Epilog jednočasovne blokade saobraćajnica i mostova širom Srbije u subotu 27. novembra: mestimična koškanja sa policijom, sukob sa pristalicama SNS-a naoružanih motkama, dvadesetak privedenih i ubrzo na slobodu puštenih demonstranata, zaustavljanje saobraćaja na nekolicini vitalnih deonica i ohrabrujuće osećanje ekoloških aktivista da im je organizaciono složen naum pošao za rukom. Akcija "blokade upozorenja“ je uspela.

Pitanje je: Šta dalje, posle "upozorenja“? I građani nezadovoljni usvanjanjem Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i uopšte svime što direktno ili indirektno ima veze sa prostiranjem crvenog tepiha za dolazak Rio Tinta, i vlast zbijena oko Aleksandra Vučića, zauzeli su nepomirljive stavove.

Ekološke organizacije i stranke su najavile da će akciju da ponove naredne subote tako što će aktivisti krenuti svojim motornim vozilima, gde već treba da krenu, i zustaviti ih na strateški važnim saobraćajnica, gde bi podršku trebalo da im pruži aktivistička pešadija.

Vlast je zauzela svoj već poznati stav da "manjina teroriše većinu“, da "Đilasovci maltretiraju građane bahato se šetajući nasred ulica“, dok ih članovi SNS-a "smerno i pristojno mimoilaze krećući se trotoarom“ i simbolizujući onu "pristojnu“ Srbiju koju predvodi Vučić. Povlačenje spornih zakona nakon takvih izjava, što bi obesmislilio daljnje blokade, malo je verovatno. Bio bi to loš signal investitorima. I znak slabosti.

Kao i uvek u ovakvim situacijama je pitanje dokle su demonstranti spremni da idu i koliku će pdršku imati. Ako ekološke organizacije odustanu od najavljenog, izgubiće verodostojnost. Ako ponove blokade, morali bi da računaju na daleko masovniju podršku građana nezadovoljnih ovom vlašću, jer se ne može isključiti da se na Andrićevom vencu dođe do zaključka da blokade autoputeva ne mogu da se tolerišu i da dođe do radikalizacije situacije.

Odziv građana akciji blokada u subotu bio je relativno skroman, u neskladu sa pozamašnim učinkom koji jeste ostvaren.

Vlast ima više opcija.

Pokazna vežba za jednu od njih odigrala se u Šapcu, gde su pravoverujući naprednjaci sa kapuljačama na glavi, motkama i čekićima napali ekološke aktiviste dok je policija sve to posmatrala. Bio je tu i bager, ako treba da se raskrče neka privatna vozila koja stoje na putu autobusima sa članovima SNS-a koji su pošli u Beograd da klikću Vučiću. Tu su pinkovi i informeri da napade batinaša na građane koji protestuju predstave kao sukob "Đilasovaca“ i "pristojnih građana“ kojima je, eto malo, pukao film zbog tolike tajkunske bahatosti.

Druga opcija je sveobuhvatna akcija policije, žandarmerije, specijalnih policijskih jedinica sa naređenjem da isuču pendreke i mlate gde treba i koga treba, izvođenje na ulice onih hamera i drugih oklopnih vozila koji su već jednom zastrašivali Beograđane. Pinkovi i informeri bi to predstavili kao intervenciju protiv huligana zarad uspostavljanja reda i mira.

Treća opcija je oproban recept prećutkivanja i ignorisanja, izbegavanje sukoba dok se bezobalni protesti ne izduvaju. Građani koji konzumiraju kontrolisane medije, potencijalni glasači SNS-a, jedva da bi primetili šta se događa. Ta taktika je primenjena u subotu. TV Pink je, tako, u pauzi prenosa uživo Akademije SNS-a u Nacionalnom dnevniku objavio vest u trajanju od 34 sekunde u kome se govori o šačici "lažnih“, "vidno agresivnih“ ekologa i "bahatih Đilasovaca“ koji blokiraju autoput "Beograd-Niš“ i maltretiraju građane.

Ova taktika je dobro funkcionasala za vreme građanskih protesta nakon prebijanja Borka Stefanovića. Ali, ovi sadašnji protesti, za razliku od tada, nemaju neke uopštene zahteve, tipa da se vlast odrekne vlasti, već veoma konkretan zahtev da Vučić ne potpiše sporne zakone, pa da se onda povuku. A i blokada autoputa i vitalnih magistralnih puteva daleko jače i dalje odjekuje, od šetnje po centralnim gradskim ulicama.

Za Vučića i SNS bi nekoliko meseci pre izbora blokada puteva i bez i sa primenom državne, ili paradržavne, sile bila neprijatna. Hoće te slike uličnih protesta koje narušavaju idiličnu predstavu o jednom obožavanom Vođi koji uživa nepodeljenu podršku svog naroda da obiđu svetske metropole. Ali i domaće gradove i palanke i da možda motivušu demotivisane, opoziciono misleće građane.