Vitalna statistika

Više od vesti
BROJ |

Žene i muškarci u Srbiji 2014.

Dokument Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji": žene žive duže, više ih je u jednoroditeljskim porodicama, samačkim domaćinstvima i među razvedenima, manje su plaćene od muškaraca, a više od muškaraca rade neplaćene poslove i izloženije su siromaštvu i isključene su iz odlučivanja

VEĆI BROJ ŽENA KOD SREDOVEČNOG I STAROG STANOVNIŠTVA: Stanovništvo prema starosti i polu 2011 – 2041.

Na mušakrce se vodi domaćinstvo;

Žena – "izdržavano lice" ;

Jednoroditeljske porodice tipa "majka s decom";

Udovice i raspuštenice;

Stanovništvo, prema izvorima sredstava za život;

M/Ž razlike u zaradama;

Među diplomiranim studentima 58 odsto žena;

Zaposlena lica, prema bračnom statusu i polu;

Samo 5 odsto žena su predsednice opština/gradonačelnice;

Slobodno vreme za neplaćeni rad;

Veći procenat hroničnih bolesti zabeležen kod žena;

Za nanošenje teških telesnih povreda robija 741 muškarac, a žena 28

PRETEŽNI TIP JEDNORODITELJSKE PORODICE: "majka s decom"

***

Žene čine 51,3 odsto od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. Posmatrano po starosti, kod sredovečnog i starog stanovništva veći je broj žena, dok su kod mlađeg stanovništva muškarci brojčano dominantniji. Žene su u proseku starije od muškaraca za 2,7 godina.

Prosečno domaćinstvo u Republici Srbiji ima tri člana.

Najzastupljenija su jednoporodična domaćinstva bračnih/vanbračnih parova s decom — svako treće domaćinstvo, odnosno 36,4 odsto. Potom slede samačka domaćinstva, koja čine 22,3 odsto ukupnog broja domaćinstava, dok domaćinstava bračnih/vanbračnih parova bez dece ima 18,5 odsto.

Muškarci preovlađuju kao lica na koje se vodi domaćinstvo u svim višečlanim domaćinstvima.

U samačkim domaćinstvima daleko je veća zastupljenost žena — 60 odsto prema 40 odsto. Tako, kod samačkih domaćinstava čiji su nosioci starosti 65 i više godina, gotovo tri četvrtine su žene, dok među "samcima" mlađim od 50 godina ima 61 odsto muškaraca.

Oko 79 odsto jednoroditeljskih porodica pripada tipu "majka s decom". Preko 70 odsto ovih porodica ima samo jedno dete.

Više od polovine, odnosno 57 odsto muškaraca i 53 odsto žena starijih od 15 godina živi u braku/zajednici.

Među neudatim/neoženjenim, žena je za 15 odsto manje od muškaraca (43 odsto prema 58 odsto).

Međutim, žene su zastupljenije među razvedenim licima, dok su u kategoriji udovica/udovac, žene čak 3,6 puta zastupljenije od muškaraca.

Među stanovništvom starosti 15 i više godina, 80 odsto žena i 81 odsto muškaraca koji žive u vanbračnoj zajednici formalno su, odnosno prema zakonskom bračnom stanju, neudate/neoženjeni.

Žene koje žive u vanbračnoj zajednici stare su u proseku 39, a muškarci 42 godine.

UPZORAVAJUĆI ZDRAVSTVENI BILTEN: Veći procenat hroničnih bolesti zabeležen kod žena

Žene su najzastupljenije u kategoriji "izdržavano lice" (57,6 odsto), a potom slede žene kojima je glavni izvor prihoda penzija (57 odsto), stipendije (56,5 odsto) i socijalna primanja (55,5 odsto).

Među muškarcima, najveće je učešće lica kojima je glavni izvor sredstava za život zarada (58 odsto), potom slede novčana naknada za nezaposlena lica (60 odsto), prihodi od imovine (63,8 odsto), kao i zajam/ušteđevina (64 odsto). Žene su prostorno pokretljivije: više od polovine njih, odnosno 53 odsto žena doselilo se u mesto stalnog stanovanja iz drugog naselja u Republici Srbiji ili iz inostranstva, dok se 63 odsto muškaraca nikada nije selilo. Najviše migrantskog stanovništva doselilo se iz druge oblasti: svaka peta žena, odnosno 15 odsto muškaraca.

