Dokument
RANIJI IGNORISANI PRIGOVORI: Plakad Građanske inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" koja se protivi projektu "Beograd na vodi"
Nakaradan i nepopravljiv plan
Deklaracija Akademije arhitekture Srbije o "Beogradu na vodi": "Stručnjaci nekad veoma poštovanog Urbanističkog zavoda Beograda primorani su da po jednoj maketi, za dva meseca, urade nakaradan, isfabrikovan, profesionalno apsolutno neprihvatljiv i nepopravljiv plan i time prekrše sve etičke norme i profesionalne standarde..." VREME 1262. 12. mart 2015. INTERVJU – BOJAN KOVAČEVIĆ, ARHITEKTA: Vučićev zabranjeni grad KONTOVERZE: Beograd na vodi – Izmanipulisane arhitekte; Drugi pišu: Šta je rekao arhiteka Mihajlo Mitrović i kako je time manipulisano; Transparentnost Srbija: Kako će 90 hektara "biti dato" investitoru? Arhitekta Dragoljub Bakić: Nastaće neviđen haos, to ne može da se pojmi
Sa dobrom namerom i sa profesionalnom odgovornošću Akademija arhitekture Srbije (dalje: AAS) obraća se institucijama Republike Srbije, Grada Beograda, stručnoj i široj javnosti Beograda i Srbije u povodu istrajavanja nadležnih u nametanju projekta "Beograd na vodi", na način kako je zamišljen i otpočeo, kako se navodno razvija, a pogotovo zbog onog što može da proizvede. Podsećamo da Srbija ima 4500 arhitekata i urbanista, od toga 2500 samo u glavnom gradu. Ponižavajuća je činjenica da je jedna maketa, kojoj se ne zna ni autor ni poreklo, postala glavna matrica dalje razrade prostornog plana, za najvredniji deo grada, umesto urbanističkog plana. Tome valja dodati da su u procesu definisanja Beograda na vodi veliku formalnu ulogu imali i dokumenta potpisivali diplomirani prostorni planeri, struka koja u ovom slučaju neuspešno pokušava da zameni urbaniste jer je to nekom potrebno.
Sam projekat i način njegovog sprovođenja obiluju nizom zakonskih prekršaja, a sve u interesu jedne navodno isplative ekonomske zamisli, u sadejstvu sa privatnim investitorom, počev od zloupotrebe zakonskih odredbi o opcijama kada se i za šta izrađuje PPPPN (prostorni plan područja posebne namene), u koje se centralni prostor prestonice Srbije nikako ne da podvesti. U svim koracima koji su tokom 2014. preduzeti izigrani su, sukcesivno, svi aspekti demokratije, kroz pretvaranje predstavnika građana u glasačku mašinu za dostizanje cilja koji je jedan čovek promovisao. Prostor odavno predviđen za javne namene, u geometrijskom centru vremenom naraslog Beograda, prenamenjen je, što je potpuno bez smisla, za izgradnju stanova i poslovnog prostora kao nepostojeću vrstu javnog interesa a onda je to što je naopako definisano postalo osnov za izradu PPPPN. Izvršne vlasti Republike i Grada prinudile su sve, i stručnjake-nameštenike i beogradske odbornike, na strahovito opasne izmene odredaba Generalnog urbanističkog plana. Iz njega je izbačena najvažnija odrednica za ovu lokaciju, da ovaj centralni deo Savskog amfiteatra, pojas neposredno uz reku u dubini od 300 metara na desnoj obali, može biti izgrađen za pretežno javnu namenu i to objektima ograničene spratnosti. Mimoilazeći mišljenje široke stručne javnosti i građana, nije zaštićeno priobalje kao opšte dobro koje se mora poštovati i čuvati od svake zloupotrebe.
Prekršen je član 89 Ustava Republike Srbije, koji jasno govori o kulturnom nasleđu i opštem interesu naroda i države, kao i niz zakona Srbije, niz međunarodnih povelja, konvencija, rezolucija, pravila i smernica usvojenih od strane Saveta Evrope o pravu na grad, koje je Srbija potpisala i ratifikovala, od, recimo, "Evropske konvencije o predelu" Saveta Evrope iz 2000, ratifikovane 2011, kada su donete i UNESKO-ove "Preporuke o istorijskom urbanom pejzažu". I sve se to preskače u trenutku kada Srbija otpočinje pregovore o članstvu u EU.
Stručnjaci nekad veoma poštovanog Urbanističkog zavoda Beograda primorani su da po jednoj maketi, za dva meseca, urade nakaradan, isfabrikovan, profesionalno apsolutno neprihvatljiv i nepopravljiv plan i time prekrše sve etičke norme i profesionalne standarde. Plan u kojem nema ni jednog kreativno zasnovanog urbanog prostora, niti jedne urbane ugodnosti koja bi mu privukla mase pešaka, građana, a kojima bi ovaj deo grada morao biti namenjen. Do danas se u tumačenju ideja "Beograda na vodi" nije pojavio ni jedan stručnjak vrhunskog kredibiliteta kao zastupnik te ideje. Sve rade anonimne ličnosti, obrađivači, po nalozima iz političkih struktura ili iz inostranstva.
