subotu 23. marta ujutru..
Osumnjičeni su nekadašnji predsednici Izvršnog odbora Srđan Petrović i Biljana Jovanović i bivši direktor Sektora za poslovanje sa privredom Slobodan Bajin.
Pored njih krivičnom prijavom biće obuhvaćen i vlasnik deset preduzeća za transport i održavanje puteva Dušan Borovica, koji je od ranije u pritvoru.
Pod sumnjom su krediti odobreni privrednim društvima "Borovica transport" d.o.o. Ruma, "Borovica transport-put" d.o.o. Ruma, "Panonija putevi" d.o.o. Ruma, "Sremski putevi" d.o.o. Ruma, "Putevi" a.d. Sremska Mitrovica, "Hidrograđevinar" a.d. Sremska Mitrovica, "Dunav grupa agregati" d.o.o. Novi Sad, "Vojvodinaput-Zrenjanin" a.d. Zrenjanin, "Napredak" a.d. Apatin i "Rumatrans" a.d. Ruma…
Politička pozadina slučaja Razvojne banke Vojvodine
Ima mnogo toga neobičnog i neuobičajenog u tekućoj aferi koja se isplela oko velikih problema Razvojne banke Vojvodine i njene poslednje dokapitalizacije od 15 milijardi dinara, putem obveznica APV, koje dospevaju narednih 30 godina (5 miliona evra godišnje), a koju je izglasala Skupština AP Vojvodine u svojstvu "glavnog akcionara" ove banke (80 odsto akcija drži APV, a 20 odsto Republika Srbija).
Ovoj akciji Vlade Vojvodine, koju predvodi Bojan Pajtić, javno se suprotstavio Mlađan Dinkić, ministar privrede i finansija Vlade Srbije, koji smatra da RBV, kao banka koja je u prvom polugođu ove godine ostvarila gubitak u poslovanju od blizu 7 milijardi dinara, na 40 milijardi aktive, nema perspektivu i da će i posle dokapitalizacije u obveznicama suviše zavisiti od kredita za likvidnost NBS. On je zato predložio da se 140 miliona evra osiguranih depozita (onih za koje garantuje država), a koji su pokriveni kešom u banci i državnim ulaganjem iz prethodne dokapitalizacije (od marta ove godine) u visini od 9 milijardi dinara – prebace u neku drugu banku, a da se oko 100 miliona evra neosiguranih depozita kao "trošak likvidacije" podeli između Vlade Srbije i Vlade Vojvodine (po 50 miliona evra)….
Premijer Ivica Dačić je čak u ovoj aferi otišao korak dalje, pa je izjavio da je "u RBV pronevereno i pokradeno na desetine miliona evra", te da "istraga o tome ide slabo, a na momente izgleda kao da neko pokušava da zaštiti neke političke moćnike". Bojan Pajtić, na koga bi se sintagma "politički moćnik" u ovom slučaju morala odnositi, kasnije će reći da mu je Dačić naknadno objasnio da je mislio na Metals banku, dakle banku na čijim je razrušenim temeljima izrasla RBV ("Politika", 4. novembar), što deluje kao prilično bled izgovor. Inače, povodom spomenute premijerove izjave, Vlada Vojvodine je izdala patetično saopštenje da će cela dati ostavku ako se pronađe da je u poslednje dve godine (otkako je APV većinski vlasnik RBV) u toj banci bilo krađa i pronevera, što bi, paradoksalno, moglo da znači da se ta vlada ne oseća samo vlasnikom RBV, nego i njenim menadžerom (što bi trebalo razlikovati).
O političkoj pozadini događaja oko razvojne banke čitajte više u članku:
Tuča oko posrnule banke, VREME | BR 1141 | 15. NOVEMBAR 2012.
čiji deo je ovde citiran.