Ženama niže penzije, muškarcima češće invalidnina

Među osobama sa invaliditetom na evidenciji Centara za socijalni rad, skoro polovina ukupnog broja žena pripada starosnoj grupi 65 i više (48 odsto), a muškaraca starosnoj grupi 26-64 (46 odsto).

*Žene čine nešto više od 50 odsto svih korisnika starosnih penzija, dok skoro dve trećine svih korisnika invalidskih penzija čine muškarci.

U obe kategorije žene u proseku primaju manju penziju od muškaraca, i to za skoro 20 odsto nižu starosnu, a preko 16 odsto nižu invalidsku penziju.

*Žene koje su ostvarile pravo na starosnu penziju (bile su zaposlene) to pravo koriste prosečno dve godine duže od muškaraca jer prema zakonu odlaze mlađe u penziju.

*

Žene koje su ostvarile pravo na starosnu penziju (bile su zaposlene) prosečno žive kraće za dve godine od muškaraca koji su ostvarili pravo na starosnu penziju.

Među dnevnim migrantima koji obavljaju zanimanje, znatno je veće učešće muškaraca (62 odsto), nego žena (38 odsto). S druge strane, među dnevnim migrantima koji se školuju, neznatno je veće učešće žena — 51 odsto, prema 49 odsto.

Prema dobijenim rezultatima, najviša stopa rizika od siromaštva u 2012. godini je među mladima oba pola i ona iznosi 26,8 za žene, a 27,7 za muškarce, dok je najniža stopa kod najstarije populacije muškog pola — 15,3.

Domaćinstva, prema porodičnom sastavu i polu lica na koje se vodi domaćinstvo, 2011

Muški br.

%

žene br.

%

žene %

muški%
Ukupno

751634

100

1736252

100

30

70
Porodična domaćinstva

392106

52

1495073

86

21

79
Domaćinstva sajednom porodicom

365535

49

1298194

75

22

78
Bračni/vanbračni par sa decom

105607

14

799270

46

12

88
Bračni/vanbračni par bez dece

50874

7

408251

24

11

89
Majka sa decom

204496

27

33784

2

86

14
Otac sa decom

4558

1

56889

3

7

93
Domaćinstva sa dve ili više porodica

26571

4

196879

11

12

88
Neporodična domaćinstva

359528

48

241179

14

60

40
Samačka domaćinstva

335001

45

220466

13

60

40
Višečlana domaćinstva

24527

3

20713

1

54

46

Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, RZS.

Stanovništvo starosti 15 i više godina koje živi u vanbračnoj zajednici, prema bračnom stanju i polu, 2011.

NASILJE U PRODICI: muškarci 95 odsto svih osuđenih, a žene 5 odsto

Žene

Muškarci

polna str.
broj

%

broj

%

žene

muškarci
Ukupno

118170

100

117893

100

50

50
Neudata/neoženjen

93982

80

95278

81

50

50
Udata /oženjen (ne žive zajedno)

1093

1

1179

1

48

52
Udovica/udovac

3983

3

2664

2

60

40
Razvedena/razveden

13908

12

13866

12

50

50
Nepoznato

5204

4

4906

4

51

49

Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, RZS.

Živorođeni, prema starosti i bračnom stanju majke, 2008. i 2013.

Starost majke

2008

2013
u braku

van braka

u braku

van braka
Ukupno

53336

15747

49103

16451
-15

……..

59

……..

43
15-19

1808

2848

1065

2324
20-24

12770

4648

8326

4288
25-29

18858

3792

16751

4154
30-34

13866

2630

15361

3271
35-39

4920

1322

6325

1875
40-44

735

289

1055

394
45-49

54

19

83

35
50+

10

10

5
Nepoznato

315

140

127

62

Izvor: Vitalna statistika, RZS.

Stanovništvo, prema izvorima sredstava za život i polu, 2011.

