Predsednik SAD Barak Obama objavio je u petak 9. jula planove za limitiranje programa nadgledanja koje sprovodi američka vlada koji su kritikovani nakon što je bivši saradnik CIA Edvard Snouden obnarodovao podatke o neverovatno velikom broju prisluškivanih ljudi širom sveta.

Obama je rekao da ti programi mogu i treba da budu transparentniji. Naglašavajući da je važno uspostaviti balans između sigurnosti i građanskih sloboda, Obama je najavio nove mere o kojima nije izneo precizne detalje. Samo je rekao da američka vlada nema interes da špijunira obične Amerikance, da su potrebni veća kontrola, veća transparentnost i veća ograničenja, te da planira da s Kongresom sprovede odgovarajuće reforme sekcije 215 američkog zakona protiv terorizma (Patriot Act iz 2001. koji je progurao Džordž Buš, mlađi) koji omogućuje sakupljanje takozvanih "metadata" kao što su podaci o telefonskim razgovorima.

Zakon o nadgledanju stranaca iz 1978 (Foreign Intelligence Surveillance Act, FISA) je kritikovan zbog što nalaže da sudovi donose odluke iza zatvorenih vrata, samo u prisustvu predstavnika američkog ministarstva pravde, te da sudove tako dovodi u poziciju da samo udaraju pečate na vladine zahteve za prisluškivanje. Obama je rekao da želi da zaštitnicima građanskih sloboda omogući da prisustvuju sudskim raspravama o davanju saglasnosti za prisluškivanje, kako bi bilo omogućeno da se čuje glas druge strane.

Obama se u sredu 7. avgusta sreo i s direktorima telekom kompanija kao što su Apple Inc. i AT&T Inc. da bi raspravljao o programima nadgledanja. Advokati i kompjuterski stručnjaci kompanije Google Inc su takođe prisustvovali sastanku.

Obamina izjava na sat dugoj konferenciji za štampu neposredno pre odlaska na odmor u Martinim vinogradima će možda biti pozdravljena kao delimična pobeda onih koji podržavaju Edvarda Snoudena koji je dobio azil u Rusiji, zbog čega Obama otkazao sastanak s ruskim predsednikom Putinom tokom samita G 20 u St. Peteburgu, konstatuje u svom izveštaju agencija Rojters. Obama je izjavio da ne misli da je Snouden patriota, već da je prekršio zakon, mada je ubrzao preispitivanje zakona o nadgledanju kominikacija, za koje Obama kaže da je pokrenuo pre nego što je Snouden omogućio da iscure poverljivi podaci.

NSA nije komentarisala Obamine predloge. Agencija Rojters izveštava kako nije poznato kako će na Obamin predlog reagovati Kongres, pošto je većina američkih zakonodavaca branila programe špijuniranja kao kritično sredstvo za otkrivanje terorističke opasnosti.

Evropska unija je među glavnim metama na listi za špijuniranje Nacionalne bezbednosne agencije SAD, piše nemački nedeljnik "Špigl", u tekstu Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 – 2018.

US-Geheimdienst: NSA führt Deutschland als Spionageziel u kome se govori da se poverljivom dokumentu NSA od aprila 2013. godine navodi da američke tajne službe posebno interesuje prikupljanje podataka o spoljnoj politici, međunarodnoj trgovini i ekonomskoj stabilnosti evropskog bloka, a NSA se posebno interesovala za nemačku spoljnu politika i ekonomiju, za izvoz naoružanja iz Nemačke, razvoj novih tehnologija i međunarodnu trgovinu.

Vreme 1179. od 8. avgusta 2013.

Više o američkom elektronskom nadgledanju i uzbunjivačima u tekstu Uzaludna molitva majke Edvarda Snoudena. Vreme 1179. od 8. avgusta 2013.