Koliko smo daleko od grčkog kruga dužnićkog pakla? Odnos spoljnog duga i BDP-a u Srbiji je oko 89 odsto, što je znatno iznad granice ulaska u zonu visoke zaduženosti (80 odsto), a ukupan spoljni dug Republike Srbije je 26,7 milijardi evra, pokazuje Analiza privrednih kretanja u Srbiji, Instituta za tržišna istraživanja objavljena 9. maja 2013, sa osloncem na poslednje raspoložive podatke Narodne banke Srbije s kraja februara.

"Ovakvo pomeranje ukupnog spoljnog duga smo nagovestili već u prethodnom izveštaju, jer je u februaru emitovano vrednosnih papira na domaćem i ino tržištu na bazi čega je prikupljeno 1,165 milijardi evra. Takođe, povlačenjem sredstava po osnovu odobrenih kredita za infrastrukturne projekte taj dug će se u nadolazećem periodu uvećavati.

Ono što je donekle olakšavajuća okolnost jeste ta da se za potrebe punjenja budžeta na međunarodnom finansijskom tržištu dobijaju povoljnije pozajmice nego u prethodnom periodu i tako stvara prostor da se novim pozajmicama vrate nepovoljniji dugovi iz prethodnog perioda.

Međutim, bez suštinskih reformskih zahvata u javnom sektoru koji guši privredu i fazi metastaze u kojoj se nalazi, a koja permanentno traži nove infuzije novca iz tuđih izvora finansiranja, samo se odlaže eksplozija ukupnog, ne samo spoljnog nego i unutrašnjeg duga, što bi Srbiju moglo uvesti u krug pakla sličan Grčkoj.

Tome u prilog ide i podatak da je odnos spoljnog duga i BDP-a oko 89 odsto, što je već daleko iznad granice ulaska u zonu visoke zaduženosti (80 odsto).

Spoljni dug javnog sektora je koncem februara iznosio nešto više od 13,3 milijardi evra i za čak 9,4 odsto bio je viši nego u decembru prošle godine.

Na mesečnom nivou, spoljni dug države je uvećan za čitavih 11,4 odsto, što ukazuje da je predominantno dalje zaduživanje javnog sektora bilo glavni pokretač bujanja spoljnog duga Srbije. Utoliko pre, ako se ima u vidu da je spoljni dug indukovan preko privatnog sektora krajem februara iznosio blizu 13,4 milijardi evra i za 0,3 odsto na mesečnom, odnosno 1,2 odsto bio niži u odnosu na stanje s kraja decembra 2012. godine. Time su se po kreiranju ukupnog spoljnog duga poravnali javni i privatni sektor.

Naime, javni sektor u naznačenom mesecu učestvuje sa 49,9 odsto, a privatni sa 50,1 odsto u formiranju zbirnog spoljnog duga Republike Srbije.

Kako i u narednom periodu treba računati sa dodatnim zaduživanjem države, kako za potrebe popunjavanja budžetskih praznina, tako i za potrebe investiranja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ali i za potrebe razvoja poljoprivrede, to će, bez ikakve dileme, država biti ta koja će preuzeti i zvanično lidersku poziciju u kreiranju ukupnog spoljnog duga zemlje.

Koliko je tempo zaduživanja javnog sektora bio galopirajući najilustrativnije pokazuje podatak da je dug države prema ino kreditorima porastao za nešto više od dva puta u odnosu na stanje s kraja 2008. godine.

To samo ukazuje na neodgovornost ekonomske politike i dominantnost funkcionisanja partokratske države čiji je smisao ostvarivanje partikularnih, a ne opštih interesa. U takvim promišljanjima nije bilo nikakvih ozbiljnijih reformskih zahvata, svi problemi su se samo umnožavali, prolongirajući njihovo rešavanje nekoj neizvesnoj budućnosti, a čija cena rešavanja postaje sve veća i pogubnija i za privredu i za stanovništvo.

Stanje spoljnog duga po vrsti dužnika

u milionima evra

Izvor: Podaci NBS

Ukupni dug je u istom periodu skočio sa 25,721 na 26,7129 milijadi evra)

U uslovima širenja i metastaze državnog sektora, te povećanog rizika ulaganja u realni sektor, bankama je najisplativija poslovna saradnja sa državom koja ima permanentnu potrebu za finansijskom infuzijom kako bi nastavila da vegetira i Narodnom bankom Srbije, preko ulaganja u njihove vrednosne papire ili pak odobravanja klasičnih kreditnih linija vladi kako bi popunila trezor.

Konsolidovanje javnih finansija uz strukturne reforme u javnom sektoru i poreskoj politici, trebalo bi da stvore pozitivniju poslovnu klimu i stabilnije i predvidljivije uslove privređivanja, što će nesumnjivo redukovati i nekomercijalne i komercijalne biznis rizike, a samim time motivisati i poslovne banke da pod povoljnijim uslovima prate potrebe privrednika," piše u Analizi IZIT

Izvor: Analiza privrednih kretanja u Srbiji, Instituta za tržišna istraživanja, 9. maj 2013.