Ne znam kako vi, ali ja sam u utorak ujutru, nakon vesti da je završni ispit iz matematike odložen, mislila da se neko loše šali. U prvim vestima nije naveden razlog, ali tek kad je objavljeno da su testovi "provaljeni" bila sam ubeđena da ovo ne može biti stvarno.

Koji put, ljudi, koji put?!

Od uvođenja isprva prijemnog ispita za upis u srednje škole, a potom i ovog, tzv. završnog, ama svaku vlast u Srbiji zadesilo je provaljivanje testova. Znate kako je izgledao moj prijemni u gimnaziju? Ministar prosvete lično (u moje vreme onaj nesrećni Jovo Todorović), nasumično je na Radio Beogradu birao zadatke iz zbirke, to je prenošeno preko školskih razglasa, a mi, đaci i dežurni nastavnici, brzinski smo zapisivali te redne brojeve. Zašto? Zato što su nekoliko godina ranije provaljene kombinacije za ispit iz matematike. Bile su devedesete, pa ih nismo kačili na internet, nego ih je neko, kao i sve drugo tih godina, prodavao na ulici. Ta generacija, čini mi se, rođena 1979, upisala je srednje škole na osnovu uspeha iz osnovne.

U moje vreme, taj ispit bio je besmislena rabota: uvale vam zbirke za srpski i matematiku, prođete ih dva puta i praktično nabubate sva rešenja, pa samo ako si lenja mazga ili baš mlad izlapeo – ne položiš prijemni. Dodajte tome i ovo gore opisano: glas nekog Miloševićevog aparatčika koji čita brojeve zadataka ko da smo na tomboli i taj glas se u isto vreme čuje u svakom mestu, u svakoj školi, u svakoj učionici… Danas vrištim od smeha kad se setim.

Posle su došle "promene", pa se sve, kao, malo uozbiljilo i više nije bilo unapred poznatih zadataka. Međutim, imali smo curenje 2011, kada je prvi put "testiran" ovakav vid testiranja. Onda nam je glave došao jedan USB stik i jedan – brushalter. Naime, 2013. tada već zvanično prekrštene iz prijemnih u završne ispite, testove je na USB-u skrivenom u brusu prošvercovala i bacila na "crno tržište zadataka" zaposlena u Službenom glasniku.

I sad ovo. Moram da iznesem nepopularno mišljenje: za ovo nam nije kriv Vučić, a ni ministar Šarčević. Ova nesposobnost da se organizuje smisleno i efikasno polaganje jednog ispita ima solidnu tradiciju. Štaviše, ako postoji dokaz politike kontinuiteta vlasti od 1990. do danas, onda je to mala matura. A posebno je važan kontinuitet da stvar uvek zajebu odrasli, a posledice trpe deca. Tu još nijednom nismo omanuli, svaka prethodna generacija ostavlja narednoj da za njom čisti i popravlja. Samo, kad vam osnovci izađu na ulicu, gađaju policiju paradajzom i skandiraju nešto o Kosovu, pitanje je da li je ostalo išta što se može popraviti.