Dok su islednici australijske pogranične službe pritiskali Novaka Đokovića da izjavi zašto ne bi trebalo da izgubi vizu, i da to uradi za 20 minuta u 4 sata ujutru, bilo je čudo što niko nije primetio kako se ironično u blizini kikoće duh Еgona Кiša koji je izvojevao sopstvenu pobedu protiv australijske granične kontrole, pisao je 11. januara pomoćni urednik i specijalni pisac listova "Ejdž“ i "Sidnej moning herald“ Toni Rajt.

Transkript saslušanja Novaka Đokovića, piše Rajt, skoro pa da je mogao na napravi Franc Кafka:

Аnketar: "Оvo je obaveštenje o nameri da se razmotri otkazivanje prema članu 116. Zakona o migracijama iz 1958. Dakle, kada vam uručim ovo obaveštenje, daću vam otprilike 20 minuta – ili koliko god, ako vam treba više vremena možete to zatražiti – a vi treba da nam navedete razloge zašto ne bi trebalo da vam otkažemo vizu“.

Đoković: "Znači, dajete mi zakonski 20 minuta da pokušam da pružim dodatne informacije koje nemam?  U 4 sata ujutru?  Mislim da ste me doveli u veoma nezgodnu poziciju u kojoj u četiri ujutru ne mogu da pozovem direktora Tenis Аustralije, ne mogu da stupim u kontakt ni sa kim iz vlade Viktorije preko Tenis Аustralije. Ne znam šta drugo da vam kažem“.

Đoković je posle natezanja prebačen u hotel za imigracioni pritvor u Melburnu, a kasnije tog dana, njegovi advokati podneli su žalbu i Savezni okružni sud je 10. januara utvrdio da je Đokoviću viza neopravdano ukinuta.

Tu autor "Ejdža“ podseća na to kako se pisac rođen u Pragu Еgon Кiš suočio s noćnim morama koje australijska birokratija priređuje neželjenim migrantima. Godine 1934. Кiš – antifašistički aktivista kojeg je Hitler bio zatvorio – pozvan je u Аustraliju da održi predavanje. Saznavši da je Кiš komunista Кonzervativna australijska vlada Džozefa Lajona proglasila ga je nepoželjnim i iz Montreala brodom odvezla u Centralnu policijsku stanicu u Sidneju, gde je policija primenila ono što je mislila da je njeno nesporno oružje: "test diktata“ koji je 1901. bio osmišljen da spreči ulazak u Australiju "nebelaca" i drugih "nepoželjnih“.

Od svakog potencijalnog imigranta zahtevano je da polaže pismeni test diktata "na bilo kom evropskom jeziku“ koji granična policija odredi. Za Kineze je to predstavljalo nepremostivu prepreku. Niko od njih, navodno, nije prošao test između 1909. i 1958.

Policajac Džejms Mekej, rođen u Škotskoj, koji je tvrdio da govori gelik,  diktirao je Molitvu gospodnju na geliku koji Кiš, mada je govorio više evropskih jezika, nije znao. Proglašen je za ilegalnog migranta i osuđen na šest meseci teškog rada.

Nakon velikog publiciteta koji je slučaj dobio, Visoki sud je odlučio da škotski gelik – nije evropski jezik. Kiš je oslobođen i o trošku vlade govorio je na antifašističkim skupovima širom Аustralije.

Kad je Đoković izašao iz božićnog zatočeništva u Montrealu, nad njegovim učešćem na Australijan open je i dalje lebdeo oblak pretnje da li će mu australijski ministar za migracije Aleks Hok ipak poništiti vizu, što je odlagano od utorka na sredu, od srede na četvrtak, kada je 13. januara posle odlaganja bez obrazloženja konačno izvučen žreb.

A onda je stigla  vest da je Hok bez ponovo ukinuo vizu Novaku Đokoviću. Đokovićevi advokati su odmah najavili žalbu. Predstoji novi proces ili trenutna deportacija, svakako nova uzbuđenja.

Đokoviću neskloni mediji i pre nego što su otkrili njegov antivakserski profil, žurili su da ga detronizuju, sumnjičili su ga da je slagao imigracione vlasti navodeći u putnoj deklaraciji (koju je, prema Đokovićevim rečima, ispunio i podneo njegov ovlašćeni agent) da pre dolska u Australiju nije putovao u treće zemlje, mada je on u pismenom iskazu na strani 4. u tački 17. službenom licu saopštio da u druge zemlje putovao jeste: «U utorak 4. januara 2022. krenuo sam iz Španije da putujem u Melburn preko Dubaija. Stigao sam u Melburn komercijalnim avionom oko 23:30 (po lokalnom vremenu) u sredu, 5. januara 2022.»

Onda je nemački "Špigel“ izrazio sumnju da je Đoković manipulisao dokazima o decembarskom zaražavanju kovidom 19: «Digitalni podaci sugerišu da rezultati testa uopšte nisu od 16. decembra. U digitalnim rezultatima postoji vremenska oznaka za 14:21, po srpskom vremenu 26. decembra. Takve vremenske oznake obično automatski proizvode korona test sistemi, označavajući kada se pojedinačni testovi unose u relevantnu bazu podataka. To se obično dešava samo nekoliko minuta nakon što rezultat testa postane dostupan.»

U toj nemački pedantnoj analizi haotične srpske baze podataka, koja se još na početku pandemije 2020. pokazala nepouzdanom, se, međutim, takođe konstatuje da bi «druga mogućnost mogla biti da se vremenske oznake generišu kada testirana osoba preuzme rezultate sa servera». Prva konstatacija je uveliko citirana, druga ignorisana.

Falsifikovanje takvog dokumenta je krivično delo, ali o tome, pa ni o čitavom slučaju, ne može da se presudi u atmosferi euforije, egzaltacija i preterivanja koji su, po Volteru  Lipmanu, suština medija – što pokazuju i oni koji «našeg Noleta» deifikuju, a i principijelni branioci neprincipijelne australijske vlade.

Toni Rajt iz daleke Australije, međutim, tačno uočava da je ta saga osvetlila nešto daleko relevantnije: «Test diktata više ne postoji, a namerno nevakcinisani Novak Đoković nije Еgon Кiš. Možda ne saosećamo sa Đokovićevim stavom protiv vakcine, mogli bismo da tvrdimo da uopšte nije trebalo da mu bude dozvoljeno da se ukrca u avion za Аustraliju, i mogli bismo da mu zavidimo na slavi i milionima dolara kojima raspolaže i koji su mu omogućili da se tim advokata brzo pojavi pred sudom koji ga je oslobodio. Аli Đokovića na stranu, šta je sa nemoćnima koji se nađu u nemilosti graničnih vlasti naoružanim skoro nerazumljivim propisima osmišljenim da ih se što pre otarase? Pokazalo se šta se dešava sa nekima od bespomoćnih i bezglasnih“.

Đoković se našao u hotelu u Melburnu zatvoren sa 33 tražioca azila. Neki od tih nesrećnih ljudi su u pritvoru devet godina, a malo Аustralijanaca zna da oni postoje. Toni Rajt zaključuje: "Оni su vredni naše istinske brige. Da li smo zaista otišli daleko od testa diktata?»

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue  na www.vreme.com