Fudbal i košarka, kao dva najpopularnija sporta u Srbiji, ove godine su postigli velike uspehe. Nikola Jokić je proglašen za najboljeg košarkaša regularnog dela NBA lige, samim tim i sveta. Vasilije Vasa Micić je izabran za najboljeg igrača košarkaške Evrolige, a Miloš Teodosić je proglašen najboljim igračem Evrokupa. Ipak, košarkaška reprezentacija se nije plasirala na Olimpijske igre. Fudbalska reprezentacija se plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu i to direktno, iako je bila u grupi sa Portugalijom.

Vaterpolo reprezentacija Srbije je odbranila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju. Tekvondo nam je, iako nije tako popularan sport u Srbiji, takođe doneo zlatnu medalju na OI, osvojila ju je Milica Mandić. Odbojkašice su u ovoj godini postale evropske vicešampionke i bronzane na Olimpijskim igrama. Basket tim Srbije je neočekivano uzeo bronzanu medalju na Olimpijskim igrama – svi su se nadali zlatnoj.

Karatistkinja Jovana Preković evropski je, svetski i olimpijski šampion. A Novak Đoković je nastavio da ispisuje istoriju tenisa.

Ovo su samo najveći uspesi srpskog sporta u ovoj godini. U državi koja ima nešto manje od sedam miliona stanovnika i koja je ekonomski na začelju Evrope, jedini svetski brend koji postoji i dalje je sport.

PLANETARNI SPORTSKI SIMBOLI

Dva najveća sportska imena koja Srbija u ovom trenutku ima svakako su Novak Đoković i Nikola Jokić. Novak Đoković je u godini koja je za nama imao veliku šansu da uradi nešto što niko pre njega nije mogao ni da sanja. Godinu je počeo, kao i mnogo puta do sada, titulom na Australijan openu. Pobedom na Rolan Garosu nad Rafaelom Nadalom u polufinalu, potom u finalu sa Stefanosom Cicipasom, otvorio je vrata za gotovo nemoguć cilj – osvajanje sva četiri najveća turnira na svetu i Olimpijskih igara u jednoj godini (takozvani “Zlatni slem”). Kada je pobedio i na Vimbldonu, svi su ga već videli kao najvećeg kandidata i za osvajanje zlatne medalje na OI, između ostalog i zato što je nadmoćno osvojio titulu na istom terenu u Tokiju dve godine pre Igara. Ipak, preveliki pritisak je doveo do poraza u polufinalu Olimpijskih igara od Aleksandra Zvereva.

Ostala je mogućnost za “utešnu nagradu”, da bude prvi teniser u poslednje 52 godine koji će osvojiti sva četiri najveća turnira u jednoj godini tako što će pobediti na Flešing medousu (US Openu). Došao je na korak od velikog cilja, ali je u finalu izgubio od Danila Medvedeva. Ipak, osvojiti u 34. godini tri od četiri najveća turnira i biti u polufinalu Olimpijskih igara u singlu i dublu, nesporno je najveći uspeh u dosadašnjoj Đokovićevoj karijeri.

U ovoj godini se takođe izjednačio na večnoj listi igrača koji su osvojili najviše Grend slemova sa Nadalom i Federerom (po 20). Takođe, postao je igrač koji je najviše puta u istoriji tenisa bio na prvom mestu na kraju godine – sedam puta. Oborio je rekord u dužini boravka na prvom mestu ATP liste, pretekavši Švajcarca Rodžera Federera.

Godinama su Novakovi uspesi najbolji lek za lične frustracije i neuspehe svih žitelja Srbije. Koliko je značajan za našu zemlju, mogu posvedočiti naši sugrađani koji u pokušaju da objasne ljudima širom sveta odakle dolaze, već petnaestak godina pomenu samo njegovo ime. Možda mnogi ne znaju gde je Srbija, ali znaju da je Novak iz te Srbije.

Nikola Jokić je u 2021. godini proglašen za najboljeg igrača NBA lige u regularnom delu prvenstva, što je ujedno titula najboljeg košarkaša na svetu. Inteligencija i košarkaško znanje su ga odvojili od svih drugih igrača u NBA ligi, najbolji je u igri u kojoj vladaju snaga i atraktivnost. Daleko od toga da Jokić nije snažan i atraktivan, ali sve radi drugačije od ostalih igrača. On je centar, ali i plejmejker koji je jedan od najboljih asistenata u NBA, čovek oko koga se zasniva igra Denver Nagetsa u odbrani, a posebno u napadu.

