SAJBER KOMANDA: Fort Mid, Merilend, SAD
Prijatelj sluša!
Amerikanci prisluškivali sedište Evropskog saveta u Briselu i milione Nemaca. Prizemljen Moralesov avion u Beču jer mu je zbog sumnje da je u njemu Snouden zabranjen prelet preko Francuske i Portugala. Ana Čapman zaprosila Snoudena . Snouden zatražio azil u Rusiji
Kako je Microsoft radio sa NSA, CIA i FBI?
Edvard Snouden je listu Gardijan otkrio podatke o tome da je Microsoft američkim specijalnim službama NSA, CIA i FBI dao ključ za sopstvenu kriptografsku zaštitu kako bi preko programa Prizma pristupile pismima i dokumentima na Outlook-u, podacima 250 miliona korisnika na klaudu SkyDrive-a, a i o tome da su 6. februara 2011. američke službe počele da dobijaju metadata (podatke o komunikacijama klijenata) na Skype -u.
Izvor How Microsoft handed the NSA access to encrypted messages
Kompanija Microsoft je to negirala.
Dopunjeno 12. 7.
Edvard Snouden zvanično je u utorak 16. jula zatražio privremeni azil u Rusiji, izjavio je agenciji RIA Novosti član ruske advokatske komore Anatolij Kučeren, koji je savetovao Snoudena i u čijem je prisustvu on ispunio formulare za formalni zahtev za privremeni azil i predao ih predstavniku ruskih vlasti. r. s. v. 16. 7.
Ana Čapman zaprosila Snoudena
Dok se države nećkaju da daju azil Edvardu Snoudenu, njega je zaprosila zgodna Ana Čepmen, ruska špijunka prognana iz SAD, koja sada radi kao savetnica jedne ruske banke. Ona je tvitovala: "Snowden, will you marry me?!"
«Neprijatelj sluša!», takav natpis je nekada stajao u svim nadleštvima i opominjao da se pazi šta se priča. Sada očito treba da glasi «Prijatelj sluša!» Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) ozvučila je prostorije u sedištu Evropskog saveta u Briselu, kao i u predstavništvima EU u Vašingtonu, i u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Mete su bile i ambasade Francuske, Italije i Grčke u Vašingtonu. Imala je pristup dokumentima EU i elektronskoj pošti i slušala telefonske i žive razgovore. Te činjenice objavio je nemački nedeljnik "Špigl" citiravši izveštaj iz septembra 2010. godine, pod oznakom "strogo poverljivo", do kojeg je došao bivši radnik CIA Edvard Snouden i prosledio ga medijima. (Više u tekstu Edvard Snouden protiv Velikog Brata, kao i u tekstu Miloša Vasića SAD – DIGITALNA ŠPIJUNAŽA: A gde smo mi tu, VREME | BR 1171 | 13. JUN 2013.
)
Jedan američki odgovor: Isto to i 'čele rade
Majkl Hajden, bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbednost i CIA u emisiji Face the Nation TV SBS:
"Ja sam van vlade oko pet godina, tako da stvarno ne znam detalje, a čak i da jesam, ne bih ih ni potvrdio ni negirao, ali mislim da neke stvari mogu da potvrdim:
# 1. SAD sprovode špijunažu.
# 2. Naš četvrti amandman, koji štiti privatnost Amerikanaca, nije međunarodni ugovor .
# 3. Svaki Evropljanin koji želi da rastrgne svoje haljine (mi bismo rekli da se busa u prsa ili da diže frku) zbog međunarodne špijunaže, treba prvo da pogleda i sazna šta njegova vlada radi… "
Dokumenti ukazuju i na to da je obaveštajna služba SAD odgovorna za elektronsko prisluškivanje u Briselu, pre pet godina, kada su stručnjaci za bezbednost EU uočili nekoliko telefonskih poziva kojim je ciljan sistem za daljinsko obezbeđenje u zgradi Justus Lipsius u kojoj su smešteni članovi Saveta ministara EU i Evropskog saveta.
Stručnjaci za bezbednost su uočili da napadi na telekomunikacione sisteme EU dolaze iz štaba NATO u briselskom predgrađu Iver (Evere), a preciznijom analizom analizom utvrdili su da dolaze iz kompleksa zgrada koje koriste eksperti NSA, a koje su odvojene od ostatka štapskih prostorija NATO.
Elektronski napadi na institucije EU ukazuju na nove detalje o takozvanoj Prizmi (Prism) i drugim programima za nadgledanje koje koristi NSA, kao i detalje o tome da britanska obaveštajna služba GCHQ za nadgledanje globalne telefonske i internet mreže koristi sličan program pod nazivom Tempora.
