U požaru na poslednjem spratu u kineskoj robnoj kući  u Ulici Miloša Obrenovića u Obrenovcu koji je izbio u četvrtak ujutru  2. novembra oko 10 sati i 40 minuta,  izgorelo je više objekata -kafić, parfimerija i prodavnica kineske robe. Prijavljen je nestanak jedne žene, ali MUP nije pre završetka istrage nije mogao da potvrdi da li je ona ostala stradala u objektu zahvaćenom požarom.

Kako saopštava MUP, na gašenju požara je bilo angažovano 55 vatrogasaca i spasilaca sa 25 vozila, pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinca iz Obrenovca, Surčina, Batajnice, Železnika, Košutnjaka, Zvezdare i Zemuna.

Ova nesreća, čiji uzroci još  nisu poznati, podseća na požar koji je 13. avgusta 2021. progutao gotovo polovinu stare zgrade Kineskog tržnog centra u Bloku 70 na Novom Beogradu. Tada je uništeno oko 200 lokala na oko 4.000 kvadrata zahvaćenog prostora. S tim požarom se borilo 127 vatrogasaca koji su sa 50 vozila "okupirali" čitav blok 70. čiji stanari su se bojali da vatra ne zahvati i stanove u okolnim soliterima.

Nakon tog požara se spekulisalo da je požar izazvao kvar na nekoj plinskoj boci na kojoj se kuvalo. Neki od Kineza su u tržnom centru zahvaćenom dimom golim rukama spasavali robu, gazeći po vodi, rizikujući da stradaju od eksplozija, lomljave i vatre.

U Luci Beograd u ulici Žorža Klemansoa požar  je 17. jula 2021. oko 5.55 časova takođe izbio u jednom magacinu na površini od oko 700 kvadratnih metara u kome je bila  skladištena carinska roba svih vrsta.

Kako se kaže u Strategiji zaštite od požara za period 2012-2017. godine, objavljenoj u Službenom glasniku 2012, zaštita od požara u višespratnim stambenim i poslovno-stambenim objektima nije u potpunosti zadovoljavajuća. U velikom broju objekata koji su izgrađeni u periodu pre donošenja Zakona o zaštiti od požara nisu na adekvatan način primenjene mere zaštite definisane zakonom i tehničkim propisima.

Zaštita od požara u stambenim i poslovno-stambenim objektima takođe je nezadovoljavajuća, a posebno u onima koji su starije gradnje. Električne i dimovodne instalacije nepropisno se održavaju, oštećuju i otuđuju se oprema i sredstva za gašenje.

Takođe, vrši se nadgradnja bez saglasnosti za tehničku dokumentaciju, ili je tokom izgradnje objekat prerastao u kategoriju visokih objekata, pri čemu se nije vodilo računa o merama zaštite od požara. Poseban problem se javlja i kod bespravno izgrađenih objekata.

Većini višespratnih stambenih zgrada nedostaju pristupni putevi za vatrogasno-spasilačka vozila u slučaju požara.

Nije zadovoljavajuće stanje zaštita od požara i eksplozija u mnogim javnim objektima gde se okuplja i zadržava veći broj ljudi.

Poseban problem su javni objekti u kojima je izvršena prenamena delova prostora, pa se tako, na primer, u sportskim centrima nalaze prodavnice, kancelarije, magacini, a pojedini domovi kulture postali su tržni centri sa velikim brojem malih prodavnica i većim brojem vlasnika.

Osnovni zahtev u ovakvim objektima je da se u slučaju opasnosti i pojave požara obezbedi sigurna i brza evakuacija posetilaca i zaposlenih, kao i sprovođenje ostalih preventivnih mera.

Otežavajuću okolnost u ovim slučajevima predstavlja i inertnost sudskih organa u rešavanju zahteva za pokretanje prekršajnog  postupka, kaže se u pomenutoj strategiji.

Poslednjih godina javnost je povremeno upozoravana na opasnosti od šumskih i od požara u namenskoj industriji (poslednji put u fabrici antigradnih raketa u Leštanima u oktobru 2021), ali opasnost od vatre u urbanom i poslovnom okruženju očito potcenjuju i građani i inspekcije.

S.M./Dokumentacioni centar Vremena

Čitajte dnevne vesti, komentare, analize i intervjue na www.vreme.com