Posle 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, institucionalna i politička kriza u Bosni i Hercegovini je dosegla tačku ključanja. Nedavna odluka Skupštine Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa federalne države na srpski entitet RS-a dodatno je zakomplikovala već kompleksne etničke odnose. Ovaj potez je inicirao srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik koji kaže da Bosna "ide u smeru na koji Srbi nisu pristali“.

Druga dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, pozivaju institucije  da zaštite ustavni poredak i pokrenu istragu protiv odgovornih za njegovo urušavanje. Oni smatraju da je je Narodna skupština Republike Srpske ovim potezom napustila Dejtonski sporazum.

Istraživač Instituta za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić kaže za "Vreme“ da je BiH već dugo politički paralasina, da se nalazi u "smrtonosnom zagrljaju etnopolitike“ i njenih političkih eksponenata koji su do perfekcije uvežbali retoriku podeljenosti i proizvodnju krize. Oni u isto vreme grade "klijentelističko-kleptokratske etno-imperije“, a Milorad Dodik je tu "umetnost doveo do vrhunca“.  

Džihić smatra da je nakon mnoštva skandala u RS (na primer afera kiseonik) i pod "znatno većim pritiskom opozicije“ Dodik od leta do danas prešao na taktiku mnogo radikalnije eskalacije nego ikada do sada, te da je najnovijim secesionističkim potezima i agresivnom retorikom usmerenom prema prema OHR i Zapadu započeo "direktan napad na Ustav i suverenitet zemlje“.

Zbog svega toga, kaže Džihić, ideja o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku ima sve veću podršku i u Evropskoj uniji. Sankcijama se, međutim, za sada protive Mađarska i Slovenija.

Sjedinjene Američke Države već ranije su nekim liderima bosanskih Srba zabranile ulazak na američku teritoriju i zamrzli im imovinu. Ukoliko se situacija ne smiri, može se očekivati veći pritisak Zapada.

Džihić objašnjava da je Rusija u poslednje vreme daleko "agresivnije“ stala iza politike Milorada Dodika ne bi li "zagorčala“ život EU i SAD, koje još uvek nisu pronašle odgovor na ovakvu politiku.

Mada se i Zagreb i Beograd zaklinju u poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ne doprinose smirivanju situacije. Tako je i predsedniku Hrvatske Zorana Milanovića Milorad Dodik postao "najmanji problem u Bosni“.

"Nažalost, u Beogradu imamo kontinuitet politika koje dižu političke tenzije i instrumentalizuju BiH za vlastite političke potrebe. U tu svrhu oficijalnoj Srbiji je uvek važno da je RS blizu, da je Dodik na svim važnim skupovima, tu pored predsednika Srbije, da se šalje poruka zajedništva“, kaže Džihić.

On rešenje vidi na nkom "apstraktnijem nivou“.  Kaže da je današnjoj BiH "zarobljenoj u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike, te konstrukcija nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa“.

Džihić vidi dosta solidarnosti na nekom bazičnom i ljudskom nivou među građanima, ali da svi narodi u Bosni pate zbog loših i neodgovornih političara.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com