Žene broj

%

Muškarci broj

%
Ukupno

3687686

100

3499176

100

51

49
Izdržavano lice

1605829

44

1181745

34

58

42
Penzija

929856

25

700420

20

57

43
Stipendija za učenike/studente,

2933

0

2255

0

57

43
studentski kredit

Socijalna primanja

78794

2

63165

2

56

44
Zarada ili druga primanja po osnovu rada

908425

25

1253645

36

42

58
Novčana naknada za nezaposlena lica

15304

0

23306

1

40

60
Prihodi od imovine

40375

1

71074

2

36

64
Zajam/ušteđevina

9255

0

16442

0

36

64
Ostalo

96915

3

187124

5

34

66

Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, RZS.

*

U periodu od 1990. do 2013. godine, stopa živorođenja u Republici Srbiji je imala konstantan pad sa blagim varijacijama, a stopa umrlih konstantan porast. Od 1991. godine, stopa prirodnog priraštaja je negativna za mušku populaciju, a od 1992. godine i za žensku, i za mušku.

*Među osobama sa invaliditetom veće je učešće žena (58,2 odsto) nego muškaraca (41,8 odsto). Prosečna starost žena sa invaliditetom je oko 69 godina, a muškaraca oko 64 godine. Posmatrano prema vrsti problema, najveće je učešće osoba sa invaliditetom usled problema sa hodom, i to 5,8 odsto od ukupnog broja žena u Republici Srbiji, i 3,6 odsto od ukupnog broja muškaraca.

*

Mlade žene starosti od 20 do 24 godine manje koriste bilo koji metod kontracepcije od žena starijih starosnih grupa.

*Prema sopstvenom iskazu, najučestaliji zdravstveni problem sa kojima su se u 2013. godini suočavali stanovnici oba pola starosti 15 i više godina bio je povišen krvni pritisak — 35,2 odsto žena i 26,5 odsto muškaraca. Veća učestalost hroničnih bolesti i stanja je zabeležena kod žena, a jedina bolest kod koje je zabeležena veća rasprostranjenost kod muškaraca je infarkt miokarda.

*

Istraživanje je pokazalo da je rasprostranjenost pušenja u populaciji starosti 15 i više godina među muškarcima 37,9 odsto, a među ženama 31,6 odsto. Jedina starosna grupa u kojoj žene preovlađuju je grupa od 15 do 19 godina — 19,5 odsto žene, a 19 odsto muškarci.

*

Čak dvostruko više muškaraca nego žena umre u starosnoj dobi od 30 do 59 godina, i to uglavnom od bolesti krvotoka i tumora.

*

Tri puta više muškaraca nego žena umire usled saobraćajnih povreda i samoubistava.

Osuđena punoletna lica, prema krivičnom delu i polu, 2009. i 2013.

U 2013. godini, muškarci čine 95 odsto svih osuđenih punoletnih lica za krivično delo nasilje u porodici, a žene 5 odsto.

Dečaci čine 95 odsto svih maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije u 2013. godini.

