DOKUMENTI

Više od vesti
BROJ |

Dužnički kalkulator Srbije

IZVEŠTAJ NBS: Spoljni dug Republike Srbije 30. juna 2014. bio 25,3839 milijardi evra (2 u martu bio 25,5 mlrd), javni dug 20 milijadi evra, unutrašnji dug 8,3 mlrd, dug privatnog sektora 12,5 milijadi evra

Javni dug Srbije 3.506,13 dolara po stanovniku. Videti: Kako otkucava svetski dužnički sat

U martu ’14. spoljni dug Republike Srbije 25,5 milijardi evra

U junu 2014. dug 25.38 mlijardi evra

Javni dug Republike Srbije je na kraju marta iznosio 20,5 milijardi evra, što je za 365,8 miliona evra više u odnosu na kraj prošle godine

Javni unutrašnji dug je povećan u prvom tromesečju za 362,3 milion evra, na 8,3 milijarde evra

Inostranih dug privatnog sektora smanjen je tokom prvog tromesečja za 139,9 miliona evra, na 12,5 milijardi evra. Otplate glavnice i otplate kamate dugoročnih kredita po privrednim granama

Neto devizne rezerve 8 milijardi evra

Spoljni dug Republike Srbije smanjen je u prvom tromesečju 2014. godine za 338,2 miliona evra i na kraju marta je iznosio 25,5 milijardi evra.

Pritom, eprecijacija evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga i ostale promene (nastale usled kašnjenja u izveštavanju, otpisa i reprograma duga) uticale su na povećanje spoljnog duga izraženog u evrima za 23,0 miliona evra i 6,0 miliona evra, respektivno. Trend razduživanja banaka je nastavljen, ali je i javni sektor, za razliku od prethodnog perioda, svoj spoljni dug u inostranstvu smanjio, zahvaljujući smanjenju duga Narodne banke Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu. Jedino su preduzeća tokom prvog tromesečja povećala zaduženje u inostranstvu.

Kao rezultat smanjenja spoljnog duga, svi indikatori eksterne solventnosti su dalje poboljšani. Posebno je značajno poboljšanje indikatora koji spoljni dug posmatra u odnosu na izvoz robe i usluga i za koji se često ističe da je najvažniji među indikatorima, s obzirom na to da izvoz predstavlja osnovu održivog servisiranja spoljnog duga. Ovaj indikator je, zahvaljujući ne samo smanjenju spoljnog duga već i povećanju izvoza, tokom prvog tromesečja oboren za 8,1 procentni poen, na 171,6 odsto (ukoliko se izvozu dodaju doznake na 143,4 odsto), što je ispod granice održivosti prema kriterijumu Svetske banke (do 220 odsto). Značajno je i nastavljeno smanjenje učešća spoljnog duga u BDP-u na 80,0 odsto. Pored indikatora eksterne solventnosti, povoljniji su i indikatori eksterne likvidnosti u odnosu na prethodno tromesečje. Najznačajnije je poboljšanje indikatora koji prati učešće otplate spoljnog duga u izvozu robe i usluga. On je tokom prvog tromesečja smanjen za 4,0 procentnih poena, na 27,2 odsto.

Zbog zaduživanja države emisijom dugoročnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, javni dug Republike Srbije je tokom prvog tromesečja povećan. On je na kraju marta iznosio 20,5 milijardi evra, što je za 365,8 miliona evra više u odnosu na kraj prošle godine.

Indikatori održivosti javnog duga su pogoršani, osim indikatora koji ga posmatraju u odnosu na izvoz.

Tako je učešće javnog duga u izvozu robe i usluga poboljšano tokom prvog tromesečja smanjenjem za 2,1 procentni poen, na 138,0 odsto. Međutim, učešće javnog duga u procenjenom BDP-u povećano je za 1,3 procentna poena, na 65,1 odsto. Takođe, dinamika dospeća uticala je na pogoršanje indikatora održivosti, nakon tri tromesečja poboljšanja. U najvećoj meri pogoršan je indikator koji posmatra otplatu javnog duga u odnosu na budžetske prihode, koji je u prvom tromesečju povećan na 39,1 odsto.

Povećano je i učešće otplate javnog duga u BDP-u (na 15,7 odsto), izvozu robe i usluga (na 33,2) i izvozu robe i usluga kada im se dodaju doznake (28,4 odsto).

Spoljni dug Republike Srbije je u prvom tromesečju 2014. smanjen za 338,2 miliona evra i na kraju marta je iznosio 25,5 milijardi evra. Na smanjenje spoljnog duga uticalo je neto razduženje zemlje od 367,2 miliona evra, dok su deprecijacija evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga (23,0 miliona evra) i ostale promene (6,0 miliona evra) delovale na njegovo povećanje izraženo u evrima. U posmatranom periodu zadužila su se preduzeća, dok su se javni i bankarski sektor razdužili.