AAS skreće pažnju građanima na teme tehničkih i fainansijskih aspekata infrastrukturnih priprema zemljišta za nagoveštenu izgradnju. U pitanju su ogromna sredstva, potrebni dugi rokovi i, što je najvažnije, logika da se infrastruktura ne može zasnivati parcijalno za pojedinačne lokacije. Njena ukupna vrednost barem dvostruko nadilazi maksimalnu moguću sumu investiranja u same građevine, pa se postavlja pitanje ko je omogućio partneru iz Emirata da donosi suverene odluke, pritom zasad investirajući samo u kozmetičke zahvate. Da li je, na primer, neophodni železničko-drumski most preko Dunava, kod Vinče, deo obaveznog ulaganja u Beograd na vodi? Naravno da jeste. Isto važi i za završetak železničke stanice u Prokopu i novu autobusku stanicu, za završetak putne obilaznice i završetak teretne železničke obilaznice oko Beograda, prve etape metro sistema, i još mnogih infrastrukturnih poslova. Kada su cene i rokovi za sve to predočene javnosti Srbije!?
Od samog početka projekta "Beograd na vodi" spominje se novi identitet Beograda. Postavljamo pitanje: ko ga je naručio, ko ga je profilisao i kako se odnosi prema Beogradu kog svi znamo, jednom od najstarijih kontinuirano nastanjenih mesta Evrope? Pritom, arhitektura koja se nudi projektom viđana je svuda po svetu, nikakvog tu identiteta nema. Podvlačimo da se važan prostor od 100 hektara centralne zone Beograda mora planirati i rešavati uporedo sa levom obalom reke Save, nikako samo na jednoj, desnoj. Ovo će doći na red kada naša država i naš grad, kroz dve ili tri dekade, budu imali dovoljno sredstava da na ovoj lokaciji izgrade ono što Beogradu zaista treba. A to je 90% kulturnog sadržaja, a ne ponižavajući 1% kako je sada, bez stida, predviđeno.
Hoće li ikada Beogradu biti potrebni sklepanim planom predviđeni ogromni kvadrati i totalno neprimereni brojevi spratova na toj lokaciji? Da li se zna kako rešiti problem saobraćaja kada inženjerska računica kaže da bi samo Savska ulica trebalo da se proširi na po šest traka za svaki smer? Da li se zna kako obezbediti 25 miliona kubika vode dnevno, kako 100 megavata nove instalisane snage električne energije? Kako izgraditi 40.000 parking odnosno garažnih mesta u ekstremno visokoj podzemnoj vodi? Da li se zna kako, iz saobraćajnog grotla, uredno odneti 3 miliona kubnih metara iskopa? Ružičasti PPPPN koji je donet zapravo legalizuje najveću divlju gradnju na svetu. Plan je bio predmet fingiranog, farsičnog javnog uvida. Analiza plana i ogroman broj pristiglih ozbiljnih primedbi ukazali su da je njegova realizacija na ovom prostoru sasvim neodrživa, po svakom aspektu. AAS još jednom skreće pažnju na nejasnoću ko je, kako i zašto prepustio inostranim partnerima da donose odluke koje se u Srbiji samo poslušnički razrađuju.
Akademija arhitekture Srbije je najreprezentativnije udruženje arhitektonske struke u našoj državi. Čini je 40 članova, od kojih 17 profesora Univerziteta, stvaraoci koji su poslednjih 60 godina planirali, projektovali i gradili u Beogradu, gradovima Srbije, kao i širom sveta, pa je sasvim razumno uvažiti ovde iznete stavove. Ukoliko i ovog puta reč arhitekata ostane nevažna za izvršnu vlast Beograda i Srbije, i ako, bez obzira na sva upozorenja, bude nastavljeno sa realizacijom projekta "Beograd na vodi" – izvršne vlasti Republike i Grada biće najdirektnije odgovorne za sav haos koji bi u Beogradu uskoro mogao nastati. "Beograd na vodi" je potpuni promašaj i nikakva naknadna upumpavanja navodnih korekcija ne mogu mu pomoći da zaživi načinom koji odgovara tehničkim zahtevima i potencijalu prostora u koji bi neko da ga useli.
Iz svega dosad navedenog nameće se jedini smisleni zaključak:
HITNO OBUSTAVITI projekat "Beograd na vodi"!
AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE
Upućeno: Predsedniku Vlade i članovima Vlade Republike Srbije, Poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, Gradonačelniku Beograda i odbornicima Skupštine Grada Beograda, Građanima Beograda i svim ostalim građanima Srbije, Stručnoj javnosti, Sredstvima javnog informisanja.
Izvor: Deklaracija Akademije arhitekture Srbije "Beogradu na vodi"
O Akademiji arhitekture Srbije
Akademija arhitekture Srbije je nezavisna naučno-umetnička asocijacija stvaralaca, dobitnika najviših priznanja u oblasti arhitekture, urbanizma, istorije i teorije arhitekture, čiji se stvaralački rad nesumnjivo iskazuje kao vrhunska vrednost i čini trajan doprinos arhitektonskoj baštini.
