Ovaj tekst je mogao da se zove i "Zašto volim internet", ali nikom ne bi bilo jasno o čemu se radi. Elem, neimenovano fizičko lice registrovalo je 9. januara domen za neki opskuran sajt Istraga.rs. Odmah se pojavilo i na Tviteru, zapratilo me (priznajem, nisam odmah primetila, usled svoje velike popularnosti, težak je život nas "uticajnih" na mrežama). Tvitnulo odmah kako ih zanima samo istina. Ništa od toga ne bih znala da me nije tagovalo u tvitu. Odem da vidim šta je, kad ono, nepotpisan tekst o – mojim roditeljima, kako kažu, istaknutim mrziteljima Srpske pravoslavne crkve. Ne znam kako da vam kažem, dragi čitaoci, svoje roditelje znam 36 godina i evo, pojma nisam imala kakav su ološ, dok Istraga nije utvrdila. Odavno ne pratim oglase u novinama, pa molim čitaoce da mi dojave gde mogu da dam oglas i javno se odreknem to dvoje besprizornika, seme im se zatrlo.

Daljim istraživanjem Istrage, utvrđujem da moj slučaj nije usamljen – očepilo i Hanu Adrović, autorku veb emisije "Nešto drugačije" i Draganu Pećo, novinarku KRIK-a. Vidim već u kom pravcu se kreće istraga – mete su isključivo novinarke. Draganu znam, Hanu ne znam, ali sigurna sam da smo sve tri doživele mnogo veće gadosti i da nam je svim trima ovo samo još jedna internet pizdarija koja nas je zadesila. Uostalom, Istraga se baš i nije mnogo potrudila da nas istraži – sve što su objavili već smo same stavljale na svoje profile na društvenim mrežama i javno je dostupno svakome ko ima pristup internetu. Da vam skratim posao: Hana Adrović simulira oralni seks po diskotekama (prava istina: reč je o nastupu sa Sajsi MC), Dragana Pećo se loži na Hrvate i Šiptare (slikala se sa dva Škota u duksevima sa albanskom zastavom i fotkala izlog sa dresovima hrvatske fudbalske reprezentacij), a ja sam produkt antipravoslavnog genetskog materijala (otac rekao da nemam šta da tražim u Hramu svetog Save jer su tamo blagosiljali ratne zločince, a majka da se Nikolaj Velimirović nije kupao – obe stvari su lako proverljive činjenice).

Ko stoji iza sajta Istraga, zapravo – nemam pojma. Našla sam gde je registrovan domen, proverila firmu na APR-u, ime direktorke je isto kao i ime neke članice SNS-a koja se pominje na sajtu lazarevačkog ogranka ove stranke, ali to što se zovu isto, ne mora da znači da je reč o istoj osobi. Ipak, s ovim iskustvom na društvenim mrežama, sigurna sam da je u pitanju SNS, iako sam prvo tipovala na one nacionaliste koji u poslednje vreme uz svoje ime na Tviteru dodaju 1244. No međutim, svi lajkovi, šerovi i retvitovi sa profila Istrage dolaze od – botova SNS-a. Kako prepoznati bota? Lako. Odete na profil pa vidite da su svi tvitovi izjave Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića, poslanika Đukanovića ili Slaviše Mićanovića, predsednika Saveta za infomisanje Skupštine Beograda, nekada viđeng koordinarora internet tima SNS, poznatijeg kao "šef botova". A koje je tačno fizičko lice registrovalo domen na svoje ime, potpuno je nevažno, jer su ionako svi ljudi bez svojstava, zaista botovi, roboti programirani da rade samo ono što im se kaže i ništa osim toga.

To što mene nije strah, ne znači da ovo nije pokušaj zastrašivanja i ućutkivanja. Istina, jako glup, ali ipak pokušaj. Verovatno tupav odgovor na izlive mizoginije koji dolaze od opozicije, ali kakve veze nas tri (i sve žene koje se ubuduće budu našle na ovom sajtu) imamo s tim – morala bih da bacim pasulj ili otvorim tarot, a to ne umem. Možda će neko pomisliti da sam luda jer me ne plaši targetiranje roditelja, ali preturili su i oni preko glave mnogo veće gadarije. Jedino što mi je tragično jeste činjenica da smo svi, porodično, "stare kuke" kad je o ovoj vrsti napada reč. I malo mi žao oca kad kaže da prolazim slično što i moja majka, takođe novinarka, pre 20 i više godina. Ali, neobično mi je drago što na Fejzbuku postujem mnogo i često, što je mnogo mojih postova potpuno javno i što je neko morao da sedi i, nadam se, dobije hemoroide da bi istrkeljao ceo moj profil ne bi li izbunario jedan jedini komentar moje majke od pre tri godine.

Što reče Bojana Jovanović iz KRIK-a, ovo je neki onlajn dodatak "Informer Žena". Ne znam koja će se moja sledeća koleginica naći na meti ni koliko će ih biti. Ali ko god da bude, koliko god da ih bude, sve što imam da joj kažem je: drž’ se, sestro, čim te ovi "rade" znači da ti nešto radiš kako treba.