Amerikanci su suočeni sa najvišom godišnjom stopom inflacije u proteklih 39 godina. Maloprodajne cene u SAD su u novembru porasle za 6,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je najveća inflacija još od  juna 1982, kada su cene porasle za 7,1 odsto nakon što je Centralna banka podigla kamatne stope na dvocifren nivo.

Prema istraživanju centra Pju povećanje stope inflacije u SAD (3,58 procentnih poena između trećeg kvartala 2019.  i trećeg kvartal 2021.) bilo je treće najviše u grupi od 46 ispitanih zemalja, samo Brazil i Turska imaju značajno veće stope rasta inflacije.

Rast cena naročito opterećuje porodice sa nižim primanjima, pre svega kada je reč o svakodnevnim potrepštinama. Zbog inflacije je poništen efekat povećanja plata koje su dobili mnogi radnici.

Najbrži skok američkih potrošačkih cena u tri decenije i inflatorni pritisci širom ekonomije, verovatno presudno utiču na opadanja podrške predsedniku Džozefu Bajdenu.  On je program težak 1,75 biliona dolara u Kongresu branio  tvrdnjom da je "17 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju» reklo da će njegov plan olakšati inflatorne pritiske. Iz redova Republikanaca se moglo čuti da će takva velika ubrizgavanje novca u potrošnju upravo pogoršavati  inflaciju.

Sudeći po medijskim analizama inflaciji doprinosi mešavina različitih faktora koji su posledica brzog oporavka od pandemijske recesije. Među njima je nekoliko vladinih programa finansijske pomoći za sve koji su pogođeni pandemijom. Posledica je da je potražnja veća od ponude, pa dolazi do nestašica sirovina u fabrikama u SAD i inostranstvu, usporavanje proizvodnje, zastoji u lukama i skladištima. Američke Federalne rezerve  sve vreme drže izuzetno niske kamatne stope.

Iz Feda, koji je odgovoran za nadgledanje inflacije, a koji je nezavisan od administracije, dolazila su uveravanja da su trenutne visoke stope inflacije prolazne. Prošle nedelje je, me]utim, šef Federalnih reyervi Džerom Pauel najavio skaliranje  programa kupovine, što je prvi korak ka pooštravanju monetarne politike.

Bi-Bi-Si konstatuje da mnogi ekonomisti upozoravaju da inflacija može da se pokaže mnogo tvrdoglavijom. Strateg u Principal global investors Sima Šah kaže da očekuje da će «mnogima oči iskočiti iz jabučica, kada budu videle brojeve koji dolaze“.

Pod sugestivnim naslovom  «Zaustavite štampač novca» londonski "Ekonomist“ 11. decembra objašnjava zašto je američkoj ekonomiji potrebna čvršća monetarna politika. Fed  je veći deo 2021. proveo govoreći da visoka inflacija može biti prolazna,  ipak, cena se uprkos svim prognozama uporno povećavaju.

"Ekonomist“ piše da je neizvesnost  velika i da Fed mora brzo da odgovori na podatke koje ima danas, a ti  podaci pokazuju da se već zakasnilo, jer se rast cena ne može objasniti sa «nekoliko nestašica», na primer polovnih automobila.

Fed  15. decembra treba da odluči da li će pooštravati monetarnu politiku. Pošto američka potražnja utiče na ekonomski rast u zemljama daleko izvan američkih granica, ostaje da se vidi kako će inflacija u Vašingtonu  uticati na tržišta širom sveta.

U  od 46 zemalja  koje je analizirao Pju, u 39 zemalja (uključujući SAD)  stopa inflacije u trećem kvartalu 2021. je bila veća nego u pretpandemijskom trećem kvartalu 2019.

M.M./New York Times/Financial Times/Economist/BBC/VOA/Pew Reserch Center

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com