Krivično delo

žene 2009

muškarci 2009

žene 2013

muškarci 2013
Ukupno

3801

37079

3204

29037
Protiv života i tela

231

3179

199

2198
Ubistvo

8

180

16

183
Ubistvo deteta pri porođaju

7

0

0

0
Teška telesna povreda

22

816

28

741
Laka telesna povreda

163

1670

136

950
Druga dela

31

513

19

324
Protiv sloboda i prava čoveka i građanina

27

461

60

723
Prinuda

1

58

4

52
Ugrožavanje sigurnosti

18

284

46

553
Druga dela

8

119

10

118
Protiv polne slobode

10

228

9

227
Silovanje

0

77

0

60
Druga dela

10

151

9

167
Protiv braka i porodice

310

2941

284

2818
Zapuštanje i zlostavljanje

23

15

22

11
maloletnog lica

Nasilje u porodici

111

1739

81

1451
Nedavanje izdržavanja

140

1053

153

1252
Druga dela

36

134

28

104
Protiv imovine

825

8783

1007

8722
Krađa

269

1874

535

2960
Teška krađa

168

3468

137

3008
Razbojnička krađa i razbojništvo

17

687

35

756
Druga dela

371

2754

300

1998
Protiv privrede

191

1037

173

996
Protiv zdravlja ljudi

192

3359

169

2714
Neovlašćena proizvodnja i promet droga

180

3228

75

1256
Omogućavanje uživanja opojnih

7

110

10

71
droga

Druga dela

5

21

84

1387
Protiv službene dužnosti

141

737

142

558
Zloupotreba službenog položaja

76

447

63

291
Pronevera

52

181

62

161
Prevara u službi

1

5

0

2
Primanje mita

3

29

8

35
Davanje mita

3

32

3

51
Druga dela

6

43

6

18
Trgovina ljudima

3

17

7

20
Ostala krivična dela

1871

16337

1154

10061

Izvor: Statistika pravosuđa, RZS.

Stopa aktivnosti žena sa visokim obrazovanjem je viša od stope aktivnosti muškaraca istog nivoa obrazovanja (71 odsto odnosno 65 odsto) i za 31 procentni poen je veća od prosečne stope aktivnosti za sve žene starosti iznad 15 godina, koja iznosi 40 odsto. Zaposlenih žena ima za 16 procentnih poena manje u odnosu na zaposlene muškarce (42 odsto odnosno 58 odsto).

Najviše zaposlenih žena je između 45 i 54 godina starosti (29,4 odsto), dok zaposlenih muškaraca je najviše između 35 i 44 godina starosti (25,5 odsto).

Stopa zaposlenosti žena starosti 25 do 54 godine je za 14 procentnih poena manja u odnosu na stopu zaposlenosti muškaraca iste starosti (56 odsto prema 70 odsto).

Zaposlenih udatih žena ima za pet procentnih poena više u odnosu na zaposlene oženjene muškarce (71 odsto prema 66 odsto).

Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29 odsto muškaraca i 14 odsto žena). Neformalno zaposlenih žena i muškaraca ima više među samozaposlenim licima nego među zaposlenim radnicima u svim starosnim grupama. Najveći broj neformalno zaposlenih su stari 65 i više godina (81,3 odsto žena i 51,6 odsto muškaraca). Stopa nezaposlenosti za žene starosti 15 i više godina je za tri procentna poena veća nego za muškarce (24 odsto prema 21 odsto).

Najveća stopa nezaposlenosti se javlja kod žena u starosnoj grupi 15 do 24 godina i za 12 procentnih poena je veća stope nezaposlenosti muškaraca iste starosne grupe (57 odsto prema 45 odsto). Žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima gazdinstva sa 17,3 odsto. Nosioci gazdinstava na teritoriji Republike Srbije su najbrojniji u starosnoj kategoriji 65 godina ili više (žene 47 odsto, muškarci 32 odsto).

Žene čine izrazitu većinu među članovima porodice i rođacima koji su obavljali poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu (62,9 odsto, muškarci 37,1 odsto), dok među stalno zaposlenima na gazdinstvima čine izrazitu manjinu (14,8 odsto, muškarci 85,2 odsto).

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva su nezaposlena lica (48,7 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (6,4 odsto).

Kod samozaposlenih lica ova stopa iznosi 38,3 odsto.

Stopa rizika od siromaštva kod penzionera je 14,5 odsto, i u ovoj kategoriji žene su siromašnije od muškaraca, što je slučaj i u kategoriji drugih neaktivnih lica.

Stope aktivnosti, prema starosti i polu, 2013.

Starost

Ukupno

Žene

Muškarci
15 +

48

40

57
15-64

62

53

70
15-24

29

23

34
25-54

1

74

88
55 +

22

15

31

Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS.

Stope zaposlenosti, prema starosti i polu, 2013.

Starost

Ukupno

Žene

Muškarci
15 +

38

31

45
15-64

47

40

55
15-24

15

10

19
25-54

63

56

70
55+

20

14

27

Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS.

Zaposlena lica, prema bračnom statusu i polu, 2013.