U strukturi spoljnog duga po ugovorenoj ročnosti, učešće kratkoročnog duga na kraju marta je iznosilo 0,6 odsto, što je za 0,2 procentna poena manje nego na kraju prošle godine. Po preostaloj ročnosti, učešće kratkoročnog duga u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 16,2 odsto i tokom prvog tromesečja povećano je za 0,3 procentna poena.

U valutnoj strukturi spoljnog duga, učešće duga u evrima poraslo je za 0,2 procentna poena, na 69,6 odsto, kao i učešće duga u dolarima za 0,6 procentnih poena, na 24,0 odsto. Smanjeno je učešće duga u specijalnim pravima vučenja za 0,6 procentnih poena, na 3,7 odsto, i neznatno, za 0,1 procentni poen, na 2,0 odsto, učešće duga u švajcarskim francima. Dug u ostalim valutama nije menjao svoje učešće (0,7 odsto).

Poboljšanje indikatora eksterne solventnosti je nastavljeno.

<Učešće spoljnog duga u procenjenom BDP-u smanjeno je u prvom tromesečju za 0,8 procentnih poena, na 80,0 odsto. Učešće spoljnog duga u izvozu robe i usluga uvećanog za doznake iz inostranstva smanjeno je za 5,3 procentna poena, na 143,4 odsto, što je u granicama održivosti prema kriterijumu Svetske banke (do 220 odsto).

Potvrdu pozitivnog kretanja ovog indikatora nalazimo i kada isključimo priliv po osnovu doznaka – učešće spoljnog duga u izvozu robe i usluga manje je za 8,1 procentni poen u odnosu na kraj 2013. i iznosilo je 171,6 odsto. Udaljavanje od rizične granice solventnosti ostvareno je zahvaljujući rastu izvoza…

Prema metodologiji Svetske banke prikazanoj u publikaciji World Development Indicators, u okviru indikatora eksterne likvidnosti i solventnosti, otplata duga može da se posmatra u odnosu na izvoz robe i usluga u koji je uključen priliv po osnovu doznaka iz inostranstva ako je u pitanju stabilan i značajan priliv, što kod nas jeste slučaj.

Indikatori servisiranja spoljnog duga koji ukazuju na eksternu likvidnost povoljniji su u odnosu na prethodno tromesečje. Odnos otplate spoljnog duga (glavnice i kamate) i procenjenog BDP-a smanjen je u prvom tromesečju za 1,2 procentna poena, na 12,8 odsto. Pritom, učešće otplate glavnice u BDP-u iznosi 10,0 odsto, a kamate 2,8 odsto. Odnos otplate spoljnog duga i izvoza robe i usluga uvećanog za doznake iz inostranstva smanjen je za 2,5 procentnih poena, na 23,2 odsto. Kada se isključi priliv po osnovu doznaka, odnos otplate spoljnog duga i izvoza robe i usluga smanjen je za 4,0 procentnih poena, na 27,2 odsto.

Ukupne planirane otplate glavnice i kamate u drugom tromesečju, na osnovu stanja spoljnog duga na kraju marta, iznose 1,4 milijarde evra. Od toga se na otplatu glavnice odnosi 1,2 milijarde evra, a na kamate 175,0 miliona evra. Otplata spoljnog duga javnog sektora trebalo bi da iznosi 430,3 miliona evra (glavnice 344,2 miliona evra i kamate 86,1 milion evra), a privatnog 934,5 miliona evra (glavnice 845,7 miliona evra i kamate 88,8 miliona evra). Pritom, od planiranih otplata spoljnog duga privatnog sektora, na banke se odnosi 224,8 miliona evra, a na preduzeća 709,7 miliona evra…

1. Spoljni dug javnog sektora smanjen je tokom prvog tromesečja za 198,3 miliona evra, na 13,0 milijardi evra. Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je za 0,1 procentni poen, na 50,9 odsto, dok je učešće u procenjenom BDP-u smanjeno za 0,5 procentnih poena, na 40,7 odsto. U posmatranom periodu neto razduženje javnog sektora bilo je i nešto veće (205,0 miliona evra), ali su deprecijacija evra i ostale promene uticale u pravcu njegovog povećanja za 6,7 miliona evra.

Spoljni dug države, čije je učešće u javnom spoljnom dugu dominantno (83,5 odsto), povećan je tokom prvog tromesečja za 4,0 miliona evra, na 10,8 milijardi evra (34,0 odsto procenjenog BDP-a). Spoljni dug za koji je država izdala garancije smanjen je u posmatranom periodu za 7,6 miliona evra i iznosi 1,3 milijarde evra.

