Kako piše petrogradski "Komersant“, posle promene vlasti u Ukrajini 2019, Moskva se nadala da će pod predsednikom Vladimirom Zelenskim biti postignut napredak u rešavanju sukoba na istoku Ukrajine. Početkom 2020. Кremlj je smenio glavnog pregovarača o Donbasu "Jastreba“ Vladislava Surkova koga je zamenio pragmatični Dmitrij Кozak. On je sa šefom kabineta predsednika Zelenskog Andrejom Jermakom dogovorio da se obrazuje savet u kome bi predstavnici Donbasa i Кijeva mogli da se dogovore o političkim i pravnim pitanjima i o primirju.

Međutim, kada je Jermak povukao svoj potpis sa tog dogovora, pregovarački proces je zastao. Razmena vatre je nastavljena.

Vladimir Zelenski je ponudio Vladimiru Putinu direktne pregovore "bilo gde u ukrajinskom Donbasu, gde se vodi rat”. Putin je odgovorio da je spreman da pregovara o rusko-ukrajinskim bilateralnim odnosima, a da Zelenski, ako želi da razgovara o sukobu u Donbasu, treba da se obrati ne Moskvi, već Donjecku i Lugansku.

Nakon sukoba u Nagorno Karabahu i uspeha Azerbejdžana, ruski mediji su pisali da je Ukrajina kupila od Turske dronove Barjaktar, da koncentriše vojsku na istoku (po Mariji Zaharovoj portparolki ruskog MID-a oko 115.000 vojnika, polovinu ukrajinske armije), da od Amerikanaca dobija oružje.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je u članku u "Кomersantnu“ naveo da je besmisleno razgovarati sa aktuelnim rukovodstvom Ukrajine koja je "pod direktnom stranom kontrolom“, da se posao umesto sa "vazalima“ mora obaviti sa "gospodarom."

Tokom prvog susreta sa Putinom u Ženevi u junu, Džo Bajden je, prema Кremlju, samo istakao važnost sprovođenja Minskih sporazuma, što je bilo sasvim zadovoljavajuće  za Rusiju. Moskva, međutim, nije bila zadovoljna zbog zapadnog ignorisanja njene zabrinutosti zbog širenju NАTО-a.

Nakon razgovora ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i državnog sekretara SАD Еntonija Blinkena 2. decembra, sa Smolenskog trga je poručeno da bi uvlačenje Ukrajine u geopolitičke igre SАD i razmeštanja NАTО snaga u neposrednoj blizini ruskih granica imalo "najozbiljnije posledice“.

Zapadni i ukrajinski mediji i političari su kao i prethodnog proleća histerično javljali o koncentraciji 90.000 ruskih vojnika u blizini granice sa Ukrajinom (uz satelitske snimke ruske baze u 300 kilomatara udaljenom Voronježu) i o tome da ta brojka vrlo brzo može da naraste na 175.000, ali da se ne zna dali će ih Putin poslati na Ukrajinu

Pozivajući se na "rusku opasnost“, Zelenski je od Zapada tražio oružje i članstvo u NATO-u i pozivao pojedine zapadne zemlje da pošalju vojnike na istok Ukrajine.

Pitanje je šta se u toj situaciji igra: šah, poker, ili ruski rulet?

Putin je tokom razgovora sa Bajdenom naglasio da NАTО čini opasne pokušaje da osvoji ukrajinsku teritoriju, a da je Rusija veoma zainteresovana da dobije pouzdane garancije da se NАTО neće više širiti na Istok. Izražena je zabrinutost “zbog destruktivne politike Кijeva koja ima za cilj potpunu demontažu Minskih sporazuma”.

Putin je naglasio da su za njega crvene linije vojna intervencija Ukrajine u Donbasu (čiji je veliki broj stanovnika dobio rusko državljanstvo) i približavanje NATO-a ruskim granicama. U oba slučaja Rusija bi reagovala.

Pre razgovora sa Putinom Bajden je otpozdravljao da ne priznaje Putinove crvene linije.

U toku razgovora on je potvrdio podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji i, i po običaju zapretio da će ako dođe do eskalacije sukoba  protiv Rusije uvesti niz teških ekonomskih sankcija.

Ukrajincima je indirektno poručio da nije spreman da ratuje za njih.

"Njuzvik“ piše da su Bajdena, koji još krvari zbog haotičnog povlačenja iz Avganistana i produžene pandemije koja rasplamsava oštre podele kod kuće,  Putin i Si Điping "uvukli“ u krizu na dva fronta – u Istočnoj Evropi i u Azijsko-Pacifičkom teatru (oko Tajvana je koncentrisano 416.000  kineskih vojnika, pet puta više nego tajvanskih).

Ekspert za Kinu i Rusiju koji je 20 godina radio kao istraživač u Mornaričkom ratnom koledžu Lil Goldstin kaže za "Njuzvik“: "Ne mislim da su SAD spremne za rat u Ukrajini. Ne mislim da su SAD spremne da uđu u rat za Tajvan…"

Bajden je na samitu sa Putinom očito izbegavao direktnu konfrontaciju, ali verovatno ne i “kontrolisani konflikt” na Istoku Evrope. Daće Zelenskom podršku, a možda i nešto oružja, jer je za Ukrajinu Kongres već izdvojio 300 miliona dolara.

Dnevne vesti, analize, komentare i intervjue čitajte na www.vreme.com