"Usred epidemije i vanredne situacije u brojnim gradovima Vlada je donela odluku da iz budžetske rezerve isplati milijardu dinara Srpskoj pravoslavnoj crkvi za radove na Hramu Svetog Save na Vračaru. U isto vreme za ugroženi Novi Pazar iz budžetske rezerve izdvojeno je deset puta manje novca – 91 milion dinara", javlja televizija N1.

Za mnoge pravoslavne vernike ovo je dobra vest. Staro je verovanje da se donacijama crkvi može prizvati milost Božja. A ako Vlada donira sredstva crkvi, onda se valjda priziva nebeska pomoć za čitav narod.

Za sve druge vest je bizarna, u trenutku kada je u društvu rasprostranjen strah za goli život, zdravlje i egzistenciju, u trenutku u kome je zdravstveni sistem opterećen preko maksimuma, privreda iz dana u dan beleži sve veće gubitke, desetine hiljada ljudi strahuju za svoja radna mesta, a predsednik države u ulozi predsednika Vlade saopštava da država što je dala privredi, dala je i najavljuje teskobnu jesen.

Po definiciji se sredstva tekuće budžetske rezerve koriste za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Drugim rečima, Vlada ta budžetska sredstva može da troši po sopstvenom nahođenju, to jest po esenesovskom ustaljenom pravilu, u političke svrhe, kao pomoć partijskim drugovima tamo gde zaškripi pa se zavapi.

U konkretnom slučaju, jedino što u doba opšte krize logično može da se zaključi iz neplaniranih milionskih budžetskih izdvajanja za sređivanje Hrama jeste obezbeđivanje podrške SPC za bilo kakve političke poduhvate koje vlast planira – možda za neki finiš kosovske sage, možda za gušenje socijalnih pobuna, ako ih bude bilo.

Ne bi tih osam i po miliona evra moglo da spase srpsku privredu, niti da reši problem predstojećeg masovnog gubitka posla, niti da suštinski poboljša zdravstveni sistem. Ali, za te pare mogao bi da se zameni poneki prastari rendgen, recimo u Tutinu, ili da se kupi oko 8.333.333 zaštitnih maski, recimo za poštanske službenike. Ako bismo se držali lekarskih uputstava za korišćenje zaštitne maske, trebalo bi da menjamo jedno tri dnevno, ili u proseku oko devedeset mesečno, što bi bio trošak od oko 10.000 dinara.

Pitanje je kakva se poruka šalje kada se u do ove mere kriznim vremenima svaki dinar ne troši za prevazilaženje krize, već se iz budžetskih rezervi izdvajaju sredstva za jedan crkveni građevinski poduhvat. Da li je to prosto nepromišljenost, koja bi vlasti mogla da se obije o glavu, ili još jedan dokaz da se novcem svih građana Srbije finansira politikantstvo SNS-a, čak i u ovakvoj situaciji. Bilo kako bilo, neka nam je Bog u pomoći.