<Dug lokalne samouprave smanjen je za 9,6 miliona evra, na 269,4 miliona evra, dok je dug državnih fondova i agencija ostao nepromenjen (25,0 miliona evra). Narodna banka Srbije, sa 4,3 odsto učešća u ukupnom javnom spoljnom dugu, smanjila je tokom prvog tromesečja svoj spoljni dug za 185,1 milion evra, na 563,4 miliona evra, najvećim delom po osnovu redovne otplate duga prema Međunarodnom monetarnom fondu.

Spoljni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uključen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.

Spoljni dug privatnog sektora smanjen je tokom prvog tromesečja za 139,9 miliona evra, na 12,5 milijardi evra. Njegovo učešće u procenjenom BDP-u smanjeno je za 0,3 procentna poena, na 39,3 odsto. Na smanjenje duga privatnog sektora uticalo je neto razduživanje po inostranim kreditima od 162,2 miliona evra, dok su ostale promene i deprecijacija evra delovale na njegovo povećanje (22,3 miliona evra).

Najveća neto razduženja po dugoročnim kreditima zabeležena su u bankarskom sektoru (210,9 miliona evra), finansijskom lizingu (11,2 miliona evra) i građevinarstvu (10,1 milion evra), dok su najveća neto zaduženja zabeležena u rudarstvu (55,9 miliona evra), poslovanju s nekretninama (10,2 miliona evra) i sektoru saobraćaja i skladištenja (8,5 miliona evra).

Spoljni dug banaka smanjen je u prvom tromesečju za 264,4 miliona evra, na 3,1 milijardu evra. Na smanjenje duga banaka uticalo je ukupno neto razduženje banaka za 267,6 miliona evra, dok su ostale promene i deprecijacija evra delovale na njegovo povećanje (3,2 miliona evra). Pritom, banke su smanjile dugoročni spoljni dug za 207,7 miliona evra, a kratkoročni za 56,7 miliona evra.

Banke su zaključile nove dugoročne kredite u inostranstvu u iznosu od 22,5 miliona evra. Prosečna ponderisana kamatna stopa na te kredite iznosila je 1,7 odsto, a ročnost sedam godina i sedam meseci. Među novougovorenim dugoročnim kreditima više je kredita s varijabilnom kamatnom stopom (55,6 odsto).

Spoljni dug preduzeća tokom prvog tromesečja povećan je za 124,5 miliona evra, na 9,4 milijarde evra, što predstavlja 75,0 odsto ukupnog privatnog spoljnog duga. Povoljno je to što je dugoročni dug povećan za 128,2 miliona evra, a kratkoročni smanjen za 3,7 miliona evra. Na povećanje duga preduzeća uticalo je neto zaduženje po dugoročnim i kratkoročnim kreditima za 104,8 i 0,6 miliona evra respektivno, ali i ostale promene i deprecijacija evra (19,1 milion evra).

Preduzeća su u posmatranom periodu ukupno koristila 297,1 milion evra dugoročnih kredita, od čega se 24,5 odsto odnosi na kredite povezanih preduzeća, 34,4 odsto na kredite stranih banaka i finansijskih institucija povezanih s domaćim bankama, a 41,1 odsto na kredite ostalih kreditora.

U istom periodu, preduzeća su ugovorila nove dugoročne kredite u iznosu od 554,2 miliona evra, s prosečnom ročnošću od sedam godina i dva meseca i prosečnom ponderisanom kamatnom stopom od 6,2 odsto. Relativno visoka prosečna ponderisana kamatna stopa ugovorena je u slučaju dva kredita od povezanih lica. Ukoliko se oni isključe, prosečna ponderisana kamatna stopa znatno je niža i iznosi 3,8 odsto.

2.3. Spoljni dug ostalih sektora povećan je u posmatranom periodu za 0,03 miliona evra, na 1,4 miliona evra.

B. Javni dug Republike Srbije

Javni dug Republike Srbije je tokom prvog tromesečja 2014. povećan za 365,8 miliona evra i na kraju marta je iznosio 20,5 milijardi evra, ili 65,1 odsto procenjenog BDP-a.5 Pritom, međuvalutne promene su delovale u pravcu smanjenja javnog duga izraženog u evrima za 7,7 miliona evra. Najveći uticaj na povećanje javnog duga imalo je zaduživanje države prodajom hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu.

Javni unutrašnji dug je povećan u prvom tromesečju za 362,3 milion evra, na 8,3 milijarde evra. Do povećanja unutrašnjeg duga je došlo pre svega po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu kako dinarskih hartija, tako i hartija denominovanih u evrima. Druge stavke direktnog unutrašnjeg duga države tokom prvog tromesečja nisu beležile znatnije promene. Javni spoljni dug je na kraju prvog tromesečja iznosio 12,2 milijarde evra, ili za 3,4 miliona evra više nego na kraju prošle godine.