Prema prisanju Špigla, u Nemačkoj je NSA nadgledala oko 500 miliona komunikacionih veza mesečno, oko 20 miliona telefonskih kontakata dnevno i oko 10 miliona razmena podataka preko interneta. Jednog od prometnijih dana, 7. januara 2013. nadgledano je čak 60 miliona kontakata. To je mnogostruko više nego na primer u Francuskoj u kojoj se nadgleda 2 miliona veza dnevno. Broj nagledanih kontakata u Nemačkoj poredi se s Kinom, Irakom, Pakistanom i Saudi Aarabijom. NSA se prvenstveno intersovala za južnu i zapadnu Nemačku, a i finansijski centar Frankfurt, koji, kao centralna internet baza u Nemačkoj, inače igra važnu ulogu u svetskoj internet infrastrukturi.
Za slučaj se zainteresovao i nemački javni tužilac. Oglasili su se mnogi političari. Prisluškivanje se poredi s praksom tokom hladnog rata i sa praksom istočnonemačke tajne policije Štazi. Najdalje je, čini se otišao šef parlamentarne grupe Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon Bendit (Daniel Cohn-Bendit, koji je, inače bio studentski lider iz 1968-ih) koji je predložio da se obustave pregovori sa SAD o slobodnoj trgovini, a da se nastave tek pošto se uspostavi siguran sistem zaštite podataka.
Snouden zatražio azil u Rusiji
Grupe za zaštitu ljudskih prava Transparency International i Amnesty International su potvrdile da su pozvane na sastanak sa Edvardom Snoudenom na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, javila je 12. jula agencija Reuters.
Prihvatiću sve uslove kako bih dobio azil u Rusiji, rekao Snouden koji se sreo s predstavnicima NVO na aerodromu Šeremetjevo. Kremlj je ranije tražio da bi Snouden mogao dobiti azil, ako se izdrži od nanošenja štete SAD. Sada je potvđeno da je Kremlj dobio zvaničan zahtev za dodelu privremenog azila Edvardu Snoudenu. Zahtev će biti razmotren, izjavio zvaničnik iz Kremlja. Dmitrij Peskov, portparol predsednika Putina, komentarišući zahtev Snovdena, rekao je da će Kremlj možda dozvoliti da bivši američki obaveštajni oficir ostane u Rusiji dok ne ode u neku od južnoameričkih zemalja koje su mu ponudile azil. Snouden je zatražio od organizacija za zaštitu ljudskih prava da ne dozvole da se SAD i Evropska unija "mešaju" u proces odobravanja azila, javlja Raša tudej.
O statusu Snoudena u Rusiji razgovarali su u petak popodne američki predsednik Obama i ruski predsednik Putin, ali ništa nije saopšteno o sadržaju njihovog razgovora.
Podrška komesarke UN za ljudska prava
Komesarka UN za ljudska prava Nevi Pilej (Navi Pillay) dala je podršku Edvardu Snoudenu rekavši u petak 12. jula da njegov slučaj pokazuje da je potrebna zaštita ljudima koji otkrivaju zloupotrebe.
Dopunjeno 12. 7 u 16.44
Snouden i Morales
Zbog sumnji da se Edvard Snouden nalazi u avionu kojim se predsednik Bolivije, Evo Morales vraćao s međunarodne konferencije u Moskvu, vlasti u Francuskoj i Portugaliji zabranile su prelet i predsednički avion se 2. jula uveče neplanirano prizemljio na bečkom aerodromu.
Portparol austrijskog ministarstva spoljnih poslova Aleksander Šalenberg je kasnije potvrdio sletanje bolivijskog predsedničkog aviona, ali je dodao da u njemu nije bilo Snoudena, već da je Evo putovao sa šest svojih saradnika.
Moralesov avion je, posle 12 sati prinudnog boravka u Beču, poleteo za Boliviju, pošto je posle austrijskog posredovanja ipak dobio dozvolu Španije da bez kontrole, iz tehničkih razloga, radi dopune goriva, sleti na Kanarska ostrva.
Bolivija je uložila žalbu Ujedinjenim nacijama protiv Francuske, Španije, Portugalije i Italije koje su blokirale let predsedniku Evu Moralesu iznad njihovog vazdušnog prostora, a najavljuje se da će žaliti i Komisiji UN-a za ljudska prava. U La Pazu su izbile demonstracije pred ambasadom Francuske.
***
Edvard Snouden je zatražio azil od 21 zemlje među kojima su Rusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kuba, Ekvador, Francuska, Island, Indija, Italija, Irska, Holandija, Nikaragva, Španija i Venecuela. On je povukao zahtev za azil u Rusiji, jer nije prihvatio uslov predsednika Putina da prekine sadašnju aktivnost razotkrivanja prisluškivanja od strane NSA koje nanosi štetu SAD. U 11 zemalja Snoudenov zahtev za azil je odbijen.
