Povodom obeležavanja 125 godina otkako svake nedelje objavljuje dodatak Book Rewiev, "Njujork tajms" je pozvao svoje čitaoce da predlože najbolju knjigu. Odazvalo se 200.000 ljudi iz 67 zemalja. Na prvom mestu liste od 25 najboljih knjiga je roman Ubiti pticu rugalicu Harper Li.

Roman Ubiti pticu rugalicu je objavljen 1960, a njegova priča o rasizmu, prihvatanju drugog i drugačijeg, o pravdi, istini, porodici, u potpunosti odgovara sadašnjem vremenu iako opisuje tridesete godine prošlog veka.

Radnja je smeštena u gradić Mejkom u Alabami, a predstavljena je očima šestogodišnje Skaut Finč čiji otac Atikus brani Toma Robinsona, koji je optužen da je silovao Majelu. On je crnac, a ona je belkinja. Atikus je uveren da dvadesetogodišnji Tom nije kriv. Za crnce, suđenje je nada da će pravda pobediti, odnosno da ovog puta boja kože neće biti jedini dokaz i presuda. Belci podrazumevaju da će Tom Robins  biti osuđen.

Iako su svi dokazi govorili u njegovu korist, Tom Robins je ipak osuđen. Nije dočekao ulaganje žalbe i novo suđenje: ubijen je dok je pokušavao da pobegne iz zatvora. U njega je ispaljeno 17 metaka.

Kroz roman se provlači motiv ptice rugalice kao simbol ljudi prema kojima se postupa loše iako to ničim nisu zaslužili. Na početku romana Atikus poklanja Skaut i njenom bratu Džemu za Božić vazdušnu pušku i upozorava ih da je "greh ubiti pticu rugalicu“. Nešto kasnije je objašnjeno i zašto: "Ptice rugalice ne rade ništa drugo osim što prave muziku u kojoj uživamo. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u ambarima za kukuruz, ne rade ništa drugo osim što nam pevaju iz dubine srca. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.“

Godine 1961. Harper Li je dobila Pulicerovu nagradu za Ubiti pticu rugalicu. Njen drugi roman Idi postavi stražara govori o onome što se likovima Rugalice desilo deset godina posle. Objavljen je 2015, godinu dana pre autorkine smrti.

Smatra se da je roman Ubiti pticu rugalicu bio jedan od glavnih razloga uspeha pokreta ljudskih prava 1960-ih u Americi. Vođa pokreta Endrju Jang je komentarisao da roman "nadahnjuje nadu usred haosa i konfuzije“, a njegov uticaj je poređen s romanom Čiča Tomina koliba Hariet Bičer-Stou, koji je bio jedan od okidača Građanskog rata u Americi.

Ubiti pticu rugalicu je odavno uvršten u školsku lektiru Sjedinjenih Američkih Država s ciljem smanjenja predrasuda i diskriminacije mladih. Krajem 2016. objavljeno je da su prosvetne vlasti Virdžinije, a naredne godine i grada Biloksija države Misisipi, odlučile da iz obavezne školske lektire povuku ovaj roman, "zato što jezik upotrebljen u knjizi izaziva neprijatnost kod čitalaca".

Drugo i treće mesto na listi 25 najboljih knjiga čitalaca Njujork Tajmsa zauzeli su romani Gospodar prstenova: Družina prstena Dž. R.R. Tolkina, i 1984 Džordža Orvela.

Osim njih, tu su i Sto godina samoće G.G. Markesa, Kvaka 22 Džozefa Helera, Lovac u žitu Selindžera, Prohujalo sa vihorom Margaret Mičel, Plodovi gneva Džona Stajnbeka, Veliki Getsbi F. S. Ficdžeralda, Sluškinjina priča Margaret Atvud, Hari Poter i kamen mudrosti Dž. K. Rouling, Loilita Vladimira Nabokova, Jedno drvo raste u Bruklinu Beti Smit, a na dvadesetpetom mestu je Džojsov Uliks.

Samo četiri knjige  sa ove liste objavljene su u ovom veku: Sva svetlost koju ne vidimo Entoni Dora, Džentlmen u Moskvi Ejmora Toulsa, Mali život Hanja Janagihara, i Šuma nad šumama Rirarda Pauersa.

Roman Ubiti pticu rugalicu nije deo obrazovnog programa u školama Srbije.

S.Ć./Njujork Tajms/NL/Laguna

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com