AAS nije počasna organizacija, niti asocijacija kabinetske razmene mišljenja, već akciono udruženje, koje svoju delatnost obavlja prema Statutu, prema kome su svi članovi prošli izbornu proceduru, a sebi uzima u zadatak da savremenim naučnim sredstvima i metodama postavlja pitanja i pronalazi odgovore na ključne probleme arhitekture i prakse arhitektonskih interpretacija, te da o nađenom obaveštava asocijacije arhitekata Srbije, odgovarajuće institucije i javnost.
Njene idejne i programske delatnosti određuju sledeći opšti zadaci:
a. afirmacija i reafirmacija arhitekture
b. unapređenje nauke i prakse arhitekture
c. podrška stvaralačkom radu
Program se sprovodi zahvaljujući sledećim konkretnim aktivnostima:
1. Istraživanju celokupnog bića arhitekture, kao i njenog odnosa prema drugim humanim delatnostima u svrhu unapređivanja, afirmacije i zaštite srpske arhitekture, radi ostvarivanja njene uloge u ukupnim civilizacijskim dostignućima i dostignućima u nacionalnim okvirima;
2. Prikupljanju i obrađivanju naučne i stručne literature u oblasti arhitekture;
3. Organizovanju (samostalnom ili u zajednici sa drugim udruženjima i organizacijama) stručnih skupova, savetovanja, seminara i drugih oblika stručnog uzdizanja u ovoj oblasti;
4. Objavljivanju knjiga i drugih publikacija o arhitekturi u skladu sa zakonom;
5. Saradnji sa stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koje se bave arhitekturom, zaštiti i čuvanju (u saradnji sa nadležnim institucijama) arhitektonskih objekata koji predstavljaju istorijsku i kulturnu vrednost, zaštiti društvenog statusa profesije, kao i radu na unapređenju arhitekture kao fizičkog okvira za ostvarivanje ekoloških i ljudskih prava.
Predsednik AAS je Mihajlo Mitrović, a izvršni sekretar Miloš Raonić. Članovi Upravnog odbora su Slobodan Mašić, Ljubinko Pušić, Anka Stojaković i Branislav Jovin.
Izvor:
O akademiji arhitekture Srbije
Istorijat Arhitektonske akademije
1994. Članovi veća Velike nagrade arhitekture Saveza arhitekata Srbije pokrenuli su inicijativu za formiranje Akademije arhitekture Srbije. Inicijativni odbor činili su arhitekti Milica Šterić, Uroš Martinović, Aleksej Brkić, Mihajlo Mitrović, Aleksandar Keković, Svetislav Ličina i Dimitrije Mladenović. Ovoj grupi bivaju priključeni i Aleksandar Stjepanović, kao tadašnji predsednik Društva arhitekata Beograda, i Branislav Mitrović, kao tadašnji predsednik Saveza arhitekata Srbije.
Danas Akademija arhitekture Srbije broji četrdeset članova, među kojima je gotovo polovina dobitnika Velike nagrade arhitekture SAS-a.
(Izvor: Istorijat AAS )
Videti još:
Članovi AAS )
Siniša Mali o leks specijalisu za "Beograd na vodi" i o razgovoru sa arhitektama
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da je leks specijalis o "Beogradu na vodi" neophodan da bi se rešili imovinsko-pravni odnosi na zemljištu planiranom za izgradnju, kao i za stvaranje preduslova za početak radova. Početak gradnje "Beograda na vodi" do kraja leta, najavio Mali.
Da bi se "Beograd na vodi" što pre izgradio potreban je lex specijalis, objašnjava gradonačelnik Beograda. O "Beogradu na vodi" gradonačelnik je razgovarao sa predstavnicima Akademije arhitekata, koji su pre nekoliko dana izneli niz kritika na račun tog projekta.
"Da biste jednu lokaciju pripremili za gradnju morate da je raščistite imovinski i to je suština tog zakona, ne ulazim u pravne aspekte, ali suština je da se raščisti lokacija kako bi što pre krenula gradnja", naveo je Mali i dodao da bi to trebalo da se dogodi do leta.
Da li će "Beograda na vodi" biti, kako i kada – o tome se polemisalo prethodnih dana i meseci.
Mali kaže da se najpre govorilo da je to laž, a sada ne može da prihvati činjenicu da se nekome sviđaju udžerice, da ljudi žive u barakama i vagonima i da ne žele tu promenu.
"Evo samo jedan podatak. Do danas od septembra prošle godine se oko 88 porodica koje su živele u tim udžericama i barakama iselilo i uselilo u normalne stanove, i nećete čuti nijednu kritiku od njih", rekao je gradonačelnik.
Da je raščišćavanje Savskog amfiteatra dobro za Beograd, slažu su i predstavnici Akademije arhitekata, koji su nedavno izneli niz kritika na račun projekta "Beograd na vodi", smatrajući da on ne odgovara tehničkim zahtevima i mogućnostima prostora.
Danas, posle sastanka sa gradonačelnikom, kažu da su dobili više informacija i da je dogovoreno da učestvuju u daljoj realizaciji projekta.
Predsednik Akademije arhitekture Srbije Mihajlo Mitrović kaže da je taj prostor dragocen i on bi morao da se radi ne samo sa nekim stranim stručnjacima, koji su možda dobli ili ne, već bi morale da budu uključene i naše arhitekte.