Smanjenje indirektnih obaveza države je nastavljeno. One su u prvom tromesečju smanjene za 39,7 miliona evra, na 2,8 milijardi evra. Za razliku od prethodnog tromesečja, smanjen je indirektni unutrašnji dug države za 31,3 miliona evra, ali i indirektni spoljni dug za 8,4 miliona evra.

U strukturi javnog duga po ugovorenoj ročnosti, učešće kratkoročnog duga tokom prvog tromesečja povećano je za 0,2 procentna poena, na 6,6 odsto. Učešće srednjoročnog duga (od jedne do pet godina) iznosilo je na kraju marta 20,7 odsto, a dugoročnog (od pet i više godina) 72,6 odsto. Po preostaloj ročnosti, učešće kratkoročnog duga povećano je u većoj meri nego po ugovorenoj ročnosti, za 1,9 procentnih poena, na 13,0 odsto. Učešće srednjoročnog duga iznosilo je 36,0 odsto, a dugoročnog 51,0 odsto ukupnog javnog duga.

Pozitivna promena valutne strukture javnog duga u pravcu povećanja učešća duga u dinarima nastavljena je i tokom prvog tromesečja. Učešće duga u dinarima u ukupnom javnom dugu povećano je za 0,6 procentnih poena, na 20,9 odsto. S druge strane, za razliku od prethodnog tromesečja, kada je dug u dolarima znatno povećan zbog prodaje evroobveznica denominovanih u dolarima, u ovom tromesečju je učešće duga u dolarima opalo za 0,4 procentna poena, na 27,4 odsto. Smanjeno je i učešće duga u specijalnim pravima vučenja za 0,1 procentni poen, na 4,5 odsto. Učešće duga u evrima, koje je dominantno, i dalje je 45,8 odsto, a nepromenjeno je i učešće duga u švajcarskim francima (0,9 odsto) i ostalim valutama (0,6 odsto).

Suprotno tendenciji prisutnoj u prethodnim tromesečjima, u kamatnoj strukturi javnog duga povećano je učešće duga ugovorenog po varijabilnim kamatnim stopama za 1,1 procentni poen, na 26,2 odsto. Od toga, najveći deo duga vezan je za kamatne stope Euribor i Libor na evro (69,3 odsto), zatim za ostale varijabilne kamatne stope (19,2 odsto), za Libor na američki dolar (9,2 odsto) i za švajcarski franak (1,7 odsto).

Javni dug Republike Srbije iskazan je po metodologiji Ministarstva finansija. Prema toj metodologiji, spoljni javni dug ne obuhvata obaveze Narodne banke Srbije, neregulisane obaveze Republike Srbije uključujući klirinški dug, kao ni deo duga lokalne samouprave i državnih agencija bez garanplje države…

Prilikom praćenja učešća javnog duga u BDP-u, Narodna banka Srbije primenjuje međunarodnu standardnu praksu i javni dug stavlja u odnos s BDP-om koji procenjuje da je ostvaren u četiri poslednja tromesečja…

Zbog rasta javnog duga u prvom tromesečju nepovoljniji su indikatori njegove održivosti, osim indikatora koji javni dug posmatraju u odnosu na izvoz.

Nepovoljnije je učešće javnog duga u procenjenom BDP-u, koje je povećano za 1,3 procentna poena, na 65,1 odsto, kao i učešće u budžetskim prihodima, koje je povećano za 3,5 procentnih poena, na 158,7 odsto.

Međutim, zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, nastavljeno je poboljšanje indikatora koji prati učešće javnog duga u odnosu na vrednost izvoza. Taj indikator je u prvom tromesečju smanjen za 2,1 procentni poen, na 138,0 odsto. Indikator koji posmatra učešće javnog duga u vrednosti izvoza robe i usluga kada im se dodaju doznake takođe je poboljšan, ali je njegovo smanjenje manje, na 115,3 odsto, ili za 0,6 procentnih poena.

Nakon tri tromesečja poboljšanja, zbog veće otplate javnog duga, nepovoljniji su indikatori održivosti koji se posmatraju.

U najvećoj meri pogoršan je indikator koji prati otplatu javnog duga u odnosu na budžetske prihode, koji je u martu iznosio 39,1 odsto. Takođe, učešće otplate javnog duga povećano je u BDP-u (na 15,79 odsto), izvozu robe i usluga (na 33,2 odsto) i izvozu robe i usluga kada im se dodaju doznake (na 28,4 odsto).

Od marta prošle godine postoji tendencija rasta učešća državnih hartija od vrednosti prodatih na domaćem tržištu u ukupnom javnom dugu. Ta tendencija je nastavljena i u prvom tromesečju ove godine, tokom koga je učešće državnih hartija prodatih na domaćem tržištu povećano za 1,5 procentnih poena, na 27,0 odsto. Povećanje je rezultat nastavljenog rasta učešća dinarskih hartija u ukupnom javnom dugu (na 20,3 odsto), ali i rasta učešća hartija denominovanih u evrima (na 6,7 odsto), koje je u prethodna dva tromesečja stagniralo.

