Nora Henrika Ibzena na sceni Narodnog pozorišta bila je poslednja prošlogodišnja premijera u Beogradu. Prikazana je nekako baš u vreme kulminacije NisamPrijavila, heštega pod kojim je za nekoliko dana dvadesetak hiljada žena tvitom progovorilo o pretrpljenom zlostavljanju ili nasilju.

Ovo je treće izvođenje Nore na sceni nacionalnog teatra: prvo je bilo 1889. godine, samo deset godina nakon praizvedbe u Kraljevskom pozorištu u Kopenhagenu, a naredno – pre jednog veka, 1921. godine.

Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka najnovije Nore, ocenjuje da je "zapanjujuće da ova prevratnička drama nije bila na repertoaru Narodnog pozorišta čitav vek“.

Nora je žena koja odbija da živi po društvenim pravilima koja joj ne odgovaraju, ona ostavlja muža i udoban život, što je u tadašnjoj građanskoj Evropi bilo nezamislivo. U Britaniji, Nemačkoj i Belgiji ova predstava je igrana sa izmenjenim krajem: Nora se u poslednjem trenutku predomišlja i ostaje.

U Ibzenovoj verziji, Nora zalupi vrata za sobom i ode. Ispostavilo se da je taj tresak izazvao buđenje svesti o hipokriziji i patrijarhalnoj dogmi, ali i osporavanje Norinog postupka. Od tada, Nora je početak svakog razmišljanja na temu pobune žene, i značajna je za razvoj feminizma – reč koja na kineskom označava ovaj pojam, izvedena je prema Norinom imenu.

Važno je, međutim, naglasiti da Ibzen nije napisao feministički komad: odluka da se kaže ne onom što ti ne odgovara iako društvo traži da pristaneš, odnosi se i na ženu i na muškarca.

"Ibzen je predstavio ženu suočenu s dubokom dramom, ali snažnu da se suoči s problemom i da preuzme odgovornost za svoj život, postavljajući sebi suštinska pitanja: da li je ona objekat ili subjekat, šta su njene misli, a šta nametnuti obrasci ponašanja“ objašnjava Tatjana Mandić Rigonat, što su sve razlozi da se Nora igra "danas, u vremenu kada žene širom sveta govore ne, a njihovo ne raznim oblicima zlostavljanja i stega izaziva polemike, podozrenja ili aklamacije.“

Trenutak kada Nora vidi svoju poziciju u porodici kao veliku laž je, smatra rediteljka, trenutak Norinog prosvetljenja posle kog će "sve  njene odluke biti – njene, neće biti ogledanje u očima drugih i ispunjavanje tuđih koncepata kako treba živeti. Imati svoje mnisli, sopstvene odluke, preuzimati odgovoirnost za svoj život – u tome je suština. Nora svoju revoluciju za promenu društva počinje od istraživanja i promene same sebe.“

Najnoviju Noru Narodnog pozorišta glumi Nada Šargin. "U komadu dominira novac, to je ono što danas živimo, nešto što rešava sve probleme, a pokazuje se da to nije istina. Noru je otac vaspitavao da bude kao lutkica (drugi naslov ove drame je Lutkina kuća), tako ju je tretirao i muž, imperativ je bio da bude stalno slatka i doterana.“

Nada Šargin naglašava da sada "takav izgled žene podstiču društvene mreže, da bude savršena, što je preveliki pritisak. Zato se Nora pita ko je ona u stvari“ i podseća da su u Ibzenovo vreme takva pitanja bila veliki udarac za društvo, a da su i "danas aktuelna, ali ih ljudi lakše prihvataju samo zato što se srećom sve više postavljaju. Najvažnije je da čovek sagleda sebe i da ne živi u samokažnjavanju, nego da uperi sve snage da bude najbolja verzija sebe.“

Poentu komada Nada Šargin ne vidi u činjenici da je Nora napustila muža, nego što je time "uperila jak reflektor u sebe“. Nora kaže ne sistemu koji proždire ljude, društvu koje se zasniva na novcu, porodici koja nije dobra, i odlazi sa namerom da menjajući sebe, menja i društvo.

Prethodnu Noru, pre jednog veka, u Narodnom pozorištu glumila je Lidija Vasiljevna Mansvjetova. Ruskinja poreklom, kao afirmisana glumica u Odesi, nakon Oktobarske revolucije našla se u Beogradu u Narodnom pozorištu. Osim u Beogradu, glumila je i u teatrima Zagreba, Sarajeva i Splita. Istakla se kao Ana Karenjina, Leda, Barunica Kasteli, i Melita. Bila je reditelj nekoliko dramskih i operskih predstava. U Splitu u Hrvatskom narodnom kazalištu bila je direktorka Drame. Sahranjena je u Splitu, 1963. godine.

U predstavi Tatjane Mandić Rugonat osim Nade Šargin igraju i Nenad Stojmenović, Hadži Nenad maričić, Katarina Marković, Goran Jevtić i Jelena Blagojević.

Prvo ovogodišnje izvođenje Nore biće 20. januara.

S.Ć. /NovaS/ SEEcult