Takav igrač nije viđen od nastanka NBA lige. Već godinama oduševljava sve prave ljubitelje košarke širom sveta, baš iz razloga što je igru sveo na njenu osnovu, a sve to protiv NBA mašinerije, koja godinama posle odlaska Majkla Džordana pokušava da stvori njegovog naslednika. Iako je marketinškim magovima u Americi veoma teško da prodaju proizvod zvani Nikola Jokić, pre svega jer dolazi iz male i ekonomski slabe zemlje, uz to i nije nešto zainteresovan za nagrade, ipak je košarkaško znanje pobedilo. Pojedinačno, ovo je najveći uspeh u istoriji košarke sa prostora bivše Jugoslavije, koja je u poslednjih 50 godina (uključujući države nastale njenim raspadom) svetska veslesila u ovom sportu.

Nikola Jokić je u novoj sezoni, koja je počela u novembru ove godine, nastavio da igra u istom ritmu, ali teško će biti ponovo izabran za najboljeg igrača NBA lige. Vraćamo se ponovo na biznis, kako unovčiti jednog tako jedinstvenog igrača? Kako god, ako se zateknete u bilo kom kutku sveta i pokušate da objasnite odakle ste, samo kažite da ste iz zemlje u kojoj su rođeni Novak Đoković i Nikola Jokić.

REPREZENTACIJE U 2021. GODINI

Fudbalski savez Srbije je od osnivanja postao leglo korupcije i nesposobnosti, reprezentacija je bila odskočna daska za prosečne igrače i menadžere. Pojedinačni uspesi nisu postali pravilo, a fudbalska javnost je sa besom gledala na organizaciju klubova i upliv kriminalnih organizacija navijača u klubove. Nije da se nešto drastično promenilo nabolje, ali od kada je Dragan Stojković Piksi preuzeo selektorsku ulogu u reprezentaciji Srbije, stvari su počele da izgledaju bolje. Verovatno je bilo potrebno da jedno mlađe lice sa pedigreom igrača koji je sam pobedio Španiju na Svetskom prvenstvu 1990. godine i odveo Jugoslaviju u četvrtfinale (gde je nesrećno izgubila od Argentine), čije igre mogu da vide na Jutjubu, a pre svega lice neukaljano od strane kriminalnog miljea u poslednjih 30 godina, preuzme nacionalni tim.

Sa verom u uspeh i uz igrački kadar koji godinama nije bolje izgledao, ostvaren je uspeh u koji je malo ko verovao – izboren je plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru sledeće godine. I to na koji način. U poslednjoj utakmici koja je odlučivala o direktnom plasmanu, pobeđena je Portugalija predvođena jednim od najboljih igrača sveta, Kristijanom Ronaldom. Srbija je kao gost pobedila sa 2:1 i to u poslednjim minutima meča, golom Aleksandra Mitrovića, sada već najboljeg strelca u istoriji srpske reprezentacije.

Dragan Stojković Piksi je samouvereno isticao da sigurno pobeđujemo. Malo ko je verovao. Sada već tvrdi da ćemo biti senzacija na Svetskom prvenstvu. Nadamo se da će tako i biti.

Nacionalna selekcija Srbije u vaterpolu je osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju, i tako ponovila uspeh sa OI u Rio de Žaneiru 2016. godine. Vaterpolo kao igra nije tako atraktivan na globalnom nivou kao što su fudbal i košarka, ali je svakako jedan od najtežih sportova na svetu. Prosto, ako neko zbog povrede nije igrao i trenirao desetak dana, u većini sportova ući će u ritam veoma brzo, već posle nedelju ili dve. Ali, vaterpolisti koji zbog pandemije nije ulazio u bazen duže vreme, izgledaće kao da ne zna da pliva. Voda nije ljudska prirodna sredina i zahteva konstantno prilagođavanje. To su bile reči naših vaterpolista tokom priprema za najveće svetsko sportsko takmičenje.