Tabela 3. Pregled mera održivosti javnog duga

(u %)

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.
Javni dug/BDP

29,2

34,7

44,5

48,2

60,2

63,8

65,1
Javni dug/izvoz robe i usluga

86,5

116,2

120,7

128,9

149,8

140,1

138,0
Javni dug/izvoz robe i usluga i doznake

70,3

84,0

92,6

103,6

121,7

115,9

115,3
Javni dug /budžetski prihodi

62,6

80,7

102,3

115,7

142,4

155,2

158,7
Otplata javnog duga/BDP*

2,2

7,0

10,1

10,9

11,6

14,3

15,7
Otplata javnog duga/izvoz robe i usluga*

7,0

23,9

28,0

29,8

29,0

31,8

33,2
Otplata javnog duga/izvoz robe i usluga i doznake*

5,7

17,3

21,5

23,9

23,6

26,4

28,4
Otplata javnog duga/bu džetski prihodi*

5,1

16,6

23,7

26,7

27,6

35,3

39,1
* Prevremena otplata dela duga prema Londonskom klubu poverilaca isključena je iz podataka o otplati duga za drugo tromesečje 2013. Izvor: Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije.

Od ukupno ponuđenih 119,0 milijardi dinara, u prvom tromesečju su prodate državne dinarske hartije od vrednosti nominalne vrednosti 97,9 milijardi dinara.6 Istovremeno, na naplatu je dospelo 68,8 milijardi dinara. Time je stanje duga po osnovu dinarskih hartija od vrednosti povećano na 480,1 milijardu dinara. Na pet aukcija državnih hartija denominovanih u evrima ponuđeno je 248,3 miliona evra, a prodato 235,6 miliona evra, i to pretežno domaćim investitorima. S obzirom na to da je tokom ovog tromesečja na naplatu dospelo 100,0 miliona evra, stanje duga po osnovu hartija denominovanih u evrima je povećano do kraja marta na 1,4 milijarde evra.

Kamatne stope na primarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti beležile su divergentna kretanja. S jedne strane, delom i pod uticajem malog obima hartija ponuđenih na prodaju, smanjene su kamatne stope na hartije najkraćih ročnosti, tri i šest meseci. S druge strane, kretanje kamatnih stopa za hartije dužih ročnosti bilo je opredeljeno ponašanjem nerezidenata. Eksterni faktori, prvenstveno smanjenje obima kvantitativnih olakšica FED-a i zaoštravanje geopolitičkih tenzija, odrazili su se na pad ulaganja nerezidenata u ove državne hartije tokom februara, tako da su, nakon smanjenja u januaru, kamatne stope beležile rast. Pad interesovanja bio je privremen i već od druge polovine marta nerezidenti su povećali svoja ulaganja, uprkos

Prilog 1. Spoljni dug Republike Srbije

(preliminarni podaci na dan 31. marta 2014)

U mln EUR USD/EUR = 0,7270

Jun 2014: Ukupan dug 25,054, javni dug 12.794, privatni dug 12,259 milijardi evra