"Nelogično je da graditelji Beograda budu odstranjeni, to je i neki sukob generacija, nema nijednog starijeg arhitekte, mi smo predložili da se uzmu u obzir i ti ljudi, naša asocijacija će dati dva čoveka", rekao je Mitrović i dodao da će njihova asocijacija dati dva čoveka koji će učestvovati u projektu.
Mitrović kaže da je sa gradonačelnikom Beograda govorio i o mogućim paralelama "Beograda na vodi" i "Geneks kule", koju je on projektovao.
"Danas je ta zgrada dobila punu afirmaciju, a nekad je bila na nož, a oni su to danas pominjali – ako je ono bilo na nož a ispalo je dobro, neka i ovo bude na nož a da ispadne dobro", rekao je Mali.
"Beograd na vodi" bi trebalo da obuhvati oko 100 hektara zemljišta, a plan je da se izgradi 1,8 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.
( Početak gradnje "Beograda na vodi" do kraja leta, RTS, 10. mart 2015.)
Drugi pišu: Kule u vazduhu političke manipulacije
***
Sve je to nečasno i mutno. Gradonačelnik me pitao da li je tačno da je i Kapija dočekana na nož? Ja sam rekao da je to tačno ali da se to ne može porediti – to je samo jedna kuća na obodu grada. Mi naravno nismo odustali ni od jednog svog stava u Deklaraciji u kojoj smo kritikovali projekat Beograd na vodi – demantuje Mitrović da su arhitekte okupljene u Akademiji arhitekture Srbije pohvalile projekat i najavile saradnju, kako je sugerisao televizijski prilog Javnog servisa Srbije
***
Skandalozna manipulacija o tome kako je protekao sastanak uglednih srpskih arhitekata i gradonačelnika Beograda Siniše Malog na kojem se pre tri dana govorilo o projektu Beograd na vodi, ugrozila je zdravlje predsednika Akademije arhitekture Srbije Mihajla Mitrovića.
– Meni je toliko skočio pritisak da mi je lekar zabranio svako uznemiravanje i nerviranje u narednih nekoliko dana – rekao je za "Vesti" čuveni arhitekta, autor Zapadne kapije Beograda, poznate i kao Geneksove kule.
Upravo je kula režimskim manipultorima poslužila da izjavu arhitekte Mitrovića istrgnu iz konteksta kako bi se u medijima vrtela vest da je ovaj 92-godišnjak, osnivač Akademije, dao podršku Beogradu na vodi, podsećajući da je i Kapija koju je on projektovao svojevremeno bila kritikovana u javnosti, baš kao što se sada kritikuje projekat stambeno-poslovnog centra na desnoj obali Save.
– Sve je to nečasno i mutno. Gradonačelnik me pitao da li je tačno da je i Kapija dočekana na nož? Ja sam rekao da je to tačno ali da se to ne može porediti – to je samo jedna kuća na obodu grada. Mi naravno nismo odustali ni od jednog svog stava u Deklaraciji u kojoj smo kritikovali projekat Beograd na vodi – demantuje Mitrović da su arhitekte okupljene u Akademiji pohvalile Vučićev projekat i najavile saradnju, kako je sugerisao televizijski prilog Javnog servisa Srbije.
Akademija arhitekture Srbije, koja okuplja 40 najuglednijih srpskih arhitekata, nedavno je usvojila Deklaraciju o Beogradu na vodi, zahtevajući da se hitno obustavi projekat. Arhitekte detaljno navode sve mane i nedostatke, a mi ćemo nabrojati samo neke.
Ostavljajući po strani odsustvo estetike i neuklapanja stambeno-poslovnog kompleksa na obali Save koji bi svojim soliterima i kulama potpuno odudarao i zaklanjao stari deo prestonice, počev od Kalemegdana, Pobednika, Saborne crkve i Svetosavskog hrama, stručnjaci upozoravaju i na saobraćajni kolaps koji bi usledio.
Naime, za predviđeni kapacitet Beograda na vodi Savska ulica bi morala da ima šest traka po smeru, ukupno 12, što je neizvodljivo.
Da li se zna, pitaju dalje arhitekte, među kojima je i 17 univerzitetskih profesora, kako obezbediti 25 miliona kubika vode dnevno i 100 megavata nove instalisane snage električne energije? Kako izgraditi 40.000 garažnih mesta u ekstremno visokoj podzemnoj vodi? Da li se zna kako, iz saobraćajnog grotla, uredno odneti tri miliona kubnih metara iskopa?"
Upozoravaju i da je "ponižavajuća činjenica da je jedna maketa kojoj se ne zna ni autor ni poreklo, postala glavna matrica dalje razrade prostornog plana, za najvredniji deo grada, umesto urbanističkog plana".
Podsećamo da je vlast krenula u besramno upodobljavanje zakona interesima investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa je tako promenjen Generalni urbanistički plan, ukinuta zabrana o izgradnji visokih zgrada, sledeće nedelje u republičkoj skupštini treba da se glasa o leks specijalisu, zakonu koji će omogućiti eksproprijaciju zemljišta i objekata u Savskom amfiteatru.
