Dana 21. decembra 2021. godine održana je vanredna sednica skupštine Advokatske komore Beograda (AKB). Na toj sednici doneta je odluka da se organizuje obustava rada advokata upisanih u imenik AK Beograda počev od 24. decembra pa do ispunjenja zahteva.

Zahteve možemo klasifikovati u tri grupe: povlačenje iz procedure izmena Zakona o parničnom postupku i ispitivanje opravdanosti njegovih izmena, otklanjanje pravne neisgurnosti izazvane tzv. dopunom pravnog stava građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa predmetima u kojima su građani tužili poslovne banke i zamrzavanje poreskih obaveza advokata na aktuelno stanje dok se ne postigne dogovor advokature i države.

Samoj sednici skupštine su prethodile brojne kontroverze i međusobno optuživanje advokata o kojem je već bilo reči više puta. Međutim, autor ovih redova je nedvosmislenog stava da probleme "kuće“ treba rešavati "u kući“ a kada "kuća“ donese odluku – ta odluka se mora poštovati dok ne bude povučena. Međutim, došli smo do situacije koja bi se u najmanju ruku mogla nazvati prilično bizarnom.

Advokat Aleksandar Cvejić je, istog dana kada je počela obustava rada, podneo Višem sudu u Beogradu tužbu protiv Advokatske komore Beograda sa zahtevom za poništenje odluke kojom se organizuje obustava rada i zahtevom za izricanje privremene mere kojom se predmetna odluka Komore stavlja van snage do okončanja sudskog postupka.

Usledila je ekspresna reakcija suda, nakon koje bi retko ko mogao da se požali na efikasnost pravosuđa u Srbiji. Već poslednjeg dana prošle godine Viši sud u Beogradu je doneo rešenje kojim je usvojio privremenu meru tužioca Cvejića te stavio van snage odluku Advokatske komore Beograda o obustavi rada. Istim rešenjem je utvrđeno da će se privremena mera sprovesti tako što će se dostaviti tuženoj Advokatskoj komori Beograda.

S druge strane, Komora kao da je priželjkivala ovakav scenario. Dana 29. decembra je objavila obaveštenje da neće raditi od 3. do 7. januara 2022. godine. Kalendar nam kaže da su kako 1. i 2. decembar, tako i 8. i 9. – subota i nedelja, što je značilo da je prvi radni dan Komore u novoj godini ponedeljak 10. januar. Članstvu komore, advokatima Beograda, je ostalo da u prazničnim danima spekulišu i razmenjuju pravnička mišljenja na temu: da li donošenje rešenja kojim se usvaja privremena mera ujedno znači i kraj obustave rada beogradskih advokata?

Autor ovog teksta je očekivao (i priželjkivao) da odgovor na prethodno postavljeno pitanje da "kuća“ prvog radnog dana – dakle 10. januara. Međutim umesto odgovora, dobili smo "obaveštenje“ u kojem se navodi ono što smo već znali – da je sud doneo rešenje kojim usvaja privremenu meru. Doduše, u prilogu obaveštenja je dostavljeno predmetno rešenje u pdf formatu i svi zainteresovani ga mogu videti i pročitati.

Zbog svega gore navedenog, uhvatio sam sebe da mi je danas bilo teže dati odgovor na pitanje "jel advokati rade“ u odnosu na pitanje koje definitivno nije lako – "kako glasati na referendumu“? Stekao sam utisak da je mišljenje advokata podeljeno.

Neki smatraju da se privremena mera odnosi isključivo na tužioca – u ovom slučaju kolegu Aleksandra Cvejića, i da je ostatak članstva komore u obustavi. Drugi smatraju da je privremenom merom stavljena van snage odluka kao opšti akt – te da se dejstvo privremene mere proteže na sve beogradske advokate.

Sudije takođe nisu jedinstvene. Stižu nam primeri iz Višeg suda u Beogradu gde pojedine sudije i dalje odlažu zakazana ročišta zbog obustave rada advokata, dok neke druge sudije istog suda smatraju da je ta odluka stavljena van snage i da će svako ko propusti ročište sa tim razlogom trpeti procesne posledice.  Što se tiče pitanja sa početka ovog pasusa – bojim se da će svako morati da nađe odgovor za sebe.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com