Stanje duga po Sektor/kreditor glavnici

Dospela glavnica

Redovna kamata

Zatezna kamata

UKUPNO
1

2

3

4

5=1+3+4
UKUPAN SPOLjNI DUG

25.208,9

1.506,8

294,7

25.503,6
1. JAVNI SEKTOR1

12.974,9

12.974,9
1.1. Srednjoročni i dugoročni dug

12.974,9

12.974,9
1.1.1. Sektor monetarne vlasti – NBS

563,4

563,4
MMF

515,4

515,4
Strane vlade

48,0

48,0
1.1.2. Opšti nivo države

12.411,5

12.411,5
1.1.2.1. Centralni nivo vlasti – ukupno

12.117,2

12.117,2
1.1.2.1.1. Centralni nivo vlasti

10.836,8

10.836,8
Međunarodne finansijske organizacije

3.852,7

3.852,7
SPV – alokacija MMF-a

435,9

435,9
IBRD – konsolidovani dug

970,7

970,7
IBRD

462,6

462,6
IDA

490,9

490,9
Evropska zajednica

282,0

282,0
EIB

1.119,7

1.119,7
EUROFOND – CEB

58,5

58,5
EBRD

32,5

32,5
Vlade i razvojne banke stranih vlada

2.497,0

2.497,0
Pariski klub – konsolidovani dug

1.338,2

1.338,2
– od toga: kapitalizovana kamata

Vlade

824,1

824,1
Vlade – Libija

36,5

36,5
Razvojne banke stranih vlada

298,3

298,3
Londonski klub – regulisani dug

295,3

295,3
Evroobveznice

3.816,8

3.816,8
Ostali kreditori

352,6

352,6
– od toga: garancija IBRD

292,6

292,6
Kliring – dug u nekonvertibilnoj valuti

22,4

22,4
1.1.2.1.2. Centralni nivo vlasti – garantovani dug

1.280,3

1.280,3
Međunarodne finansijske organizacije

823,1

823,1
EUROFIMA

92,6

92,6
EBRD

332,9

332,9
EIB

397,6

397,6
Razvojne banke stranih vlada

187,2

187,2
Strane vlade

35,8

35,8
Ostali kreditori

234,2

234,2
1.1.2.2. Vlada – fondovi i agencije

25,0

25,0
Ostali kreditori – negarantov ani dug

25,0

25,0
1.1.2.3. Lokalna vlast – ukupno

269,4

269,4
1.1.2.3.1. Lokalna vlast – negarantovani dug

127,7

127,7
EBRD

127,3

127,3
Ostali kreditori

0,5

0,5
1.1.2.3.2. Lokalna vlast – garantovani dug

141,6

141,6
EIB

135,3

135,3
EBRD

6,4

6,4
1.2. Kratkoročni dug

10

Analiza duga Republike Srbije — mart 2014.

PRIVATNI SEKTOR)

12.234,0

1.506,8

294,7 –

12.528,7
2.1. Srednjoročni i dugoročni krediti

12.083,1

1.490,6

294,0 –

12.377,1
2.1.1. Banke

3.018,2

18,7

2,8 –

3.021,0
Međunarodne finansijske organizacije

1.151,6

6,8

0,7 –

1.152,4
IFC

234,0

3,5

0,4 –

234,4
EIB

360,8

1,0

0,2 –

361,0
EUROFOND – CEB

20,0

20,0
EBRD

351,1

2,3

0,2 –

351,2
EFSE

185,7

– –

185,7
Razvojne banke stranih vlada

162,6

– –

162,6
Ostali kreditori

1.704,0

11,9

2,0 –

1.706,0
– od toga MI GA osiguranje

8,0

– –

8,0
2.1.2. Preduzeća

9.063,5

1.471,3

291,2 –

9.354,7
Međunarodne finansijske organizacije

924,4

38,3

14,7 –

939,1
IFC

219,2

14,0

8,2 –

227,5
EIB

349,7

1,3

0,8 –

350,5
EUROFOND – CEB

21,1

1,6

0,0

21,1
EBRD

329,4

21,4

5,7 –

335,1
EFSE

5,0

– –

5,0
Vlade

0,0

0,0

– –

0,0
Razvojne banke stranih vlada

99,6

4,4

0,4 –

100,0
Ostali kreditori

8.039,5

1.428,6

276,1 –

8.315,5
– od toga MIGA osiguranje

81,3

1,2

0,4 –

81,7
2.1.3. Ostali sektori

1,4

0,6

0,0 –

1,4
Ostali kreditori

1,4

0,6

0,0 –

1,4
2.2. Kratkoročni dug

150,9

16,3

0,7 –

151,5
2.2.1. Banke

114,6

– –

114,6
EBRD

– –

Bank. depoziti i kred. linije

114,6

– –

114,6
2.2.2. Preduzeća

36,3

16,3

0,7 –

36,9
Ostali kreditori

32,1

16,3

0,7 –

32,7
Rusija – gotovinski dug za uvoz gasa

4,2

– –

4,2

Izvor: Narodna banka Srbije.

Napomena: Spoljni dug Republike Srbije obračunava se po principu "dospelog duga", koji obuhvata iznos duga po glavnici i iznos obračunate kamate koja nije plaćena u momentu ugovorenog dospeća.

Spoljni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uključen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čeh oslov ačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondov a i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.

Spoljni dug privatnog sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija. Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. po kojima se ne vrše plaćanja (838,8 mln evra, od čega se 384,7 mln evra odnosi na domaće banke, a 454,1 mln evra na domaća preduzeća).

Prilog 2. Promet i stanje spoljnog duga Republike Srbije

(po mesecima 2014. i ukupno 2013)

Preliminarni podaci u mln EUR)

Ukupno 2013.

Jan. 14.

Feb. 14.

Mart 14.