Žene

978107
Neudata

160969
Udata

689755
Udovica

51931
Razvedena

75452
Muškarci

1332611
Neoženjen

369776
Oženjen

884238
Udovac

21994
Razveden

56603

Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS.

Prosečne zarade zaposlenih kod pravnih lica, prema sektorima delatnosti i polu, mart 2014.

Sektori delatnosti

žene

muškarci

žene%

muškarci%
Ukupno

60185

68026

94

106
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

48850

49930

98

101
Rudarstvo

87971

95571

93

101
Prerađivačka industrija

46962

57861

87

108
Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom

90082

108236

86

104
Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama

54677

55603

99

100
Građevinarstvo

57368

50963

110

98
Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila

54923

74018

86

116
Saobraćaj i skladištenje

60115

61479

98

101
Usluge smeštaja i ishrane

39282

46101

93

109
Informisanje i komunikacije

95671

104751

95

104
Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja

91144

120518

89

8
Poslovanje nekretninama

68115

72027

96

102
Stručne, naučne, informacione i tehničke delatnosti

93852

97178

98

102
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

47252

44530

104

98
Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje

75626

80742

97

104
Obrazovanje

56550

65507

95

110
Zdravstvena i socijalna zaštita

57871

70823

95

117
Umetnost; zabava i rekreacija

55360

57134

99

102
Ostale uslužne delatnosti

72386

59089

113

92

Izvor: Statistika zarada, RZS.

Zaposleni kod pravnih lica i njihove prosečne zarade, prema stepenu stručne spreme i polu, mart 2014.

Stručna sprema

Br. zaposlenih žena

Br. zaposlenih muškaraca

plate žena

plate muškaraca
Ukupno*

493552

514504

60185

68026
Visoka stručna sprema

153439

103479

88199

115040
Viša stručna sprema

49248

30430

62922

74283
Srednja stručna sprema

178129

158490

51038

59856
Niža stručna sprema

22049

26054

33731

43061
Visokokvalifikovani

5940

33561

49439

75349
Kvalifikovani

30171

102967

38018

50337
Polukvalifikovani

20628

22558

33929

42686
Nekvalifikovani

33948

36965

32303

41978

* Nisu obuhvaćeni zaposleni kod svih pravnih lica koja imaju manje od 50 zaposlenih

Izvor: Statistika zarada, RZS.

Detaljnije u publikaciji: Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republika Srbija Republički zavod za statistiku, Prvo izdanje, Beograd, 2014.

Žene potisnute iz odlučivanja


Samo 5 odsto žena su predsednice opština/gradonačelnice, a 29 odsto žena su odbornice u skupštinama opština/gradova.

Žene su retko na poziciji upravnika ili menadžera gazdinstva: 15,9 odsto žena, a muškaraca 84,1 odsto

O publikaciji Žene i muškarci u Republici Srbiji

Izvor: Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republika Srbija Republički zavod za statistiku, Prvo izdanje, Beograd, 2014.

To je četvrta po redu publikacija u kojoj se predstavljaju statistički podaci prikazani prema polu prikupljeni iz sledećih institucija: Republički zavod za statistiku (RZS), Institut za javno zdravlje Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dečiji fond Ujedinjenih nacija . Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Doprinos u pripremi i oblikovanju ove publikacije dali su:
>Biljana Stojković, Venezija Ilijazi, Verica Petrović, Vesna Zajc, Vlada Šutić, Vladica Janković Gordana Bjelobrk, Gordana Jordanovski, Dejan Nikolić, Dragana Đoković-Papić, Dragana Nikolić, Dragana Paunović-Radulović, dr Dragica Pavlović, Dušan Radovanović, Zorana Ilić-Terzić Ivan Ivanović, Ivana Lukić, Jasna Milanković, Jelena Milaković, Jovanka Stojanović, Jasmina Grozdanov, Ljiljana Kozlina, Ljubica Stojanović, Milka Ilić-Pešić, Mirjana Ognjanović, Mirjana Popović, Nada Ćurin, Nadežda Bogdanović, Paun Cukavac, Selena Marković, Slavica Manov, Slavica Novaković, Tijana Čomić

Polna prizma obrazovanja


Skoro 10 odsto žena i oko 4 odsto muškaraca koji žive u gradskim naseljima je bez osnovne škole ili ima nepotpunu osnovnu školu.

