Hoće, neće, ipak hoće. Preko prelaza Jarinje Ceca je ušla na teritoriju Kosova, uz rutinsko zadržavanje od petnaestak minuta, i održala je koncert u Kosovskoj Mitrovici, severnom delu, na platou ispred Studentskog grada.

Nije, bre, Ceca ni brašno ni ulje i na nju Haradinajeva vlada nije uvela taksu od 100 odsto, pa ako je imala ispravna dokumenta, a očigledno jeste, nije bilo ni razloga da ne peva. Koncert su obezbeđivali pripadnici KFOR-a i kosovske policije.

Nisam ekspert za Cecino pevanje, ali vidim da publika peva s njom, pocupkuje i igra – sve po kiši – što znači da vole i pevačicu i njenu muziku, ali euforično medijsko raspoloženje koje ovo pevanije podiže do pobede srpstva, vodi, kao i hiljadu puta do sada, do zamene realne politike estradnim efektima.

Ceca je s godinama očigledno postala pametnija pa je dala smirenu izjavu:

"Znam, teško je, ali ako je već situacija takva kakva jeste, mora da se ljudima makar malo olakša. Koncert i poseta naših ljudi daje im veru i podršku da smo uz njih. Zamislite da nemate tu podršku i da ste zaboravljeni, bilo gde da se nalazite, to je najgora stvar koja može da vas zadesi. Da se razumemo, moj koncert neće promeniti situaciju na Kosovu, ali će makar malo skrenuti misli sa teške svakodnevice".

Ono o pameti može se tumačiti i kao autorova čista pakost. Pre 11 godina na koncertu na koga su Vojislava Koštunicu dovukli Velja Ilić i Milorad Dodik, uz sasluženje Matije Bećkovića, uzviknula je s bine ispred Skupštine Srbije: "Pozdravite čoveka koji je ujedinio sve stranke, celu Srbiju… Naš premijer, naš voljeni premijer, dr Vojislav Koštunica", najavila je Ceca Koštunicu. Pa znamo šta je nedugo posle bilo.

U prvim redovima ispred bine s koje je Ceca pevala stajali su ljudi, tvrde da su studenti, s majicama na kojima je pisalo "Svi smo mi Milan Radoičić".

Velike zvezvde, a Ceca to sigurno jeste, imaju sudbinu da budu i državni projekt. Kao oni što su pevali na mostovima, a nestajali "u vidu lastinog repa" par minuta pre nego što bi se oglasile sirene za početak bombardovanja.

Nego da mi Cecu pošaljemo u Brisel.