Sud je presudio da je on zajedno sa svojim pristalicama dugo bio angažovan na pripremi i organizaciji masovnih nereda u Belorusiji. Preko Jutjuba i Telegrama je, piše u presudi, “otvoreno pozivao na nasilje nad državnim službenicima i policajcima i svojim izjavama podsticao neprijateljstvo i razdor u društvu”.

Kako je ranije pisalo “Vreme”, harizmatični video-bloger Sergej Tihanovski je u martu 2019. uspeo da okupi mase na protestima na kojima je zahtevano da Lukašenko podnese ostavku. Tihanovski je i sam pokušao da se kandiduje za predsednika, ali ga je izborna komisija odbila.

Beloruski sud mu je stavio na teret i što je u maju 2020. opstruisao rad Centralne izborne komisije i sprovođenje beloruskih izbora upućujući pretnje predsedniku komisije i što je u gradu Grodnu blizu poljske i litvanske granice pod izgovorom prikupljanja potpisa organizovao "ilegalni masovni događaj praćen grubim narušavanjem javnog reda i mira, nasiljem nad pripadnicima organa reda i neposlušnošću prema državnim službenicima“, javila je beloruska agencija BelTА.

Umesto njega, na izborima se kandidovala njegova tridesetsedmogodišnja supruga, prevodilac i nastavnica engleskog jezika Svetlana Tihanovskaja. Beloruska opozicija tvrdi da je zapravo ona pobedila na predsedničkim izborima. Prema zvaničnim podacima  Aleksandar Lukašenko je osvojio  80 odsto glasova.

Еvropska unija i Sjedinjene Američke Države su beloruske izbore označile kao "lažne“ i zbog represije nakon izbora uvele sankcije visokim beloruskim zvaničnicima.

Svetlana Tihanovska je dobila utočište u Litvaniji.

Nakon izbora su izbile masovne demonstracije. Citirajući podatke NVО “Viasna“ "Juronjuz“ navodi da je u toku postizbornih protesta uhapšeno čak 30.000 demonstranata i da u Belorusiji ima 920 političkih zatvorenika.

Ruska “Novaja gazeta“ piše da su izrečene kazne još petorici beloruskih opozicionara koji su u martu optuženi u istom predmetu kao Sergej Tihanovski.

Beloruska opozicionarka i jedina od tri žene kandidata na predsedničkim izborima koja je ostala u zemlji Marija Kolesnikova, uhapšena je na granici Belorusije i Ukrajine u septembru 2020, a u avgustu 2021. osuđena na 12 godina zatvora. Suđeno joj je zbog "pokušaja nasilnog osvajanja vlasti, stvaranja ekstremističke organizacije i pozivanja na akcije kojima se narušava bezbednost države“.

Njen saradnik u opozicionom Koordinacionom savetu, advokat Maksim Znak, osuđen je na 10 godina zatvora.

"Vreme“ je pisalo o slučaju prinudnog sletanja aviona kompanije Rajaner u Minsku zarad hapšenja urednika kanala "Neksta“ Romana Protaseviča, preko koga su, kako tvrde beloruske vlasti, usmeravani protesti.

M.M./BelTA/Novaja gazeta/Vreme

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com