I sve to a da ugovor sa investitorom još nije ni potpisan. Ta činjenica nije smetala gradonačelniku Beograda Siniša Mali da na Međunarodnom sajmu nekretnina u Kanu najavi da od leta počinje izgradnja prve dve rezidencijalne kule od 20 spratova, da prodaja stanova u njima kreće već od – ponedeljka!
Kad "doktor" krene da objašnjava
Arhitekta Branko Bojović koji je takođe prisustvovao sastanku sa gradonačelnikom, kaže da su predstavnici Grada formalno bili ljubazni.
– Siniša Mali je započeo razgovor ovako: Evo, mi smo primili deklaraciju, sa njom se ne slažemo, ali skupili smo se ovde, kažite nam šta vam nije jasno, pa će on da nam objasni".
Čovek za koga čaršija govori da je plagirao doktorat, ljudima će iz Akademije arhitekture da objasni o čem’ se tu radi. Sve je to jedna farsa – rezignirano je komentarisao Bojović za Radio Slobodna Evropa.
Za uvce i napolje…
Ljudi koji sada žive u naselju Bara Venecija strahuju zbog mogućeg gubitka krova nad glavom jer su njihovi stanovi koje su dobili kao radnici Železnice Srbije nalaze na trasi Beograda na vodi.
– Grad hoće da nam da stanove na godinu dana u zakup, pa posle godinu dana na ulicu – upozoravaju oni. Na ponudu da im se organizuje sastanak sa gradonačelnikom odgovaraju da su već s njim razgovarali ali da im je on zapretio "da će da dovede specijalce da nas za uvo izbace napolje".
Gradski menadžer Goran Vesić inače tvrdi da je do sada 88 porodica dobilo nove stanove, i da je raseljeno više od 100 objekata.
(Kule u vazduhu političke manipulacije, AAS i
Kule u vazduhu političke manipulacije, vesti-online )
Beograd na vodi: Izmanipulisane arhitekte
Nakon sastanka gradonačelnika Beograda Siniše Malog i njegove ekipe sa predstavnicima Akademije arhitekata, koji su u svojoj Deklaraciji pozvali vlast da odustane od projekta "Beograd na vodi" jer ga smatraju promašajem, u javnosti su se pojavile dve verzije ishoda tog sastanka. U jednoj verziji, koju je RSE objavila, ( Arhitekta Bojović: Šta smo rekli gradonačelniku o "Beogradu na vodi" )
arhitekta Branko Bojović nam je rekao da je sastanak bio pro forme, jer je "Beograd na vodi" gotova stvar; druga verzija koja se pojavila na dnevniku RTS-a uz izjavu arhitekte Mihajla Mitrovića, glasi da je postignut dogovor i da će predstavnici Akademije učestvovati u projektu.
Na naše naknadno pitanje Branku Bojoviću šta se zapravo dogodilo, odgovorio je da nikakvog dogovora nije bilo i da je njegov kolega a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1277440= 1242078#Mihajlo Mitrović">Mihajlo Mitrović izmanipulisan, da je na polovini sastanak napustio gradonačelnik kada je nastavljen razgovor o tehničkim detaljima projekta:
"Članovi Akademije su ogorčeni, oni traže da se na to reaguje. Meni se javilo njih šestoro koji traže novu deklaraciju jer je prelazak u republičku nadležnost političko pravni presedan kakav ne postoji u evropskim gradovima. Niko nije uzeo za razvoj Pariza, Londona, Barselone, Minhena…najznačajniji prostor i podržavio ga. Dakle, tu će tek nastati problemi jer će i drugi investitori tražiti to isto. Od saradnje nema ništa, ta stvar je završena, mi smo stavljeni pred svršen čin", kaže Bojović demantujući infromacije o dogovoru arhitekata sa vlastima. Na pitanje da li se osećaju izmanipulisanim, Bojović odgovara potvdno.
"Da. Mihajlo Mitrović je dobio takav pritisak da je morao da legne u krevet", kaže Bojović i objašnjava šta je suština primedbe uglednih domaćih arhitekata na ovaj državni projekat:
"To je tumor na telu Beograda, neprirodni dodatak, to ne spada u pravi urbanizam koji se bavi opštim i javnim interesom, a ne interesom pojedinaca i grupa."
Bojović odgovara na primedbu gradonačelnika Beograda Siniše Malog koji se pita kako nekome mogu više da odgovaraju udžerice i đubrište u centru grada, nego uredjen prostor:
"Tako nešto može da kaže neko ko je socijalno neodgovorno lice. Kako neko ko je normalan može da bude za one ruševine u Savamali? To je ključni dokaz da se radi o manipulaciji. Mi ne sporimo da taj prostor treba urediti, već rešenje i način na koji je to sprovedeno, jer je sve nezakonito. Oni nisu svesni šta su uradili."
Na pitanje da li su gradonačelnik i njegovi saradnici njih saslušali, Bojović objašnjava: "Formalno da, bili su ljubazni, ali Siniša Mali je započeo razgovor ovako: ‘Evo, mi smo primili deklaraciju, sa njom se ne slažemo, ali skupili smo se ovde, kažite nam šta vam nije jasno, pa će on da nam objasni’. Čovek za koga čaršija govori da je plagirao doktorat, ljudima će iz Akademije arhitekture da objasni o čem’ se tu radi. Sve je to jedna farsa."
