Na prvi pogled, reklo bi se da ostavka v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića podseća na onu Čehovljevu, da puška koja visi na zidu u prvom činu drame opali u poslednjem. Još od velike havarije u TENT-u 12. decembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tu ostavku najavljivao više puta ("Da do Nove godine ti to stabilizuješ, a onda Mićo, nešto drugo da radiš…“), da bi do nje došlo tek sada, za nadati se u poslednjem činu (šesta velika havarija u sistemu EPS-a u poslednjih mesec i po).

Nema oko te ostavke, međutim, nikakve drame, već samo još jedne otužne farse, po istim pravilima po kojima su se odvijale bezbrojne slične u prethodnih deset godina. A to, otprilike, izgleda ovako: kada god neko od "njegovih“ kadrova bude upleten u nešto skandalozno, Vučić najavi da niko nije zaštićen, da će se sve ispitati, malo pokudi, mnogo pohvali, obavezno se pomenu neki neprijatelji i šta su sve upropastili "oni prethodni“; onda se sačeka da neka druga "velika“ vest pokrije prethodnu (ako je nema, onda se izmisli), i ništa se ne desi. Ako je skandal baš skandalozan, "grešnik“ se na kratko povuče u pozadinu i primiri, pa se vrati na nešto još veće, poput Bratislava Gašića koji je posle "tihovanja“ avanzovao na mesto šefa BIA-e.

Grešnik pri povlačenju ponešto nemušto promrsi o objektivnoj odgovornosti, nabroji svoje uspehe, i bezmerno se ispoltroniše Vučiću pohvalama njegovoj genijalnosti itd. I, naravno, pomene spoljašnje i unutrašnje neprijatelje.

Pa tako i Milorad Grčić u tekstu ostavke, između ostalog, pesnički nabraja Vučićeve "ideje, ideale i vizije… koje predsednik dosledno i uspešno ostvaruje“, da je Vučić svojom odlučnošću i predanošću zaustavio one koji su skovali planove da Srbija ostane bez struje itd. A "oni“ su neprijatelji koje vodi ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja radi "za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere…“ U sledećem činu farse, očekuje se da ministarka Mihajlović oštro odgovori Grčiću, i pokuša da ga nadmaši u poltronisanju Vučiću, što neće biti lako izvesti.

Kako god, sve analize i pitanja šta znači Grčićeva ostavka mogu se svesti na jednu reč: ništa. Jer buka i dim da se prikriju pravi razlozi  stanja u EPS-u, koje sa razlogom brine građane Srbije usred zime koja se tek zahuktala, gromoglasna podmetanja i pljuvanja partijskih drugova, lizanje nogu gospodara u čekanju milosti, jesu veliko ništa.

A što se tiče samog Grčića, on suštinski i nije realna ličnost, nego simbolička pojava. Da je kako bi trebalo da bude, i danas bi vodio svoju pečenjaru (Obrenovčani koji ga od ranije znaju tvrde da mu je to bio najpošteniji posao u životu). U iole "normalnoj“ partokratiji bi zahvalnost stranke za nešto što je za nju obavio dobijao na nekom nižem savetničkom/direktorskom mestu, na kome bi mu jedini zadatak bio da prima debelu platu i ne meša se u bilo kakav posao, da nešto ne pokvari. Ovako, dogurao je do višegodišnjeg direktora preduzeća koje je, kako sam reče, "srce naše države“. A hiljade "Mićinih“ vidljivih i nevidljivih klonova odlučuju o svemu, od mesne zajednice do vrha države.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com