«Dolče i Gabana» je čuvena modna kuća koju su 1985. godine osnovali modni kreatori Domeniko Dolče i Stefano Gabana. Oni nikada nisu krili svoje homoseksualno opredeljenje i činjenicu da su u vezi. Kada su posle 23 godine zajedničkog života saopštili da su odlučili da se raziđu ta vest medijski je propraćena kao i bilo koji razvod slavnih ličnosti. Njihov razlaz karakterisalo je to što nije bio praćen prepucavanjem preko medija jer su oni saopštili da će nastaviti da rade zajedno i da su i dalje u prijateljskim odnosima. Njih dvojica bili su isticani kao primer za neophodnost legalizacije istopolnih brakova i bili su ikone boraca za LGBT prava.

Zbog toga je kao bomba odjeknuo intervju koji su njih dvojica dali italijanskom njusmagazinu "Panorama". U tom intervjuu oni su rekli da su protiv toga da gej parovi usvajaju decu.

«Jedina porodica je ona tradicionalna, bez hemijske dece i iznajmljenih materica. Život ima prirodan tok i to ne treba menjati» rekao je Domeniko Dolče. «Porodica nije pomodarstvo» dodao je Stefano Gabana.

Intervju je izazvao buru negativnih komentara, a u osudama je najglasniji bio pevač Elton Džon koji je pitao italijanske kreatore kako se usuđuju da decu koju on ima sa svojim partnerom nazovu sintetičkom, dodao je da je njihovo razmišljanje zastarelo baš kao i odeća koju kreiraju i da više neće nositi njihove kreacije.

Prašina koja se oko svega podigla otkrila je da Dolče i Gabana nisu sada prvi put izneli mišljenje koje nije u skladu sa ideologijom boraca za LGBT prava. Oni su i pre ovog intervjua izjavljivali da se protive legalizaciji gej brakova i da nikada nisu želeli da ga sklope, ali te njihove izjave nisu bile naširoko publikovane.

Kreatori su ubrzo odgovorili na osude svojih izjava. Stefano Gabana rekao je da nije imao nameru «da osudi izbor drugih ljudi». Domeniko Dolče izjavio je da je to što su rekli njihov stav o porodici, ali i da je svestan činjenice da su i drugi oblici porodice legitimni.

Uprkos tome pokrenuta je kampanja za bojkot modne kuće «Dolče i Gabana» i oni koji na njega pozivaju nadaju se da će kreatori doživeti sudbinu Džona Galijana koji je zbog svojih antisemitskih izjava bio prognan iz modne industrije.

Italijanski kreatori će imati štete od bojkota, ali je malo verovatno da će bankrotirati jer njihova odeća nikada nije bila namenjena samo LGBT populaciji, a osim toga nju će i dalje nositi oni pripadnici LGBT populacije koji dele njihove stavove. Naime, u žaru bitke za LGBT prava u javnosti je stvorena slika da svi pripadnici ove populacije misle isto, a to nije tako.

Modni kreator Džon Galijano je bio trešten pijan kada je osuo antisemitsku tiradu u jednom restoranu. Glumac Mel Gibson bio je takođe pijan kada je optužio policajce koji su ga zaustavili da su Jevreji, ali zbog toga ipak nije bio prognan iz Holivuda, za razliku od Galijana, koji je bio proteran iz sveta mode. Između njihovih izjava nije bilo velikih razlika, ali je Galijanu na dušu stavljano i to da je strašno da neko ko je homoseksualac može da ima takve stavove. Ukoliko Džon Galijano kada je trezan ne misli ono što je rekao pijan to sigurno nije bio slučaj sa holandskim političarem Pimom Fortejnom, deklarisanim homoseksualcem, koji je promovisao krajnje desničarske i ksenofobne ideje sve dok nije bio ubijen u atentatu 2002. godine. Ovi primeri ilustruju koliko je netačan stereotip da su svi pripadnici LGBT populacije tolerantni levičari, okupirani borbom za priznavanje njihovih prava.

Sličan stereotip o LGBT populaciji postoji i u Srbiji. Po raširenom shvatanju LGBT populacija kod nas prezire nacionalizam, podržava političku opciju koja je najpribližnija onoj koju zastupa Čedomir Jovanović i divi se Jeleni Karleuši.

Sajt Gej Romeo je najveći evropski sajt namenjen homoseksualcima. Funkcioniše slično fejsbuku i svaki član ima svoj profil. Članovi su grupisani po državama pa je tako i sa srpskim korisnicima. Sajt je stacioniran u Holandiji i kada je ova zemlja priznala Kosovo administratori su izdvojili kosovske profile od onih u Srbiji. Nekoliko dana kasnije sajt je oboren i oni koji su to uradili saopštili su da je to osveta zbog odvajanja Kosova od Srbije. Gej Romeo je izuzetno dobro obezbeđen sajt jer je konstantno pod napadima kojima je do tada uvek odolevao. Ovaj put sajt je bio oboren jer je napad došao iznutra, od onih koji su na njemu imali profile. Kada je sajt ponovo podignut članovi sajta iz Rusije i Grčke saopštili su da će pomoći Srbima da ga ponovo obore. Da bi smirili situaciju administratori su odlučili da ubuduće jedan od jezika koji se koristi na sajtu bude i srpski jezik iako su to do tada bili samo jezici kojima govori veliki broj ljudi.

Da pripadnici LGBT populacije u Srbiji podržavaju sve političke opcije postalo je jasno još 2003. godine. Dušan Mihajlović, predsednik Liberala Srbije je pred izbore saopštio da će se na njihovoj poslaničkoj listi naći i pripadnici LGBT populacije i obratio se njihovim udruženjima da predlože kandidate, ali su oni odbili tu ponudu. LGBT aktivista Boris Milićević tada je izjavio da je predlog odbijen «zbog toga što bi brzopleto prihvatanje ove ponude moglo štetiti gej pokretu jer se u njemu nalaze pripadnici svih političkih struja i ne bi bilo poželjno da dođe do njegovog cepanja zbog politike. Ja lično poznajem homoseksualca koji je član Stranke srpskog jedinstva i on sigurno ne bi tek tako glasao za liberale samo zato što se na njihovoj listi nalaze homoseksualni kandidati za poslanike».

Iako Jelene Karleuša sebe promoviše kao gej ikonu, svaka njena reč nije nešto što izaziva pobožno odobravanje. Srbija je mogla da se u to uveri kada je ona gostovala u «Utisku nedelje», zajedno sa Jovanom Ćirilovom, koji joj je u jednom trenutku rekao da pusti njega da se bavi svojom seksualnošću.

Pretpostavlja se da LGBT populaciji pripada osam odsto čovečanstva. To je veliki broj ljudi i apsolutno je nerealno očekivati da svi oni imaju identično mišljenje o nečemu. LGBT aktivisti imaju pravo da se bore za svoje viđenje prava i položaja ove populacije, ali ne mogu očekivati da njihove stavove dele svi pripadnici te grupe i ne mogu stigmatizovati one koji se ne slažu sa njima. Izreka «koliko ljudi – toliko ćudi» važi za sve ljude, bez obzira na njihovo seksualno opredeljenje.

(Videti takođe:Famiglie omogenitoriali figli Dolce-Gabbana, Panorama )