Podsetimo, na sednici održanoj 3. juna 2014. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi" uz prethodnu odluku da se utvrdi kao projekat od značaja za Republiku.
O ovom projektu, čiji je investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nisu konsultovani domaći arhitekti.
U Skupštinu Srbije 9. marta je stigao je predlog Vlade Srbije da se po hitnom postupku usvoji predlog Leks specijalisa o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole za projekat "Beograd na vodi". Parlamentarci će o ovom predlogu zakona raspravljati 18. marta, a njime bi trebalo da se reguliše nekoliko stvari, od eksproprijacije do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na području koje je namenjeno za gradnju.
"Šta nam, drugim rečima, poručuje Vlada ovim predlogom zakona? Da će Zakon o eksproprijaciji i tamo uspostavljena pravila o tome iz kojeg se razloga ona sprovodi biti "mrtvo slovo na papiru" kad god Vlada utvrdi da je nešto projekat od nacionalnog značaja. Ispravnije bi bilo izmeniti Zakon o eksproprijaciji uvođenjem novih razloga koji bi mogli da se primene za budućnost jednako u svim sličnim situacijama, a ne od slučaja do slučaja. Na primer, ako Vlada smatra da projekti u kojima država daje građevinsko zemljište a privatni investitor novac za izgradnju objekata, i sve to radi dalje prodaje na tržištu (o tome je zapravo reč kod "Beograda na vodi"), predstavljaju "javni interes", onda to treba i da napiše, obrazloži i pokuša da odbrani pred poslanicima", navodi "Transparentnost Srbija" u svom saopštenju.
( Beograd na vodi: Izmanipulisane arhitekte Radio Slobodna Evropa, 11. marta)
Transparentnost Srbija: Kako će 90 hektara "biti dato" investitoru?
***
I dalje se ne zna, ne samo pod kojim uslovima će ugovor sa investitorom za Beograd na vodi biti zaključen, već čak ni to o kojoj vrsti ugovora je reč.
U gostovanju u Kažiprstu na B92 gradonačelnik Siniša Malidalje se ne zna, ne samo pod kojim uslovima će ugovor sa investitorom za Beograd na vodi biti zaključen, već čak ni to o kojoj vrsti ugovora je reč. U gostovanju u Kažiprstu na B92 (http://goo.gl/s1352d) gradonačelnik Siniša Mali je najavio da će ugovor biti potpisan "za nekoliko nedelja" i ustvrdio da neće biti nadoknade investitoru ako ne bude bilo moguće prodati poslovni i stambeni prostor, odnosno da investitor preuzima sav rizik poslovnog poduhvata. Međutim, izjava gradonačelnika otvorila je niz drugih pitanja.
Na pitanje o tome kakve obaveze preuzima grad Beograd i Republika Srbija prema budućem investitoru u vezi sa realizacijom projekta "Beograd na vodi", gradonačelnik Beograda je odbio da diskutuje o detaljima, "pošto još ništa nije potpisano" i obećao da će nakon potpisivanja doći u B92, da zajedno prođu kroz ceo ugovor. Na pitanje o mogućem riziku koji bi Beograd i Srbija preuzeli prema investitoru u slučaju da ne budu prodati svi izgrađeni stanovi, gradonačelnik odgovara:
"Ne postoji ništa tako. Ceo rizik preuzima investitor da će svi stanovi biti prodati. Generalno, ono što je za javnost bitno, mi ćemo uneti, mi ćemo dati čistu zemlju a oni će uneti finansijska sredstva koja su neophodna da bi se tih 1,8 miliona kvadrata prostora izgradilo. Kada pogledate ceo projekat "Beograd na vodi", a radi se o gotovo 100 hektara, radi se o gotovo najlepšem delu grada Beograda, cilj nam je da se taj deo vratimo u život, da sklonimo udžerice, da sklonimo one parkirane vagone koji su prazni ili u kojima žive ljudi, da jednostavno taj deo grada potpuno dobije jednu novu sliku."
U ranijem saopštenju smo ukazali na to da u vezi sa ovim projektom javnost nije upoznata o mogućim rizicima budućeg ugovora o javno-privatnom partnerstvu između Grada/Republike i investitora, kao i na činjenicu da su ti rizici, kakvi postoje kod svakog ugovora o JPP, ovde veći zato što se neće primenjivati Zakon o JPP koji podrazumeva prethodnu analizu koja bi opravdala upravo ovaj model poslovanja, odobrenje Komisije za JPP i što je najvažnije, nadmetanje potencijalnih investicionih partnera, kroz koje bi se došlo do najpovoljnije ponude. Pri tom smo imali u vidu razne moguće rizike kakvi postoje kod JPP, na primer, da država preuzme obavezu prema privatnom investitoru u slučaju da prodaja stanova i lokala ne bude na očekivanom nivou, da vrednost onoga što država ulaže u zajedničko preduzeće bude potcenjena u odnosu na udeo privatnog partnera, da raspodela dobiti ne bude u srazmeri sa vrednošću ulaganja i slično.
