U četvrtak uveče, Srbija je dobila prvi Zakon o kulturnom nasleđu. To u prevodu znači da do sada nismo imali pravno uređen i organizovan sistem kojim se kulturno nasleđe, koje je jedan od nacionalnih identiteta, štiti i čuva.

Do sada je kulturno nasleđe uređivano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji se bavio samo opštim pitanjima zaštite.

Predstavljajući poslanicima Skupštine novi Zakon, ministarka kulture Maja Gojković je navela da je ovo naš prvi pravni akt kojim se definiše kulturno nasleđe, istakla da su po ovom Zakonu prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe dobra od opšteg interesa, da se to odnosi i na materijalno i nematerijalno nasleđe, kao i da se pravila ovog Zakona odnose i na teritoriju AP Kosovo i Metohiju.

Vredno je podsetiti se na proces kako se došlo do verzije Zakona koji je izglasan pre dva dana, zato što implicira našu političku stvarnost.

Ministarstvo kulture i informisanja organizovalo je tokom maja javne rasprave o Nacrtu Zakona o kulturnom nasleđu.

Srpska pravoslavna crkva je dopisom Ministarstvu kulture od 31. maja ocenila da Nacrt Zakona nije u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, i navela da je patrijarh SPC Porfirije ukazao na izvesne "manjkavosti“ Nacrta koje bi trebalo ispraviti zato što "ne bi doprinele zajedničkoj dvodecenijskoj intenzivnoj borbi SPC i države da svoje kulturno nasleđe na prostoru Kosova i Metohije sačuvaju u svom okrilju.“

Patrijarh  Porfirije je upozorio da se u šest članova Nacrta pominje AP Vojvodina, a ni u jednom  – AP Kosovo i Metohija, pa bi se, ocenio je, moglo nedobronamerno zaključiti da je južna srpska pokrajina "isključena iz sistema državne brige, što svakako nije slučaj.“

Patrijarh Porfirije je posebno ukazao na član 102 Nacrta, kojim je  SPC od vlasnika pretvorena u korisnika kulturnog nasleđa na teritoriji KiM, čime bi joj bila "uskraćena osnovna vlasnička prava koja su svetinja u svim demokratski uređenim društvima i državama“.

Ministarstvo kulture je odmah usvojilo primedbe SPC i patrijarha Porfirija, i sačinilo Predlog Zakona o kulturnom nasleđu, te ga polovinom novembra predalo Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje.

Međutim, kako je ukazala Stranka slobode i pravde, ispostavilo se da u Predlogu zakona o kulturnom nasleđu ipak nema Kosova i Metohije. Tim povodom, Narodna stranka je zatražila da se sporni Predlog povuče iz skupštinske procedure.

Ministarstvo kulture i informisanja je povuklo Predlog zakona, uz objašnjenje svoje Press službe da je u Skupštinu Srbije greškom poslat tekst prvobitnog Nacrta, onog sačinjenog još pre javne rasprave, da je ova nenamerna greška ispravljena i da će procedura biti ponovljena. Napomenuto je takođe da je članom 4 Predloga zakona o kulturnom nasleđu obuhvaćeno kulturno nasleđe Republike Srbije uključujući i AP Kosovo i Metohiju.

U Zakonu o kulturnom nasleđu koji je izglasan pre dva dana, bio je pomenuti član 4.

Na sajtu Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije piše da se na Kosovu nalazi oko 1300 crkava, manastira i drugih objekata lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda, da je u prethodnoj deceniji uništeno 150 objekata Srpske pravoslavne crkve, kao i da se pojedini predmeti "uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta.“

Predsednik Aleksandar Vučić je, na sednici Skupštine Srbije o Kosovu 27. maja 2019. godine, izjavio da Srbija nema vlast na Kosovu, osim u zdravstvu i školstvu, te da je potrebno prestati sa obmanjivanjem javnosti.

Istovremeno, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije neprekidno vodi računa o srpskom kulturnom nasleđu na teritoriji KiM, pa i o manastirima Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i o crkvi Bogorodici Ljeviškoj.

Sad još preostaje samo da se vidi da li će Zakon o kulturnom nasleđu biti merodavan i delotvoran i na terenu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com