Ukupno jan.-dec. 2014.
1

2

3

4

14 (2 do 13)
Inostrani krediti

545,09

-90,72

-182,15

-94,30

-367,16
A) Dugoročni i srednjoročni, neto (1 – 2)

794,48

-71,75

-138,56

-100,75

-311,07
1. Korišćeno (1.1 + 1.2)

4.797,33

150,42

98,62

167,62

416,66
1.1. Javni sektor

2.867,29

25,23

44,63

39,59

109,45
od toga MMF

1.2. Privat ni sektor (1.2.1 i 1.2.2)

1.930,04

125,19

53,99

128,03

307,21
1.2.1. Banke

467,96

10,06

10,06
1.2.2. Ostali privatni dužnici

1.462,08

125,19

43,93

128,03

297,15
1.2.2.1. od toga kreditori komercijalne banke

501,33

62,01

3,25

48,31

113,58
2. Otplata glavnice (2.1 + 2.2)

4.002,85

222,16

237,18

268,38

727,72
2.1. Javni sektor

1.551,38

56,50

131,15

126,78

314,43
od toga MMF

649,56

22,59

98,35

64,30

185,24
2.2. Privatni sektor (2.2.1 + 2.2.2)

2.451,47

165,66

106,03

141,60

413,29
2.2.1. Banke

953,87

112,20

40,89

67,85

220,94
2.2.2. Ostali privatni dužnici

1.497,60

53,46

65,14

73,75

192,35
2.2.2.1. od toga kreditori komercijalne banke

681,93

27,17

22,66

33,57

83,40
3. Otplata kamate (3.1 + 3.2)

781,94

23,54

51,35

125,44

200,33
3.1. Javni sektor

441,57

12,70

42,07

97,83

152,61
od toga MMF

12,99

2,27

2,27
3.2. Privatni sektor (3.2.1 + 3.2.2)

340,36

10,83

9,28

27,61

47,72
3.2.1 Banke

97,41

3,51

2,41

10,84

16,76
3.2.2. Ostali privatni dužnici

242,96

7,32

6,87

16,77

30,96
3.2.2.1. od toga kreditori komercijalne banke

79,08

2,12

2,49

7,81

12,43
B) Kratkoročni krediti, neto (1 + 2)

-249,39

-18,97

-43,59

6,46

-56,10
1. Javni sektor, neto

2. Privatni sektor, neto (2.1 + 2.2)

-249,39

-18,97

-43,59

6,46

-56,10
2.1. Banke, neto (2.1.1+ 2.1.2)

-256,63

-19,07

-42,06

4,41

-56,71
2.1.1. Ostali kratkoročni krediti, ne

1,00

-1,00

-1,00
2.1.2. Depozitne i kreditne linije, ne

-257,63

-19,07

-42,06

5,41

-55,71
2.2. Ostali privatni dužnici, neto

7,24

0,10

-1,52

2,04

0,62
u mln EUR)

Stanje duga po mesecima

31.12.2013.

31.1.2014.

28.2.2014.

31.3.2014.

% BDP-a 31.3.2014.
1

2

3

4

’14
Stanje duga

25.841,85

25.863,35

25.604,14

25.503,62

80,0 odsto
A) Javni sektor (1 + 2)

13.173,24

13.273,64

13.095,73

12.974,93

40,7 odsto
1. Dugoročni i srednjoročni krediti

13.173,24

13.273,64

13.095,73

12.974,93

40,7 odsto
2. Kratkoročni krediti

0,0 odsto
B) Privatni sektor (1 + 2)

12.668,61

12.589,71

12.508,41

12.528,69

39,3 odsto
1. Dugoročni i srednjoročni krediti

12.456,66

12.405,03

12.366,33

12.377,15

38,8 odsto
2. Kratkoročni krediti

211,95

184,68

142,08

151,54

0,5 odsto
Banke (1.1 + 2.1)

3.400,05

3.271,33

3.197,60

3.135,60

9,8 odsto
1.1. Dugoročni i srednjoročni kredi

3.228,74

3.119,09

3.087,42

3.021,01

9,5 odsto
2.1. Kratkoročni krediti

171,31

152,24

110,18

114,59

0,4 odsto
Ostali privatni dužnici (1.2 + 2.2)