Gradonačelnik je svojom izjavom, koliko to izjava može da učini, otklonio jednu bojazan – neće biti nadoknade investitoru ako ne bude bilo moguće prodati poslovni i stambeni prostor, investitor preuzima sav rizik poslovnog poduhvata. Međutim, otvorio je drugu, još veću. Izjava da će zemljište biti "dato investitoru" se može doslovno tumačiti i tako kao da će 90 hektara uz Savu biti poklonjeno ili besplatno dato na korišćenje, samo zarad toga da se ulepša ovaj deo grada. Može se tumačiti i kao da će zemljište biti dato (u zakup ili prodato) uz nadoknadu. U tom slučaju ne bi bilo javno-privatnog partnerstva, ni poslovnog rizika, ali bi se otvorilo pitanje da li je vrednost nadoknade tržišna, što se ne može proveriti ako nema nadmetanja. Treća mogućnost je da bi Srbija zemljište unela u zajedničko preduzeće bez nadoknade, ali u zamenu za deo stambenog ili poslovnog prostora koji se tu izgradi ili za udeo u vlasništvu preduzeća koje bi taj prostor prodavalo i izdavalo. Ova opcija vratila bi priču na početak, u domen poslovnih rizika države – da li je pravično određen deo države u zajedničkom preduzeću (što se ne može nikad pouzdano utvrditi u odsustvu nadmetanja), da li prodaja stanova i lokala donosi prihod koji će biti jednak onome koji bi bio ostvaren prodajom/zakupom zemljišta i slično.
Do sada predstavljeni argumenti za realizaciju ovog projekta sa odabranim investitorom su imali snažno uporište u očigledno istinitoj tvrdnji o zapuštenosti velikog dela savskog priobalja. Međutim, to ne znači da su "udžerice, vagoni i olupine brodova" bile jedina alternativa "Beogradu na vodi". Urbanistički, postojala su razna rešenja, a izbrisanim odredbama Generalnog plana Beograda je bilo predviđeno raspisivanje zajedničkog međunarodnog konkursa za uređivanje leve i desne obale Save. Pravno su postojale tri mogućnosti (nakon što urbanisti odluče šta se može graditi) – da država sama gradi kroz javne nabavke, za javne potrebe ili za dalju prodaju; da proda/iznajmi zemljište zainteresovanim investitorima na javnom nadmetanju; da na nadmetanju dođe do partnera za zajednička ulaganja. Do sada su se stvari odvijale obrnutim tokom – ubranistička rešenja su prilagođena namerama potencijalnog investitora, koji nije odabran na nadmetanju, a za sada se ne zna, ne samo pod kojim uslovima će ugovor sa njim biti zaključen, već čak ni to o kojoj vrsti ugovora je reč.
Kako će 90 hektara "biti dato" investitoru? Transparentnost Srbija 11. marta 2015.
VREME 1262. 12. mart 2015: Vučićev zabranjeni grad
"‘Beograd na vodi’ je poprište svih mogućih gluposti i negativnosti koje su se u urbanizmu nakamarale svih ovih godina. U to uključujem i najnoviji predlog Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije tog projekta. Pazite, predlažete novi zakon kojim se bi pravno pokrilo nešto što ne može da se pokrije drugačije."
"Greške u urbanizmu su večne ili katastrofalno skupe. Sve ostalo je zamenljivo. I slike i ljudi, počevši od predsednika Vlade. Nisam siguran da ljudi koji vode taj posao shvataju da tu poparvki nema."
Ko je dao te kapacitete? Ko je odredio da se gradi kula od 220 metara?
Ništa ne znamo. Prva verzija "Beograda na vodi" iz kampanje za gradske izbore iz 2012. godine razlikuje se od sadašnjeg izgleda makete. Tada je bilo puno zelenih površina i samo nekoliko građevina. Ljudi se danas vraćaju na tu ideju, pokušavaju da ubede vlasti da taj kompleks bude gradski park sa ponekim objektom. Prva verzija koja je stigla od Abara nema šoping mol pored Gazele.
Sećate se onog rešenja u kome kula ulazi u Savu? To je notorni hidroinženjerski problem. To bi usporilo tok reke, reka bi svašta tu nanela, itd. Oni su tu kvrgu skinuli, ali potpuno je nejasno gde je kula sada.
Osim toga, naša država je u početku tih pregovora ponudila "obezbeđenje dozvola". Za mene je to totalno skandalozno. Država Srbija je time priznala da je proces dobijanja građevinskih dozvola teško korumpiran. Građevinske dozvole se dobijaju kada stručnjaci procene da li je projekat u skladu sa zakonima. Nema šta država da obezbeđuje dozvole.
U realnosti, država će da pregazi sve što treba da bi obezbedila dozvole i država je to uradila ukidanjem odredaba Generalnog urbanističkog plana (GUP) prošle godine. GUP i služi tome da bi se u urbanizmu grada dešavalo nešto artikulisano.
Ukinuli su studiju o visokim zgradama koja je upravo i nastala jer su neki investitori vršili pritisak da na centralnim gradskim lokacijama koje su superatraktivne prave objekte koji su po svojim visinama potpuno neprikladni po svim urbanističkim očekivanjima i parametrima. Posebno je napadnuta zona oko Ulice kneza Miloša zato što se odatle jako brzo stigne do aerodroma i zato što svi hoće da budu blizu zgrada državne uprave…
Više:
VREME 1262. 12. mart 2015. INTERVJU – BOJAN KOVAČEVIĆ, ARHITEKTA: Vučićev zabranjeni grad ,
Arhitekta Dragoljub Bakić: Nastaće neviđen haos, to ne može da se pojmi
***
Dojče vele: Gospodine Bakiću, Akademija arhitekture Srbije čiji ste član iznela je ozbiljne dileme povodom projekta Beograd na vodi i zatražila da se gradnja obustavi. Šta su Vaše glavne brige?