U naseljima tipa "ostalo" preko 30 odsto žena i oko 17 odsto muškaraca nije nikada išlo u školu ili ima nepotpunu osnovnu školu.

Među nepismenim stanovništvom, u skoro svim starosnim grupama, više je žena nego muškaraca.

U inkluzivnom obrazovanju u osnovnim školama znatno je više dečaka nego devojčica (prema individualnom obrazovnom planu radi dve petine devojčica, a tri petine su dečaci).

Trogodišnje srednje stručne škole završava duplo više dečaka nego devojčica. Devojčice su brojnije u područjima obrazovanja: tekstilstvo i kožarstvo, lične usluge, hemija, nemetali i grafičarstvo i zdravstvo i socijalna zaštita.

Među učenicima koji završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više je devojčica (58 odsto) nego dečaka (42 odsto). Takođe, devojčice su u većini među učenicima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (52 odsto devojčica, prema 48 odsto dečaka).

Dečaci su brojniji u područjima obrazovanja: elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala, geodezija i građevinarstvo, saobraćaj, šumarstvo i obrada drveta i geologija i rudarstvo.

Visoke škole i fakultete upisuju i završavaju više žene. Među upisanim studentima žena je 56 odsto, a među diplomiranim 58 odsto (podaci za 2012. godinu).

Među diplomiranim studentima u 2012. godini, žene čine više od polovine u područjima obrazovanja: obrazovanje (87 odsto), zdravstvo i socijalna zaštita (73 odsto), umetnost i humanističke nauke (71 odsto) i društvene nauke, poslovanje i pravo (61 odsto).

Muškarci čine većinu svih diplomiranih u područjima obrazovanja: tehnika, proizvodnja i građevinarstvo (65 odsto), prirodne nauke, matematika i informatika (54 odsto), poljoprivreda i veterina (54 odsto) i usluge (51 odsto). U 2012. godini doktoriralo je više muškaraca (52 odsto) nego žena (48 odsto).

Žene čine većinu u područjima obrazovanja: zdravstvo i socijalna zaštita i prirodne nauke, poslovanje i pravo.

Među članovima SANU dominiraju muškarci — u septembru 2014. godine preko 90 odsto svih članova su muškarci. U Odeljenju tehničkih nauka i Odeljenju društvenih nauka nema nijedne žene.

Prema rezultatima R18A testa, devojčice pokazuju bolje rezultate u čitalačkoj i naučnoj pismenosti, a dečaci u matematičkoj pismenosti.

U većini starosnih grupa kompjuterski su pismeniji muškarci nego žene. Samo među najmlađima (16-24 godine) malo više žena koristi računare.

U starijim starosnim grupama, među korisnicima računara, brojniji su muškarci. Većina korisnika interneta su, takođe, muškarci.

Od ukupnog broja dece korisnika na aktivnoj evidenciji centara za socijalni rad najviše je dece oba pola iz starosne grupe 6-14 godina, i to devojčica 47 odsto, a dečaka 46 odsto.

Slobodno vreme za neplaćeni rad

►Radnim danima, žene u ukupnom poslu provedu više od sedam sati, a muškarci nepunih sedam sati.

►Danima vikenda, žene u proseku provedu više vremena u neplaćenim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.

►Što je obrazovanje žena više, to više vremena provode u plaćenom poslu, ali to pravilo važi za muškarce kada je u pitanju slobodno vreme.

►Na neplaćenom poslu, bez obzira na stepen obrazovanja, žene provode više od četiri sata, s time što nešto manje vremena provode žene s višim i visokim obrazovanjem.

►Što se tiče slobodnih aktivnosti, muškarci u njima provode šest i po sati, a žene manje od pet i po, s time što i jedni u drugi polovinu tog vremena provedu ispred malih ekrana.

I žene i muškarci u proseku provedu jedan sat u putovanju, s tim što žene manje od polovine tog vremena provedu u javnom prevozu, a muškarci u vožnji kolima.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu