Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna. Srpska napredna stranka, čiju je listu predvodio predsednik države Aleksandar Vučić, osvojila je 188 od 250 mandata. Poslanici su 3. avgusta u skupštinskoj sali izgovorili: "Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi." I to je, još uvek, to.

Gotovo tri meseca nakon što je SNS osvojio preko dve trećine mandata nisu izabrani skupštinski organi, pa ne može da se formira ni nova vlada. Aleksandar Vučić vaga, premišlja, odmerava da li će i ako, kome će udeliti delić vlasti, ili prosto iz vaspitnih razloga drži u neizvesnosti kako svoje partijske drugove tako i Dačića i Šapića, ne bi li dobro zapamtili od čije volje njihovo mesto u srpskoj politici zavisi.

Nije ova situacija nova. Vučić je sklon insceniranju dramskih igrokaza u politici u kojima se veštački napetost izaziva, tamo gde je nema ni u naznakama, da bi na vrhuncu ekstaze svi reflektori na sceni bili upereni u njega, jednog jedinog spasitelja koji razrešava zaplet. To nije samo režija koja za cilj ima održavanje kulta Velikog voljenog vođe, već je i odraz Vučićevog karaktera.

Održavajući sliku napetosti i potencirajući ko je jedina vlast u Srbiji, pinkovi i informeri svako malo izbace da je "Vučić prelomio", da je "Vučić doneo odluku", kao da je raspisan kasting, pa se reditelj premišlja koji je glumac najpodobniji za koju ulogu. Kandidati za najviše državne funkcije su protagonisti koji ubede reditelja da će najbolje sprovoditi njegove direktive i verno i glasno braniti njegov lik i delo.

Što se tiče interesa građana Srbije, niti je skupština morala da bude konstituisana, niti bi vlada morala da bude formirana. Državna tela i državne institucije poodavno služe samo kamufliranju političkog sistema koji je zadržao neke forme demokratije i sprovode odluke koje donose jedan čovek i njegovo najbliže okruženje. Velika većina novopečenih narodnih poslanika veoma dobro zna da neće služiti "građanima Srbije, istini i pravdi", već interpretaciji istine predsednika Vučića, koji im je tu ulogu dodelio, i partijskoj pravdi. Isto važi i za budućeg predsednika Vlade i ministre.