Ranije se znalo: privreda nije volela izbore, jer sve stane na nekoliko meseci i pre i posle glasanja – najpre kampanja, pa ko je izabran, pa ko bi hteo sa ovima, ali nikako sa onima, i tako do izbora vlade. No, to je bilo nekad, kada se nije znalo ko će da pobedi na izborima i dok je zapravo postojala smenjivost vlasti, kao jedno od osnovnih demokratskih dostignuća.

Sada, kao i u poslednjih desetak godina, Srbija takvih problema nema – nema neizvesnosti, nema krize vlada, nema preglasavanja u Skupštini. Srbija nema nikakav problem sa realnošću u kojoj izbori služe samo tome da se proveri trenutni rejting predsednika, a ni privreda ne mora da se brine glede datuma izbora: izborna kampanja traje 24 sata svakog dana, na svim dostupnim kanalima, u svim medijima i na svim društvenim mrežama.

Međutim, vlast novac ne troši samo na reklame, oglase, prijateljske televizije i novine, PR tekstove ili snimanje bezbrojnih spotova za Instagram i Fejsbuk. Od početka epidemije vlast i bukvalno podmićuje ljude – daje im pare kako bi lakše zaokružili ispravno ime ili listu na glasačkom listiću (naravno, to ukoliko građanima ulje, šećer, deterdžent, drvo za ogrev, jedna “crvena”, bugarski voz, obavezno slikanje listića i džipovi bez tablica koji besomučno špartaju između biračkih mesta nisu bili dovoljno ubedljivi argumenti).

Istini za volju, bivalo je i nekoliko godina unazad da penzioneri, proizvoljno, dobiju 3-5 hiljada dinara jednom godišnje, eto, da im se pomogne (bez obzira što su tu pomoć dobijali svi penzioneri, pa i oni kojima je penzija veća od prosečne plate). Međutim, kao što je bila potrebna epidemija da se uspostave novi oblici kontrole nad građanima, tako je ustanovljen i novi običaj: daj ljudima par desetina evra pred izbore i dobrim će ti se vratiti.

Onih prvih 100 evra pomoći s proleća 2020. koštalo je državu oko 620 miliona evra. Pomoć su dobili i oni kojima je potrebno mnogo više od 100 evra i oni kojima tih 100 evra ništa nije značilo, a osnovano se sumnja da nije stigla do onih najugroženijih – koji nemaju ličnu kartu, prebivalište, struju, internet, telefon i nisu mogli da se prijave.

Ta pomoć još je i mogla da “prođe” kao pomoć građanima zbog kovid-krize, mada je maltene celokupna ekonomska struka, na čelu sa Fiskalnim savetom, osudila ovaj “novac iz helikoptera” kao nepotrebno rasipanje para kojih Srbija nema, već se zadužuje (podsetimo da će ove godine Srbija uzeti novac i od MMF-a, oko 890 miliona evra, koji je prošle i pretprošle godine odbijala, jer, “imamo mi para”). Dve godine kasnije, maltene se više niko ni ne pita, niti se trudi da objasni za šta je ovih novih 100 evra (za građane 16-29 godina) i po 20.000 dinara za penzionere. Izbori su u aprilu, i to je jedino što je važno, a ko će da vraća novac sa kamatom – mislićemo o tome sutra.

Koliko je novca građana vlast potrošila zaduživši se za ove svrhe? Pomenutih 620 miliona evra na proleće 2020; oko 500 miliona na 30+30+20 evra svim građanima tokom 2021; oko 35 miliona evra na 60 evra za nezaposlene u junu 2021; oko 85 miliona na dodatnih 50 evra za penzionere u septembru 2021. Ukupno smo već na više od 1,2 milijarde evra, ne uključujući i oko 25 miliona evra potrošenih na 3000 dinara nagrade za vakcinisane građane.

Dodajmo tome i oko 285 miliona za novu pomoć penzionerima od po 20.000 dinara i oko 105 miliona evra za mlade i već smo na iznad milijarde i po evra datih da bi građani pravilno glasali na narednim izborima. Da stvar bude još gora, više puta se dešavalo – pa i sada, “davanjem za mlade” – da Skupština tek usvoji novi budžet ili rebalans, a da predsedniku padne na pamet nova akcija davanja para građana građanima, što potpuno poremeti tek doneti (najvažniji) zakon.

A račun “otkucava”, već je iznad 30 milijardi evra javnog duga, uz prilično izvestan rast kamatnih stopa ukoliko se inflacija ne smiri tokom prvih šest meseci ove godine.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com