U takvim uslovima za pripreme, uz dugogodišnje probleme sa vaterpolo savezom Srbije, kao i zbog nepostojanja klubova koji bi stvarali nove igrače, uspeh je još veći. Posle Olimpijskih igara, iz reprezentacije su se povukli igrači koji su u poslednjih desetak godina osvojili zlatne medalje na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na Olimpijskim igrama. Budućnost najtrofejnijeg sporta u Srbiji je neizvesna. Nadamo se da nismo loši prognozeri, ali bez jake srpske lige i klubova nema ni uspeha na reprezentativnom nivou.

Odbojkaški savez Srbije je u poslednjih 30 godina najbolje organizovan sportski savez u Srbiji. Aleksandar Boričić je godinama vodio srpsku odbojku bez ikakvih skandala i, što je najvažnije, uključio je ovaj sport u školski sistem. U odbojkaškom timskom sportu ne postoji potreba za stranim igračima u muškoj i ženskoj konkurenciji, već samo potreba za pronalaženje talenata koji bi u reprezentaciji stasali u velike igrače.

U ovoj godini je ženska odbojkaška reprezentacija osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzanu na Olimpijskim igrama. Smatra se da je to relativan neuspeh generacije koja je dvostruki svetski i evropski šampion, ali veći uspeh je u tome što stasavaju sve bolje generacije i što imamo sistem koji će i u budućnosti donositi medalje sa najvećih takmičenja.

Basket 3 na 3 je relativno mlad sport u svetskim okvirima. Od kada je FIBA (Svetska košarkaška federacija) prihvatila na sebe promociju ovog novog košarkaškog takmičenja, Srbija je u timskoj i reprezentativnoj kategoriji najbolja na svetu. U Tokiju je ovaj sport prvi put uvršten u zvaničan program Olimpijskih igara. Titule evropskih i svetskih prvaka u reprezentativnoj konkurenciji su obećavale da će u Japanu generacija koja je na čelu sa Dušanom Domovićem Bulutom osvojila sve što se moglo osvojiti doneti zlatnu medalju, ali jedna loša utakmica je naš tim odvojila od zlata. Ipak, osvojena je bronzana medalja.

Ako se igranjem basketa na ulici može zaraditi pristojan novac, Srbija ne treba da brine za sjajnu budućnost ovog sporta. Još ako Košarkaški savez bude podrška nekim novim klincima koji se samoorganizuju u klubove na lokalnom nivou, neće biti nikakvih problema.

POJEDINAČNI USPESI SRPSKIH SPORTISTA

Već smo pomenuli Vasilija Micića i Miloša Teodosića. Micić je izabran za najboljeg igrača Evrolige, u kojoj je sa svojim timom Efes Pilsen osvojio titulu prvaka Evrope. Taj uspeh pre njega su ostvarili Miloš Teodosić (2010) u dresu CSKA iz Moskve i Nemanja Bjelica (2015) sa Fenerbahčeom. Teodosić je u 34. godini izabran za najboljeg igrača regularnog dela Evrokupa, još uvek pokazuje magiju koja ga je krasila tokom čitave karijere. Slično Nikoli Jokiću, dokazuje da je košarkaško znanje dovoljno u borbi sa atletskim predispozicijama.

Kuriozitet je da su u jednoj godini Jokić, Micić i Teodosić osvojili titule najboljih igrača u tri najveća svetska košarkaška takmičenja. Ipak, sukobi na liniji FIBA – Evroliga i termini za odigravanje kvalifikacija za Olimpijske igre koji ne odgovaraju NBA ligi, doveli su do toga da se Srbija ne plasira na OI. Kada se novac uplete u sport, dođe do toga da se na Olimpijskim igrama nisu srele dve najbolje reprezentacije na svetu – Srbija i Amerika. Za Teodosića je možda već kasno, ali Jokić i Micić su budućnost naše reprezentacije u narednim godinama. Videćemo kako će sve to izgledati, pre svega vezano za odazivanje igrača u nacionalni tim.

Ivana Španović je osvojila atletsku Dijamantsku ligu. Godinama je u svetskom vrhu u ovom sportu, a na Olimpijskim igrama je zauzela četvrto mesto. Neuspeh za nju, ali biti četvrti na svetu u bilo kom sportu je uspeh.