9.268,56

9.318,38

9.310,81

9.393,08

29,5 odsto
1.2. Dugoročni i srednjoročni kredi

9.227,92

9.285,94

9.278,91

9.356,14

29,3 odsto
2.2. Kratkoročni krediti

40,64

32,44

31,90

36,95

0,1 odsto

Izvor: Analiza duga Republike Srbije 2014, Narodna banka Srbije

U junu 2014. dug 25.38 mlijardi evra

Kreditor

Stanje duga po glavnici

Dospela glavnica

Redovna kamata

Zatezna kamata

UKUPNO

1

2

3

4

5=1+3+4

UKUPAN SPOLjNI DUG

25.054,3

1.692,8

329,5

25.383,9

JAVNI SEKTOR

12.794,7

12.794,7

Srednjoročni i dugoročni dug

12.794,7

12.794,7

Monetarna vlast – Narodna banka Srbije

381,2

381,2

IMF Stand by aranžman

332,7

332,7

Strane vlade

48,4

48,4

Opšti nivo države

12.413,6

12.413,6

Vlada – Centralni nivo

12.141,8

12.141,8

SPV alokacija IMF-a

439,5

439,5

IBRD

1.434,8

1.434,8

IDA

487,3

487,3

EU – Evropska unija

282,0

282,0

EIB

1.495,7

1.495,7

EUROFOND – CEB

57,3

57,3

EBRD

366,6

366,6

EUROFIMA

92,9

92,9

Strane vlade, razvojne banke i agencije stranih vlada

2.779,3

2.779,3

Pariski klub – konsolidovani dug

1.343,1

1.343,1

od toga: kapitalizovana kamata

Strane vlade

903,2

903,2

Razvojne banke i agencije stranih vlada

533,0

533,0

Londonski klub – regulisani dug

284,1

284,1

Evroobveznice

3.847,3

3.847,3

Ostali kreditori

552,5

552,5

od toga garancija IBRD

292,6

292,6

Kliring dug u nekonvertibilnoj valuti

22,5

22,5

Vlada- Fondovi i agencije

Ostali kreditori

Lokalna samouprava

271,7

271,7

EIB

138,1

138,1

EBRD

133,2

133,2

Ostali kreditori

0,4

0,4

Kratkoročni dug

Privatni sektor

12.259,6

1.692,8

329,5

12.589,1

Srednjoročni i dugoročni dug

12.103,7

1.674,5

328,9

12.432,5

Banke

2.930,9

42,2

7,8

2.938,8

IFC

204,8

4,8

0,5

205,4

EIB

411,8

1,0

0,3

412,1

EUROFOND – CEB

20,0

20,0

EBRD

334,3

12,6

0,8

335,1

EFSE

181,7

0,8

182,5

Razvojne banke i agencije stranih vlada

153,8

1,0

0,6

154,4

Ostali kreditori

1.624,4

22,8

4,9

1.629,3

od toga MIGA osiguranje

Preduzeća

9.171,0

1.631,6

321,0

9.492,0

IFC

205,8

10,0

9,4

215,2

EIB

324,1

3,5

1,0

325,0

EUROFOND – CEB

18,4

18,4

EBRD

319,8

25,6

6,7

326,5

EFSE

5,0

5,0

Strane vlade

0,0

0,0

0,0

Razvojne banke i agencije stranih vlada

93,6

4,5

1,3

94,9

Ostali kreditori

8.204,4

1.588,0

302,5

8.507,0

od toga MIGA osiguranje

81,3

2,0

0,5

81,8

Fizička lica

1,7

0,6

0,0

1,7

Ostali kreditori

1,7

0,6

0,0

1,7

Kratkoročni dug

155,9

18,3

0,7

156,6

Banke

127,6

127,6

Preduzeća

28,4

18,3

0,7

29,0

Napomena: Spoljni dug Republike Srbije obračunava se po principu "dospelog duga", koji obuhvata iznos duga po glavnici i iznos obračunate kamate koja nije plaćena u momentu ugovorenog dospeća.

1) Spoljni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uključen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.

2) Spoljni dug privatnog sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija. Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. po kojima se ne vrše plaćanja ( 844,4 mln evra, od čega se 387,8 mln evra odnosi na domaće banke, a 456,6 mln evra na domaća preduzeća).

Izvor: Spoljni dug prema dužnicima i kreditorina, stanje na dan 30. juna 2014, NBS

Neto devizne rezerve 8 milijardi evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju avgusta iznosile 10.949,2 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 304 odsto i više od sedam meseci uvoza robe i usluga.

Najveći devizni priliv u avgustu ostvaren je po osnovu korišćenja kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata u iznosu od 748,3 miliona evra. Pored toga, priliv je ostvaren po osnovu prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 63,1 milion evra, zatim većeg izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 35,8 miliona evra i donacija i kredita u ukupnom iznosu od 21,0 miliona evra.

Veći odliv iz deviznih rezervi realizovan je po osnovu izmirivanja obaveza prema inokreditorima u iznosu od 67,7 miliona evra i servisiranja stare devizne štednje u iznosu od 15,0 miliona evra.

Neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, na kraju avgusta su iznosile 8.090,0 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 456,7 miliona evra i bio je za 125,8 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. Za prvih osam meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3.540,2 miliona evra.

U avgustu je zabeležena nominalna deprecijacija dinara prema evru za 0,9%, a Narodna banka Srbije je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 60 miliona evra kako bi smanjila prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa.

Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu, Kabinet guvernera NBS 12. oktobra 2014.

Svetski dužnički sat

Kako dužnički sat otkucava možete videti na interaktivnoj mapi
The global debt clock, londonskog Ekonomista, tako što ćete izabrati zemlju na mapi ili u okviru desno i godinu.(Javni dug Srbije 3.506,13 dolara po stanovniku)

***

Kako se uvećava svetski dug svake sekunde možete pratiti i na sajtu

The global debt clock

Dopunjeno 25. oktobra

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu