Početkom leta dok je porodica Barbalić bila na odmoru radikalska vlast je u njihov stan u Ulici kapetana Radića Petrovića 12. u Zemunu uselila urednika "Zemunskih novina"; sud je naložio da se porodica Barbalić vrati u svoj stan; policija je odbila da pruži asistenciju pri izvršenju sudske odluke uprkos pritisku javnosti i javnim demonstracijama ograničenog obima; pristalice radikala onemogućavale su da sudski izvršioci uđu u sporni stan i konstatuju stanje.

Vođa radikala dr Vojislav Šešelj nastavlja da nastupa arogantno, agresivno, svoje sagovornike ponižava i tako što vređa mrtve očeve, oživljava svoj raniji metod i mašući dečjim pasošem preti da ne samo da će Barbalići ostati van svog stana nego i da njihovo dete neće moći u obdanište. Sve liči na opasnu metaforu, a to je stvarnost.

U takvoj atmosferi 16. jula 1997. u prostorijama BK televizije Barbalićev advokat Nikola Barović je pljusnuo čašu vode u lice dr Šešelja – da bi neposredno posle toga u prostorijama iste televizije bio pretučen od strane telohranitelja Vojislava Šešelja. Šešelj događaj komentariše s nadmenim humorom đilkoša i tvrdi da se Barović "okliznuo na koru od banane". Barbalići i dalje ne mogu da uđu u stan…

Zemunski slučaj je, međutim, veoma brzo postao tačka na kojoj liberalni Beograd kaže odrešito "ne". Goran Svilanović, portparol GSS odlazi na RTS i Šešelju u lice saopštava kakav je karakter skandala koji izaziva. Kroz izjave lidera i kroz saopšenja reaguju SPO, DSS , Demokratski centar, Demokratska stranka, Socijaldemokratska unija, Građanski savez, Narodna seljačka stranka, SDA Sanadžaka, Skupština grada, Nova demokratija, zemunski ogranak JUL-a… Oglašavaju se Advokatska komora, profesionalna udruženja, novinari, nevladine organizacije…

Faksimil teksta «Strah i nada, Zemun 1997.»
objavljenog u listu VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.
možete videti FOTO GALERIJI

O napadu na Nikolu Barovića možete takođe čitati u štampanom izdanju lista VREME BR. 353. 26. JUL 1997.

Građani Zemuna upućuju protesno pismo zbog odbijanja policije da pruži asistenciju pri izvršenju sudske odluke kojom je naloženo da se porodica Barbalić vrati u svoj stan. Pet nevladinih organizacija u Beogradu: Helsinški odbor za ljudska prava, Bepogradski centar za ljudska prava, Beogradski krug i Centar za antiratnu akciju organizuju potpisivanje peticije kojom se zahteva pokretanje krivičnog postupka protiv Vojislava Šešelja, oduzimanje poslaničkog imuniteta, ostavka na funkciju predsednika zemunske opštine, skidanje sa liste kandidata za predsednika Republike. Asocijacija Lawyer to lawyer netvork upućuje poziv svojim članovima da pišu javnom tužiocu, Draganu Tomiću i Slobodanu Miloševiću šalju ljubazna pisma (podseća se na formu kojom treba početi pisma poslata na visoku adresu u Bulevaru Lenjina 2: "Salutation: ‘Dear President Milošević’…"). Njujorški, švedski i drugi helsinški odbori za ljudska prava osuđuju incident i izražavaju zabrinutost…

Vlast najavljuje da će pokrenuti krivični postupak, ali suštinski okleva.

Lične reakcije ljudi veoma različitih političkih i profesionalnih opredeljenja svedoče o građanskoj hrabrosti i spremnosti na odupiranje nasilju. Barovićima se u znak solidarnosti lično javljaju Kosta Čavoški, Orhan Nevzati, Filip David, Latinka Perović, Ivan Stambolić, Alaksa Đilas, Lino Veljak, Slavko Goldštajn, Danijel Boaje, Petar Lađević, Srđ Jakšić, Mihalo Mihajlov, Bora Ćosić, Desa Trevisan, Vlada Mijanović, Cvijeta Mesić, Branko Cvejić, Jovan Ćirilov, Ivan Čolović, Brane Popović, Roberto Čuli, Helmut Šefer, Kristijan Timonije,Dušan Otašević, Sonja Liht i mnogi drugi veoma različitih političkih i profešionalnih opredeljenja, što je ilustracija da politički begraund nije bio presudan za te reakcije, nego lična hrabrost i moralna odgovornost.

Iz pisama koja su na adresu novina i samog Nikole Barovića stizala od prijatelja, kolega i običnih ljudi vidi se kako je taj događaj duboko potresao ljude i kako nailazi na moralno zgražavanje. Pisma Danijel Miteran, Vaneta Ivanovića, Suzan Manuel i mnogih drugih ličnosti od Sidneja do Vankuvera odišu sličnim tonom. Uz dozvolu porodice Barović objavljujemo odlomke tih pisama uz zapažanje kako epistolarna forma u naše vreme opet oživljava kao institucija javnosti, kao oblik ispoljavanja moralnog stava, kao gest elementarne ljudske solidarnosti, kao žilavo, spolja nevidljivo a granicama neomeđeno građansko opiranje razaranju osnovnih vrednosti, aroganciji i nasilju. To opiranje, kao što se vidi nije bilo ograničena samo na jednu političku opciju niti je bilo ograničeno fizičkim granicama zemlje u kojoj se stampa ovaj tekst.

Sudbina koja je zadesila porodicu Barbalić može da zadesi sutra i vas (…) Kao što mnogi od vas sigurno znaju, ovo nije jedini slučaj ove vrste u Zemunu, od kako su radikali preuzeli vlast u kojem se negira Ustav. Zakoni, legalni pravni aparat, ljudska i građanska prava, dok pravosudni organi i organi reda zatvaraju oči pred samovlašću. (…)

Zaštitimo ih i dajmo im podršku, jer će možda takva podrška trebati sutra i vama.

(iz letka Saveza nezavisnih građana Zemuna)

Šta se zbiva u opštini u kojoj je nedavno izbore dobila Srpska radikalna stranka na čelu sa poznatom karikaturom srpskog nacionalizma Vojislavom Šešeljem, doktorantom iz oblasti ONO i DSZ. Zar iz ovog doktorata koji je posvećen uticaju Lenjinove misli na oružanu borbu naroda izvukao samo nauk o klasnoj borbi koju je predočio u nacionalnu. Da li ovaj protagonista "bosanske mržnje" o kojoj je pisao Andrić ima šta da kaže na ovim prosdtorima koji su imali ideal civilizovanog društva po evropskim demokratskim uzorima i koji su grubo prekinuti totalitarnim komunističkim režimom. Ili će biti tačnije da je on proizvod organizovanog haosa na čijem je čelu autoritarni vožd krnje Jugoslavije kome je tako potrebna kvazi opozicija kao dokaz da je nezamenljiv. Opozicija kao šovinističko ruglo ili dekor, baš kao cveće u vazni, za Slobodana Miloševića i njegovu političku policiju je zaista svejedno.

Goran Radenković, profesor Bogoslovije "Svetog Save" u listu "Demokratija"

Šešelj je pravo zlo za Srbe. On je izdajnik srpskoga naroda. Šešelj nastupa arogantno, agresivno, svoje sagovornike ponižava, vređa, služi se kafanskim rečnikom, ne dozvoljava im da dođu do reči i ponaša se krajnje netolerantno. Ponaša se neprimerno i prostački (…)

Čedomir Stanković, Šabac u listu "Demokratija" 9. jula 1997.)

(…)

Nadam se da mnogi u Srbiji dijele moje ogorčenje i da će biti zdravih i efektivnih reakcija na ovo nasilje.

Molim Vas naročito da u moje ime poljubite ruku Vašoj i Nikolinoj majci. Znam kako je sve to imalo strašnog efekta na nju.

Nemam zaista više riječi da opišem kako me je taj napad dirnuo. Da sam više rječit ili bolje jezično vaspitan znao bih bar približno Nikoli da prenesem moje misli.

Volim ga veoma mnogo a može čak biti i da ga više štujem. Bilo bi apsurdno da kažem da osjećam kao da sam i ja bio napadnut i ozleđen, ali ne osećam ništa manje nego da se tako nešto desilo mom sinu (…)

Vane Ivanović

Nismo, naravno, iznenađeni, još manje zaprepašćeni. Nismo ni šokirani, od Tebe nismo, dakako, očekivali ništa manje. Tim smo, međutim, više tužni; u realnome svijetu – za razliku od good guys češće dobijaju batine. Imali smo i sami prilike naučiti to u našim postjugoslovenskim okvirima.

To što su, kao povod, upleteni Hrvati – koje si branio i onda kada to službenim Hrvatima nije bilo drago, pa i Tvoj stari – koji je odavno branio one koje nitko ni susretati nije htio – samo potvrđuje obrazac koji se ponavlja. Primitivni nacionalizam i kolektivna (barem porodična) pripadnost moraju se sučeliti sa onima kojima je jedina nacija ona u kojoj se rigorozno poštuju prava pojedinaca i manjina.

Jedino što nas tješi, dragi naš Nikola, jest što druga strana, faktička ustaškožčetnička internacionala, i opet ispala ne samo gadna, nego i glupa. Ipak su te tukli tamo gđe si najjači, u glavu.

Tvoj Zvonac i Žarko Puhovski

Poštovani gospodine Baroviću,

Dopustite mi da Vam u ime Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH uputim izraze naše solidarnosti povodom vandalskog napada čija ste bili žrtva. Uvjeravam Vas da smo ovaj fašistički akt doživjeli kao novu opasnu prijetnju uperenu protiv demokrata i boraca za ljudska prava. Uz iskrene želje za brzi oporavak, šaljem Vam, gospodine Baroviću, moje najiskrenije pozdrave.

Srđan Dizdarević, predsjednik Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Sarajevo

Poštovani kolega i dragi prijatelju,

saznavši sinoć, da su te, nakon TV dijaloga s g. Vojislavom Šešeljem na Televiziji braće Karić, tijekom kojeg si bio izložen najgrubljem verbalnom vrijeđanju po sugovorniku, u prostorijama tog studija fizički napali, izbatinali i teško te ozlijedili Šešeljevi "tjeloghranitelji" (body gards) ovim pismom izražavam punu i potpunu solidarnost s Tobom kao borcem za čovjekova prava i odvjetnikom, koji hrabro nastavlja djelo velikog oca – pokojnog Jovana Barovića, izuzetno uglednog beogradskog odvjetnika, branitelja i mnogih političkih optuženika u Hrvatskoj, poginulog u još nerazjašnjenim okolnostima.

Ubijaju nas, tuku nas – kako bi nas ušutkali. Ali mi svjedočimo i nastavićemo svjedočiti našu odlučnost za uspostavu vladavine prava nasuprot sili, zločinima i zločincima, štogod i gdjegod oni činili nasilja: u Vukovaru, Zagrebu, Beogradu, Srebrenici, Ahmićima…

Želio bih vjerovati da će tvoja cehovska komora glasno i primjerno osuditi počinitelje političkožfizičkog nasilja nad Tobom, ali strepim (nažalost iz vlastitog iskustva) da bi to moglo izostati. Ipak, nadam se, da – solidarizirajući se s Tobom – dijelim osjećanja znatnog dijela hrvatskih odvjetnika.

Ozdravi što prije, jer uzdignute glave i nesavijena kičma najbolja su hrana nasilnicima.

Slobodan Budak, odvjetnik, Zagreb

Dragi Nikola,

Sa žaljenjem smo čuli za teški incident i zabrinuti smo za Vaše zdravlje..

Yvonne Terlingen, Beogradska kancelarija Visokog komesarijata UN za ljudska prava

Pišem da bih izrazio naše zaprepašćenje i gađenje nad incidentom koji se dogodio posle vašeg pojavljivanja na BK televiziji prošle nedelje. Žalimo zbog saznanja da ste povređeni.

Ova Delegacija je godinama pratila vaše aktivnosti kao advokata na polju ljudskih prava. Dozvolite da iskoristim ovu priliku da izrazim naše iskreno divljenje za hrabar i uporan način na koji radite i da Vam ponudim ohrabrenje za budućnost.

Priroda napada na Vas je duboko uznemirujuća.

Michael Graham, Charge d’ Affairs Union Europeene, Beograd

Dragi Nikola,

Da Vas nisam znala mislila bih da je "debata" na BK TV prilično dobra zabava. Pošto sam Vas znala osećala sam se nelagodno zbog Vas i zbog Igora Božića, mladog novinara. Ali, kada sam čula i videla šta se desilo kasnije, bila sam potpuno šokirana i zgađena. Nastavljam da mislim o tome kako da u svojoj glavi sakupim sve ono što mi se sviđa u Jugoslaviji i Jugoslovenima, a sa tim incidentom, to je teško. Ali u mojoj se zemlji, takođe se dešavaju zle i primitivne stvari.

Kao i mnogi ljudi, mislim na Vas i nadam se da ćete se brzo oporaviti u svakom pogledu. Vi ste vrlo hrabri i velikodušni i ja Vam želim sve najbolje. Ako ništa drugo, taj strašni incident će možda probuditi neke ljude da više ne prihvataju razbojnike kao lidere. Nadam se.

Najtoplije želje,

Suzan Manuel, spokeswoman UN Belgrade

Znao sam Vas kao hrabrog čoveka – dokazali ste to još jednom.

Ako se ljudi kao g. Šešelj tako ponašaju na televiziji, niko ne može reći kako se ponašaju van nje.

Vaša priča neće proći nezapaženo u Švajcarskoj

Pal Bokor, Bern, Švajcarska

Užasnuta sam bestijalnim zlostavljanjem koje je doživeo advokat Nikola Barović ui zgradi BK televizije od telohranitelja predsednika opštine Zemun, svoga sagovornika…

Vida Ognjenović, u izjavi "Našoj Borbi"

Dragi Nikola,

Sad mogu da kažem da znam i jednog hrabrog čoveka. Mislimo na tebe i šaljemo ti pozitivnu energiju.

Sonja Reljić i Đura, Danilovgrad

(…) Toliko se tresem da ne znam hoću li završiti ono što započinjem i da li ću uopšte pokušati da prenesem bilo koje od osećanja muke, besa i užasa koji sećam. Pre petnaest minuta sam pročitao sasvim slučajno šta se dogodilo. Da! Van sebe sam! Molim te, izvini, ali povraća mi se od bola u stomaku. Imam utisak da ću da izludim od nemoćnog besa i pomisli na mizeriju koju si prošao.

Pa dragi Nikola – to ti je pašja para i fukara. Drži se.

Srdačni i prijateljski pozdravi, Mato Pavićević, Sidnej

Poštovani druže Baroviću ("druže" u najlepšem partizanskom smislu: možeš uvek računati na mene),

Ponovo smo zadivljeni Vašom hrabrošću i ponosni na Vas. Našu decu vaspitavamo na Vašem primeru. Zajedno ćemo se s Vama do poslednjeg daha odupirati fašističkoj aveti.

Đurić Radoslav, pukovnik u penziji sa porodicom

Tuzlanka Habiba Živković Bešlagić uvijek zahvalna na Vašoj plemenitosti (…) 1995.

Ponosni smo na Tebe i svuda se hvalimo da smo tvoji prijatelji. Volimo te

Tvoji BIljana, Zoran, Čedo, Dubravka, Goga, Mira, Mirko, Srđ, Vera (Iz zagrebačkog Građanskog odbora za ljudska prava)

Brinemo za tebe i verujemo da ćeš sve ovo prebroditi. Pozdravljamo te. Čuvaj se

Snežana Olujić i deca, Svilajnac

Želimo Vam brzo ozdravljenje sa nadom da se vaše rane nikada nikom ne ponove. Vi niste sami, studenti su uz vas.

Studentski parlament

Izražavam ogorčenje povodom drskog napada na tebe jednog izbezumljenog siledžije.

Batrić Jovanović sa suprugom

Ogorčeni zločinačkim ponašanjem Vojislava Šešelja i njegovih batinaša žalimo zbog uvreda i povreda koje su Vam nanete i želimo Vam brzi oporavak. Stop. Vaši napori za odbranu ljudskih prava i uspostavljanje građanskog društva imaju našu punu podršku. Stop.

S poštovanjem, Gradski odbor DS Beograd. Dragan Kopčalić, predsednik

Napad na jednog od retkih uistinu nezavisnih advokata u ovoj neslobodnoj zemlji – napad je na sve čestite ljude koji su u njoj još preostali. Iskreno smo s tobom.

Zvonimir Kostić s porodicom, Beograd

Dragi Nikola, užasnuta sam ali to se moglo očekivati. Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo. Stop. Joru (oca Nikole Barovića, prim. red,) sam upoznala pre tri decenije. Ti si mu dostojan naslednik. Stop. Ipak, imaj u vidi kako je prošao. Stop. Voli te tvoja

Neda, Beograd

Kolega svaka čast. Stop. Puna podrška.

Advokat Miloš Mrvošević, Beograd

Povodom događaja koji se dešavaju u opštini Zemun (nasilno iseljavanje ljudi i javno suprotstavljanje sudskim odlukama) za koje su odgovornost preuzeli Predsednik Opštine Zemun i Srpska radikalna stranka, a koji su događaji kulminirali kukavičkim napadom na zastupnika jedne od iseljenih porodica, advokata Nikolu Barovića, smatram da je neophodno da reaguje i naše Udruženje (pravnika Srbije).

(…)

Iseljavanje ljudi iz njihovih stanova zbog dvojnog državljanstva, nepoštovanje sudskih odluka, premlaćivanje zastupnika iseljenih ljudi pred očima cele javnosti i druge pojave kojih smo svedoci u Zemunu, imaju za cilj zastrašivanje ljudi, protivustavnu nasilnu promenu poretka i predstavlja pojave protiv kojih Udruženje u ostvarivanju svojih ciljeva mora javno reagovati i predlagati državnim organima preduzimanje zakonom predviđenih mera.

Sve te radnje u svom kontinuitetu jesu pokušaj Srpske radikalne stranke i dr Vojislava Šešelja da upotrebom sile na delu teritorije Srbije, sprovodeći teror i nasilje uspostave poredak lične vlasti dr Šešelja i onemoguće primenu Ustava i zakona. U tom kontekstu predlažem da Udruženje pravnika pokrene inicijativu za brisanje Srpske radikalne stranke iz registra političkih organizacija te da protiv dr Vojislava Šešelja podnese krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo napada na ustavno uređenje SRJ iz čl. 114 KZJ.

Aleksandar Lojpur, advokat u pismu profesoru dr Miodragu Orliću predsedniku Udruženja pravnika Srbije čija je kopija upućena Nikoli Baroviću

I ako gradonačelnik Zemuna Šešelj je dosledan. Kao nasilnik. Nasilno iseljavanje porodice Barbalić predstavlja nastavak etničkog čišćenja koje je Šešelj lično vodio u Hrtkovcima. Advokat Barović se tome suprotstavio, kao advokat i kao čovek. Šešelj je potegao jedini argument kojim raspolaže: golu sliku svog telohranitelja. Ko je sledeći na potezu Šešeljeve pesnice ili pištolja?

Šešeljeve siledžijske ambicije mnogo su veće od delokruga moći njegove stranke i njegove funkcije zemunskog gradonačelnika. Napad na advokata Barovića svedoči o tome. Ćutanje vlasti je poruka. Šešelj je oduvek, ili opet, najomiljeniji političar.

Ako se ne suprotstavimo, čeka nas žuta traka ili holokaust. Kako koga, po odluci

Žene u crnom, Beograd

Maitre,

Zabrinuo sam se kada sam saznao da su Vas napali posle rasprave sa g. Šešeljem. Nadam se da se dobro osećate i drago mi je što sam večeras lično s vama razgovarao. Primite dragi Maitre, moje iskrene simpatije i poštovanje za vaše hrabre angažmane, sa osobitim uvažavanjem,

Stanislas Filliol, Ambassade de France, Belgrade

Dragi prijatelji,

Bili smo vrlo ožalošćeni kada smo saznali da su Vas napali telohranitelji (faks nečitak) u televiziji BK. Uveravamo Vas u našu podršku i šaljemo Vam prijatelske pozdrave

Danielle Mitterand i dva nečitka potpisa

Ožalostilo me kada sam saznao šta se desilo (…) čoveku demokrati iz porodice koja je stradavala pod fašizmom. Dozvolite da vam izrazim svoju ličnu solidarnost.

Lik Levi

Draga Borka, dragi Nikola,

Etienne i ja sedeli smo juče u bašti i slušali vesti, vetar je ne`no išao kroz zelenu travu. Sve je mirno ovde na selu. Ali Spoljni svet postojiž moramo sebe da podsetimo da on postoji. Prali smo prve pečurke koje smo našli u šumu za večeru. Radio je opisivao svađu u nekom beogradskom TV programu u kome je fašistički guverner X napao advokata N i… Etienne skoči po telefon. Tresli smo se čitavo veče.

Naci-teror u Evropi.

Ljudi glasaju da fašisti dođu na vlast. Onda. Sada. Demonkratija (Democrazy). Hrabri ljudi mogu da budu prebijeni od bitangi bilo gde – čak i na radio TV programu. Nema ozbiljne zaštite slobode govora.

Šta možemo da učinimo. Ponudila sam Goranu Stefanovskom da napiše komad po njegovom govoru u kome je opisao sve nemoguće situacije koje mogu pasti na pamet. Svi glasovi neprijatelja prijatelja, prijatelja neprijatelja.

Pozorište može da pokaže tu nemogućnost ali samo onima koji imaju dele isto mišljenje, sećam se koliki je šok bio kada mi je švajcarska psihoanalistkinja Alice Miller rekla da možemo da ubedimo samo one koji sa nama dele iste poglede. Moramo biti voljni da to razumemo.

Ponovo čitam Pathways to Madneš ("Staze do ludila", autor Jules Henry, je bio antropolog i psihoanalitičar, obrazovani naučnik koji je živeo u pet porodica gde je bilo lude dece). Sve je u toj knjizi. Porodica, društvo, kultura. Dečji koncept ludila je sasvim konkretan. Kao kad bi imali tog guvernera u kući. Ludak koji govori da je to NJEGOVO – realnost.

Kazabalkan (Casabalcan, anagram od Casablanca, sa asocijacijom na Balkan, prim. red.), komad Gorana Stefanovskog je o tome. Tužna melodrama s gorkim očiglednostima i lepim jezikom. Filmično. Može li to da bude prikazano u Beogradu? Jeste li čitali o tome? Ko je publika za taj komad? Taj ludi haos lud/normalan. Deo moje životne priče, ali takođe metafora Jugoslavije…

Suzan Osten i Etienne Glaser, Kopparfly