Skup u Parizu očigledno je bio drugačije zamišljen nego što su bila naša očekivanja. Konceptualno smo se razišli. Da nije tako domaćini ne bi pozvali predstavnike država koje pre jednog veka, kada je primirjem okončan Veliki rat, nisu ni postojale, a neke, kao Kosovo, formalno pravno (još) ne postoje.

Makron, francuski predsednik i domaćin jednodnevnog skupa, podsećajući se Velikog rata, više je govorio o budućnosti i činjenici da svi sedimo na buretu baruta i nije prebirao zasluge za ondašnji rasplet svetskog sukoba.

Uostalom, to je bilo krhko primirje a samo dvadeset jednu godinu docnije buknuo je još žešći Drugi svetski rat. Tako je i pariski samit u povodu Velikog rata trebalo da bude neka vrsta opomene a ne mesto gde se dele ordenja.

A zasluge Srbije za rasplet tog rata bile su ogromne. Kao i žrtve.

Srbija je ostvarila prvu veliku pobedu u tom ratu i iz igre izbacila kočopernu Austrougarsku carevinu plativši sve ratne napore s najvećim brojem žrtava u odnosu na broj stanovnika.

Otuda potpuno razumem neku vrstu ozlojeđenosti što se u ceremonijalnom delu skupa nije nazirao ni trag priznanja za to stradalništvo. Ali to je tako kad je svadba pregolema pa se ne zna ko je s mladoženjine a ko sa mladine strane; okupili su se, naime, i pobednici i poraženi a bilo je tu mesta i za one koji su upali na proslavu.

Posebno je domaću javnost iznerviralo što se predstavnik Kosova smestio u drugi red, neposredno iza domaćina, Putina, Trampa i Merkelove – da ga ceo svet vidi – dok su našeg predsednika skrajnuli u neki ćošak, daleko od mladenaca, kuma i starog svata.

Domaćini tvrde da su redosled sedenja određivali prema abecednom redu ali mi je to nešto sumnjivo običnim uvidom u širokougaonu sliku s proslave.

Ali, mala je korist da se sada ljutimo i durimo. Uostalom Tramp je dva puta na tom skupu, pred dvadsesetak svedoka, rekao Vučiću, po njegovom svedočenju, da su Srbi divni ljudi, dakle isto ono što mu je pre par meseci rekao u Njujorku.

Verovatno Tramp to svima govori kada se protokolarno rukuje i pita se za zdravlje s onima koje sreće. Mene više brine, ako je tačno, da je Tramp pomešao Baltik i Balkan.