Predstavnici Nemačke, Norveške, Austrije, Poljske, Finske i Švajcarske izjavili su da mogu razmatrati zahtev za azil samo ako je podnet na tlu njihovih zemalja. Kako piše nemački nedeljnik Špigel neki od nemačkih opozicionih političara i dalje veruju da Berlin treba da inicira kontakt sa Snoudenom, obzirom na to da bi on mogao biti vitalni svedok ekstenzivne špijunaže, što je krivično delo protiv Nemačke.
Poslanik nemačkih zelenih Hans-Kristijan Štrebele je tražio da nemački federalni tužilac istraži slučaj, a da nemačka vlada ponudi Snoudenu azil, status zaštićenog svedoka i odgovarajuću zaštitu, kao što je to učinjeno u slučaju jednog informatora o izbegavanju poreza preko švajcarskih banaka.
Dopunjeno 3. jula
Kad Aeroflot promeni kurs..
Aeroflotov Airbus A330-200 (twin-jet) 150 za Havanu poleteo je sa moskovskog aerodroma Šeremetjevo 11. jula u 14.10 časova po lokalnom vremenu. Ruta leta je obično preko Skandinavije i Grenlanda, i dalje preko Kanade i SAD, međutim, avion leteo preko Evrope, i preko Atlantskog okeana. Stručnjak za avijaciju Kris Jejt ocenio je da let preko okeana malo rizičniji od leta prekog Grenlanda, a da je moguće da je ruta promenjena zbog vremenskih uslova na Grenlandu i Islandu.
Promena rute ruskog aviona pokrenulo je spekulacije da se na taj let ukracao Edvard Snouden baš kako bi zaobišao američki vazdušni prostor.
Producent agencije Ruptly, iz grupe ruske međunarodne višejezične TV mreže Russia today (RT) koji se ukrcao na avion za Havanu javio je ovoj ruskoj TV stanici da je Edvard Snouden viđen među putnicima. Avion do Kube leti 12 časova i 19 minuta . Na Aerodromu u Havani okupio se veliki broj novinara. Kad je avion u 00:30 GMT sleteo, mogli su da izveste da Snouden nije u Aeroflotovom avionu…
Dopunjeno 12.7. 7:58
NOVI BROJ VREMENA: AFERA GLOBALNOG PRISLUŠKIVANJA
Za ulogu Velikog brata posle pada komunizma u tzv. slobodnom svetu ilustrativnija je kratka priča slepog argentinskog pisca i bibliotekara Horhea Luisa Borhesa (1899–1986) Vavilonska biblioteka, koja u svojim lavirintima sadrži sve informacije sa svim mogućim stepenima istinitosti i smislenosti.
S tom Borhesovom imaginarnom bibliotekom nemački nedeljnik "Špigl" ovih dana poredi jednu savremenu zgradu pored puta Redvud roud u planinama blizu grada Blafdejla u državi Juta, SAD, ispred koje stoji znak sa crnim slovima na beloj pozadini Restricted area, zabranjen pristup. U dokumentu američkog Departmana odbrane br. 1391, zgrada iza tog znaka je označena kao projekat br 21078, Utah Data Center, veliko skladište puno servera, koji koštaju 1,56 milijardi dolara.
Objekat koji je gradilo 11.000 radnika služi kao centar za skladištenje svih podataka koje službe SAD prikupe u globalnim internet i komunikacionim mrežama. Njegov kapacitet će se uskoro meriti u trilionima terabajta ili kvadrilionima gigabajta. Čitava Kongresna biblioteka bi zauzela prostor od petnaest terabajta.
Čovek koji je prvi objavio informacije o tom centru u Juti, američki novinar Džejms Bamford, kaže za nemački "Cajt": "NSA (Američka Nacionalna agencija za bezbednost) je najveća, najskuplja i najmoćnija obaveštajna agencija na svetu." Njena aktivnost ovih dana potresa Nemačku i evropsku prestonicu Brisel.
Posle terorističkog napada 9/11 radna snaga u NSA je konstantno rasla i njen budžet je povećavan. U 2006. oko 15.986 vojnih i 19.335 civilnih službenika radilo je za NSA, čiji je budžet bio 6,115 milijardi dolara. Kako piše "Njujork tajms", uvećanje kapaciteta za sajber špijuniranje vezano je za program za elektronsko nadgledanje "Stellar Wind" (Zvezdani vetar) koji je u NSA pokrenut neposredno posle napada 11. septembra 2001.
Šef NSA Kejt Aleksander je nazvan "Imperator Aleksander".
U jednoj analizi se govori da taj e-depo može da ugrozi terorista, haker ili insajder. Taj insajder se zove Edvard Snouden…
Čitajte više u tekstu AFERA GLOBALNOG PRISLUŠKIVANJA: Evropa u raljama Velikog brata
u štampanom broju nedeljnika Vreme 1174. koje će biti na kiscima u četvrtak 4. jula