Dragoljub Bakić: Akademija ima nas oko 35 i ja sam sa svojih 76 godina otprilike prosečne starosti u toj akademiji. Dakle svi smo neki starci koji su gradili ovaj Beograd četiri decenije i, da kažem neskromno, prilično smo kompetentni. Pratili smo temu i konačno rešili da napišemo deklaraciju i zatražimo da se projekat zaustavi, da se uzme tajm-aut i uhvati vazduh. Beogradske vlasti su raščistile Savski amfiteatar, pa smo mi predložili da pored Save naprave park i šetalište i onda da stanu. Suštinska zamerka je što je promenjen Generalni plan Beograda, onaj iz 2008. koji treba da važi do 2021. godine. Sada je praktično poništen jedan "urbanistički ustav" zarad realizacije Beograda na vodi. Jer lokacija o kojoj se radi je priobalje, a to nije isto kao parče Palilulske pijace, Čubure ili Autokomande. Priobalje je prirodni resurs uz reku i u urbanizmu i gradskom tkivu se tretira kao vrednost koja pripada svim građanima. Oni moraju da se pitaju šta će tu da bude. Generalni urbanistički plan je takvu namenu i odredio, ali je sada ona promenjena. Taj prostor više ne služi građanima i javnim objektima nego privatnom investitoru da pravi šta on hoće. A hoće stanove, kancelarije i hotele – što nije pisalo u Generalnom planu.
Mi kažemo: polako! Ovo je previše skupoceno parče zemlje Beograda koje mora da se sačuva i na kojem sme da se gradi samo ono što zaista treba Beograđanima. To jedino može da se reši međunarodnim konkursom, svojevrsnom utakmicom ideja. Pa onda lagano, kako Srbija bude u finansijskim mogućnostima, da se to kroz godine i generacije realizuje. Ne vidimo svrhu tajnosti i brzine. Naša krajnje profesionalna i dobronamerna sugestija je odmah dočekana kao da smo mi protiv razvoja i za to da tamo ostane ruglo i mahala.
Zašto i ovakav projekat ne bi mogao da oživi priobalje? Zar ne verujete premijeru kada kaže da će to biti beogradska Jelisejska polja, da će ljudi hrliti u najveći tržni centar Balkana?
To je pre svega nekreativan projekat za koji ne znamo ni ko ga je ni gde radio. Maketa je pala sa Marsa i sada se primoravaju urbanističke službe da na osnovu nje improvizuju plan. Pa onda taj plan predstavljate kao posebnu namenu iako stanovanje, kancelarije i hoteli ne mogu biti posebne namene niti javni interes. Mi kao arhitekti i urbanisti u maketi ne vidimo ništa lepo, nikakvu kreaciju. To je kao da ste uzeli mnogo gabarita i pobacali, pa kako koji padne. Nema kreacije jer nije bilo konkursa. Dok mi ovo pričamo, realizuju se u Evropi takođe dva velika grada na vodi, na sličnim površinama sa sličnim volumenom investicija: Hamburg u svojoj luci i Beč na jezeru Aspern. Ali šta oni prvo rade? Počinju sa metroom! To isto i mi tražimo.
Mi u Beogradu počinjemo da pravimo megalopolis od dva miliona kvadrata bez ikakve infrastrukture. Kako će da se reši saobraćaj? Kako voda, kanalizacija i struja? Za takve objekte treba 25 miliona kubika vode dnevno. Je li neko planira novi Makiš možda? Treba oko 100 megavata instalisane snage struje, što su tri elektrane na gas. Da li to možda neko planira? Kako će odneti tri miliona kubnih metara iskopa iz saobraćajnog grotla? Ne možete da proširite Karađorđevu ulicu, Nemanjinu ni Savsku. Za ovih dva miliona kvadrata propisi kažu da treba obezbediti 40.000 parking ili garažnih mesta – gde to može da stane tamo? Samo Vam ilustrujem šta sve ulazi u infrastrukturnu pripremu.
Da li se zna koliko to košta?
Ne, niko nije napravio računicu. U nju bi morao da uđe i metro, kao i železnički most kod Vinče, železnička stanica u Prokopu, nova autobuska stanica, interseptor koji bi odvodio kanalizaciju do Velikog Sela iznad Lešća, kako bi se tu filtriralo i ubacivalo u Dunav. Sada u Savskom amfiteatru imate tri otvorena kolektora koja kanalizaciju direktno bez filtriranja izbacuje u Savu. Pa ne možete tako da gradite grad. O tome niko ne razmišlja ili barem mi ne vidimo da razmišlja. Kad pitate gde su projekti, poručuju da se rade u inostranstvu. Nastaće neviđen haos, to ne može da se pojmi. O inženjerskim stvarima niko nije mislio, a uveliko se najavljuje početak gradnje…
